Više od 82.000 komada oružja predali su građani Srbije u kampanji koju je država pokrenula nakon dva masovna ubistva početkom maja u školi u Beogradu i selima okoline Mladenovca, podaci su Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP) na kraju dvomesečne akcije.
Nakon tih događaja vlast je najavila mere za podizanje opšte bezbednosti u društvu potresenom zločinima u kojima je stradalo 19 osoba. Prva je razoružanje stanovništva.
"Ovo jeste dobar prvi korak koji bi trebalo da ide uz dugoročne odgovore na problem. To znači adekvatan rad institucija i edukaciju stanovništva", kaže Dragiša Ćalić, pravni savetnik u Komitetu pravnika za ljudska prava (YUCOM), za Radio Slobodna Evropa.
Pročitajte i ovo: Masovna ubistva pooštravaju propise o oružju u SrbijiYUCOM je nevladina organizacija koja je proteklih 25 godina između ostalog učestvovala u izradi zakona u oblasti odbrane i bezbednosti, kao i civilne kontrole u policiji i vojsci u Srbiji.
Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije (MUP) saopštilo je da je predato i više od 26.000 minsko-eksplozivnih sredstava i više od 4.200.000 komada različite municije.
Najviše u Beogradu
Po navodima iz MUP-a, oružje predato u kampanji od 8. maja do 30. juna je iz ilegalnog i legalnog poseda i najviše ga je prikupljeno u Beogradu.
Kako se moglo videti na prikazu za medije sredinom maja, predati su pištolji, puške, revolveri, automatske i snajperske puške, mitraljezi, ručne bombe, bacači granata, kao i lovačko i trofejno oružje iz svetskih ratova.
Kao cilj aktuelne kampanje legalizacije nadležni su naveli povećanje opšte bezbednosti i ocenili je kao najuspešniju do sada.
Pokrenuta je nakon što je 3. maja u oružanom napadu 13-godišnjeg učenika u beogradskoj Osnovnoj školi "Vladislav Ribnikar" stradalo devetoro dece i radnik obezbeđenja i ubistva devet osoba koje se dogodilo dan kasnije u okolini Mladenovca i Smedereva nedaleko od Beograda za koje je osumnjičen 21-godišnji muškarac.
Tokom skoro dvomesečne akcije, od 8. maja do 30. juna, predato je ukupno 108.883 komada oružja i minsko-eksplozivnih sredstava, podaci su MUP-a. Precizirano je da je prikupljeno 82.398 komada oružja, 4.243.139 komada municije i 26.485 komada minsko-eksplozivnih sredstava.
Pročitajte i ovo: Bitka protiv ilegalnog oružja u Srbiji i EvropiOštrije kazne
Do sada najuspešnija akcija razoružavanja stanovništva bila 2003. godine kada je, po pisanju domaćih medija, sakupljeno oko 50.000 komada oružja i raznih vrsta eksplozivnih naprava.
Posle dve tragedije u dva dana u kojima je ubijeno 19 ljudi, Vlada Srbije naložila je MUP-u da u roku od mesec dana pripremi izmene i dopune Zakona o oružju i municiji kojima se povećavaju kazne za ilegalno posedovanje i pojačavaju kontrole.
Neke od predloženih odredbi su od jedne do osam godina zatvora za neovlašćeno držanje vatrenog oružja, dok se za nošenje bez dozvole predviđa zatvorska kazna od pet do 15 godina.
"Oštrije sankcije ne mogu u velikoj meri da reše problem. Mora da funkcioniše sistem u kom nadležni organi i službe kontrolišu sumnjive osobe i oduzimaju oružje kako bi sprečile moguće krivično delo", smatra Dragiša Ćalić, iz YUCOM-a.
Zakonskim izmenama predlažu se provere osoba koje imaju oružje sa dozvolom na svakih šest meseci, koje bi podrazumevale lekarske i psihijatrijske preglede, kao i test na droge.
Pročitajte i ovo: MUP Srbije pozvao građane da predaju neregistrovano oružjeMoratorijum na dozvole
Neke od mera koje je Vlada naložila MUP-u su da uvede dvogodišnji moratorijum na izdavanje dozvola za držanje i nošenje kratkog vatrenog oružja, da u roku od tri meseca izvrši reviziju postojećih i u roku od pola godine prekontroliše da li vlasnici bezbedno drže oružje.
Pročitajte i ovo: Zašto svijet nikada nije bio manje siguran?"Reviziju će proći oko 400.000 registrovanih vlasnika oružja. Neće ostati više od 30.000 do 40.000 komada. Izvršićemo skoro potpuno razoružanje Srbije", rekao je predsednik Srbije Aleksandar Vučić početkom maja na konferenciji za štampu u Beogradu.
Zakonom je u Srbiji propisano da je uz dozvolu moguće posedovati pištolje i lovačke puške, dok su nelegalni automatsko oružje, minsko-eksplozivna sredstva, prigušivači i slično naoružanje.
O broju oružja u ilegalnom posedu u Srbiji zvaničnih procena nema.
"Kada bismo imali taj podatak, oružje bismo zaplenili, i sankcionisali lica koja ga imaju", rekla je 9. maja za RSE Bojana Otović Pjanović, iz Službe za suzbijanje kriminala MUP-a.
Edukacija ključna
Centar za ispitivanje javnog mnjenja pri Institutu za međunarodne i razvojne studije u Ženevi objavio je 2018. da su Srbija i Crna Gora po broju oružja u posedu građana na trećem mestu u svetu, te da u tim zemljama na svakih 100 stanovnika dolazi 39 komada lakog oružja.
Autori istraživanja, organizacija Small Arms Survey (SAS), naveli su da u procenu spada broj legalnog i nelegalnog oružja, od fabrički proizvedenog do improvizovanog.
Dragiša Ćalić, iz organizacije YUCOM, naveo je da je edukacija ključna.
"Mladima treba pričati o opasnostima oružja. Na vlasnike apelovati da stoji zaključano. Svest bi trebalo promeniti. Ali to je cilj dugotrajnog procesa do kog se može doći samo uz sistemsku reakciju i realan osećaj građana da su bezbedni", zaključio je Ćalić.
Od zemalja regiona, prema podacima Small Arms Survey, Bosna i Hercegovina sa 31,2 komada oružja na 100 stanovnika peta je u Evropi i deseta u svetu, dok visoko sedmo mesto na evropskoj lestvici drži sadašnja Severna Makedonija sa 29,8 komada.
Balkanski folklor
Prema podacima stručnjaka beogradskog Instituta za kriminološka i sociološka istraživanja, periodično objavljivanim protekle dve decenije, smatra se da najveći deo ilegalnog oružja na Balkanu potiče iz ratova devedesetih u bivšoj Jugoslaviji.
Pročitajte i ovo: Zabrinjavajuća količina oružja u Crnoj GoriPo njihovoj proceni, problem je i u svojevrsnoj sklonosti ljudi sa balkanskih prostora ka oružju koja je deo lokalnog folklora u kom se pištolj ili puška u porodičnom vlasništvu prenose kao nasleđe "sa kolena na koleno". U svakodnevnom životu i medijskim izveštajima vidi se da se oružje ovde često koristi i na raznim slavljima, kao što su svadbe, venčanja, rođenja dece, verski praznici i proslave Nove godine.
Po količini oružja u civilnom vlasništvu, prema podacima organizacije Small Arms Survey (SAS), prednjače građani Sjedinjenih Američkih Država (SAD). SAS navodi da je u SAD 393 miliona komada, što je više nego u 25 zemalja sa najvećim vlasništvom oružja zajedno.