Trinaest žrtava bilans je tragičnih ubistava koja je u selu Velika Ivanča kod Mladenovca počinio Ljubiša Bogdanović, koji je svojim susedima od kojih su mu mnogi rodbina, pucao u glavu dok su spavali. U tragediji kojoj se još uvek utvrđuje motiv stradalo je šest muškaraca i šest žena i jedna beba.
Vlada Srbije je u međuvremenu, proglasila je sredu, 10. april, za Dan žalosti zbog velikog gubitka kako za porodice ubijenih, tako i za Srbiju i njene građane, navodi se u saopštenju.
"Vlada Srbije povodom ove teške nesreće izražava veliko žaljenje, saosećanje i podršku porodicama ubijenih".
Mirni zaseok Prevale u Velikoj Ivanči nadomak Mladenovca postao je poprište stravične tragedije u kojoj je jedan od meštana Ljubiša Bogdanović, iz za sada nepoznatih razloga, ubio 13 osoba među kojima i članove svoje porodice i rodbine.
Neizmerna tuga, neverica i plač, zbog Bogdanovićevih ubistava, koji je ratni veteran iz perioda 90-ih, preplavili su do jutra ovog utorka obično i mirno seoce na svega sat vremena vožnje od Beograda. Ubistva su počinjena u pet komšijskih kuća, a Ljubiša Bogdanović je žrtvama pucao u glavu dok su spavale. Jedan od njegovih najbližih komšija Milovan Kostadinović objašnjava da je, čim je čuo da se u susedstvu nešto dešava izašao u dvorište svoje kuće. Uveren je da su isključivo zahvaljujući upozorenju policijske patrole, koja je već stigla do Prevale, on i njegova supruga sačuvali živote.
“Izašao sam napolje, video policiju ovde, njega nisam video. On mene da je video, ubio bi me sigurno. Čim je pošao, kad je video policiju da je stigla on se vratio sa kapije nazad. Tad je valjda pucao sam sebi u glavu. Znači on je pošao da ubije mene i ženu. I onda bi čistio i tamo redom dokle stigne. Ovo je sve miran kraj i svako bi mu otvorio vrata, nema dvonošca koji mu vrata ne bi otvorio”, objašnjava Kostadinović.
Šokirani meštani zaseoka Prevale svedoče da je običnog seoskog jutra, Ljubiša Ljubiša bez bilo kakvog povoda, započeo pucnjavu u svom domu u kojoj su stradali njegov sin i majka. Potom je pucao i u svoju suprugu koja je pukom srećom preživela i trenutno je na lečenju. Zatim je izašavši iz svog doma, otišao do komšijskih kuća gde je nastavio pucnjavu. Na kraju je, naočigled policije, pokušao samoubistvo što mu nije pošlo za rukom, pa se lekari bore za njegov život. Policijski uviđaj u Velikoj Ivanči traje tokom čitavog dana, posle čega bi trebalo da budu jasniji motivi ovog višestrukog ubistva, kaže direktor policije Srbije Milorad Veljović.
“Ne znamo za sada šta je motiv, znamo ko je počinilac. Na neki način je sprečen od patrole policije koja je stigla na mesto događaja jer bi možda i dalje išao po kućama i vršio ubistva”, rekao je Veljović.
Ovaj stravičan događaj smatra se jednim od većih masovnih ubistava u poslednjih 15 godina, šokirao je meštane Prevale koji sa nevericom prihvataju činjenicu da je njihov komšija ubio ljude koje je dobro poznavao. Gotovo svi sa kojima smo razgovarali tvrde da je reč o mirnom čoveku koji je svakome bio spreman da pomogne. Zbog toga im još uvek nije jasno kako i zašto se to dogodilo.
Vaš browser nepodržava HTML5
Meštani Velike Ivanče o zločinu
Ljubiša Bogdanović je važio je za osobu koja nije imala zdravstvenih problema i policijski dosije. Imao je međutim dozvolu za nošenje pištolja, a prošle godine je ostao bez posla. Ipak, kako tvrdi direktor Doma zdravlja u Mladenovcu Velimir Vešović Bogdanović u poslednje dve-tri godine nije posećivao lekara, što njegovo zdravstveno stanje čini nepoznanicom.
“Naknadno ćemo videti da li je nešto eventualno bilo moguće od strane zdravstvenih službi da se on spreči, prvi utisak je da je to bilo akutno, da je prosto u nekom trenutku izgubio orijentaciju”, naveo je Vešović.
Ratni sindrom ili poremećaj ličnosti, dva su sasvim nezvanično pominjana uzroka velike tragedije koja se odigrala u Velikoj Ivanči. Iako u ovom trenutku ne može da utvrdi šta je Bogdanovića nateralo da usmrti 13 ljudi uključujući i jedno dete, psihoterapeut u novosadskom Centru za ratnu traumu Branislava Stević Vajagić ocenjuje da je, onima koji su učestvovali u sukobima tokom devedesetih, ratna trauma nešto sa čime je veoma teško živeti.
“Sve društvene okolnosti u kojima se on našao – ostanak bez posla, jedna vrlo teška finansijska situacija – u sadejstvu su sa ratnim iskustvom koje nosi kompleksnu traumu, jer praktično, ljudi koji su proživeli ratno iskustvo su svakodnevno bili suočeni i sa ugroženošću sopstvenog života, ali i sa ugroženošću života drugih, svojih saboraca. To su neke stvari sa kojima nakon svih tih ratnih dešavanja treba živeti i to nije nimalo lako”, objašnjava Branislava Stević Vajagić.
Posle svega, na potezu su nadležni od kojih se očekuje da utvrde motive zločina, koji će se po svojoj brutalnosti, dugo pamtiti.
