U Srbiji je nezaposlenost veća nego pre početka krize. Stopa nezaposlenih za prethodne dve godine povećala sa 14 na 20 odsto.
U proteklih godinu dana u Srbiji je zatvoreno 10.000 malih preduzeća, dok je 60.000 u blokadi ili pred bankrotom. Analitičari upozoravaju da bi se broj nezaposlenih mogao povećati jer Srbiju očekuje reforma javnog sektora.
Preborojavanje nezaposlenih u predizbornoj godini nigde nije popularno. Činjenice i društvena stvarnost Srbije pokazuje da se stopa nezaposlenih za prethodne dve godine povećala sa 14 na 20 odsto, konstatovano je to i u izveštaju Evropske komisije o proceni ekonomskog oporavka na zapadnom Balkanu.
U evidenciji nacionalne službe za zapošljavanje Srbije imaju 730 hiljada nezaposlenih koji tragaju za poslom.
„Prema poslednjim raspoloživim podacima u Nacionalnoj službi za zapošljavanje je oko 730 hiljada. Međutim prema anketi o radnoj snagi koju radi Republički zavod za statistiku i koja je jedno međunarodno priznata i uporediva, broj nezaposlenih lica je u Srbiji oko 566 hiljada, koji su evidentirani. Na našu evidenciju je prijavljeno i 20 odsto ljudi zbog ostvarivanja nekih drugih prava”, kaže Srđan Andrijanić iz Nacionalne službe za zapošljavanje.
U godini koja je markirana kao predizborna verovatno neće izostati obećanja o rastu zaposlenosti ali i peglanja službene statistike. Podacima nacionalne službe ne veruje Miroslav Prokopijević iz Centra za slobodno tržište.
“Ti njihovi podaci ne vrede ničemu. To su izraziti manipulisan podaci. Ako je nivo zaposlenosti u Srbiji negde 47 odsto, a maksimalan nivo zaposlenosti je negde oko 71 odsto, a to znači da je nivo nezaposlenih negde oko 30-tak odsto. Hteli to oni da prizanju ili ne. To kako oni njih knjiže, brišu to su igrarije za malu decu”, smatra Prokopijević.
Propale privatizacije, radnički protesti, zahtevi za isplatama zarada samo su deo decenijske uvertire onih koji besomučno tragaju za novim pečatom u radnoj knjižici.Najviše nezaposlenih čekalo je posao od četiri do šest godina. Nacionalna služba im kažu dođe kao mesto odložene nade i socijalnog zbrinjavanja.
„Pet šest meseci sam prijavljen na biro ali godinama ne radim nigde. Izuzetno je teško naći posao."
„Radio sam 25 godina, a sada samo overavam knjižicu zbog zdravstvenog osiguranja."
„Posao tražim dugo. Teško je naći za starije".
„Nisu nam davali plate niti plaćali doprinose”, kaže sredovečni čovek.
Đavo došao po svoje
Nimalo optimizma ali ni vedrine u očima ljudi koji gotovo deceniju tragaju za poslom.
Stopa nezaposlenih muškaraca porasla sa 12,1 na 19, a žena sa 16,5 na 21,2 odsto, pokazuju podatci Republičkog zavoda za statistiku.
„Tražim posao, ali izvinite da ne kažem šta tražim”, kaže jedna žena, dodajući da deset godina čeka posao.
“Kada imate 50 godina, sada već sa 40 godina niko neće da vas primi. Tražim bilo šta. Tamo ovamo ali ništa, obeshrabrujuće je”, kaže razočarano dubokog udaha gospođa ispred biroa za zapošljavanje.
Iako Beograd slovi za mesto gde se u Srbiji najlakše dođe do posla i tu je statistika porazna. Za dve godine stopa nezaposlenosti povećana sa 14,2 na 16 odsto, a u Vojvodini čak sa 14,2 na 20,4 odsto.
Iako armija nezaposlenih pokušava da dođe do posla ekonomisti upozoravaju kako nije realno očekivati značajan porast zaposlenosti, što zbog jakih efekata ekonomske krize ali i lošeg državnog upravljanja.
„Na osnovu ovog podatka se vidi da je to tragedija Srbije. Prvo su misli da će „isplivati” zahvaljujući jeftinom novcu, ali sada toga nema i đavo došao po svoje”, kaže Prokopijević.
Sumnja da tu neće biti kraj listi nezaposlenih može se pronaći i u činjenici da državu očekuje ozbiljna rekonsktrukcija javnih preduzeća. Vlasti primoravane i od MMF još uvek kriju podatak o tome.
„Prema tome da li će oni nastaviti da gube posao, da li će privatni sektor nastaviti da gubi posao to je nemoguće predvideti, ali ono što se vidi je da rast zaposlenosti nikako da krene, a dok se to ne desi i dok broj osnovanih firmi ne bude veći od ugašenih moguće je da se broj nezaposlenih povećava”, kaže Prokopijević.
U proteklih godinu dana u Srbiji je ugašeno 42 odsto malih preduzeća, odnosno zatvoreno 10.000 malih preduzeća, dok je 60.000 u blokadi ili pred bankrotom.
U proteklih godinu dana u Srbiji je zatvoreno 10.000 malih preduzeća, dok je 60.000 u blokadi ili pred bankrotom. Analitičari upozoravaju da bi se broj nezaposlenih mogao povećati jer Srbiju očekuje reforma javnog sektora.
Preborojavanje nezaposlenih u predizbornoj godini nigde nije popularno. Činjenice i društvena stvarnost Srbije pokazuje da se stopa nezaposlenih za prethodne dve godine povećala sa 14 na 20 odsto, konstatovano je to i u izveštaju Evropske komisije o proceni ekonomskog oporavka na zapadnom Balkanu.
U evidenciji nacionalne službe za zapošljavanje Srbije imaju 730 hiljada nezaposlenih koji tragaju za poslom.
„Prema poslednjim raspoloživim podacima u Nacionalnoj službi za zapošljavanje je oko 730 hiljada. Međutim prema anketi o radnoj snagi koju radi Republički zavod za statistiku i koja je jedno međunarodno priznata i uporediva, broj nezaposlenih lica je u Srbiji oko 566 hiljada, koji su evidentirani. Na našu evidenciju je prijavljeno i 20 odsto ljudi zbog ostvarivanja nekih drugih prava”, kaže Srđan Andrijanić iz Nacionalne službe za zapošljavanje.
U godini koja je markirana kao predizborna verovatno neće izostati obećanja o rastu zaposlenosti ali i peglanja službene statistike. Podacima nacionalne službe ne veruje Miroslav Prokopijević iz Centra za slobodno tržište.
“Ti njihovi podaci ne vrede ničemu. To su izraziti manipulisan podaci. Ako je nivo zaposlenosti u Srbiji negde 47 odsto, a maksimalan nivo zaposlenosti je negde oko 71 odsto, a to znači da je nivo nezaposlenih negde oko 30-tak odsto. Hteli to oni da prizanju ili ne. To kako oni njih knjiže, brišu to su igrarije za malu decu”, smatra Prokopijević.
Propale privatizacije, radnički protesti, zahtevi za isplatama zarada samo su deo decenijske uvertire onih koji besomučno tragaju za novim pečatom u radnoj knjižici.Najviše nezaposlenih čekalo je posao od četiri do šest godina. Nacionalna služba im kažu dođe kao mesto odložene nade i socijalnog zbrinjavanja.
„Pet šest meseci sam prijavljen na biro ali godinama ne radim nigde. Izuzetno je teško naći posao."
„Radio sam 25 godina, a sada samo overavam knjižicu zbog zdravstvenog osiguranja."
„Posao tražim dugo. Teško je naći za starije".
„Nisu nam davali plate niti plaćali doprinose”, kaže sredovečni čovek.
Đavo došao po svoje
Nimalo optimizma ali ni vedrine u očima ljudi koji gotovo deceniju tragaju za poslom.
Stopa nezaposlenih muškaraca porasla sa 12,1 na 19, a žena sa 16,5 na 21,2 odsto, pokazuju podatci Republičkog zavoda za statistiku.
„Tražim posao, ali izvinite da ne kažem šta tražim”, kaže jedna žena, dodajući da deset godina čeka posao.
“Kada imate 50 godina, sada već sa 40 godina niko neće da vas primi. Tražim bilo šta. Tamo ovamo ali ništa, obeshrabrujuće je”, kaže razočarano dubokog udaha gospođa ispred biroa za zapošljavanje.
Iako Beograd slovi za mesto gde se u Srbiji najlakše dođe do posla i tu je statistika porazna. Za dve godine stopa nezaposlenosti povećana sa 14,2 na 16 odsto, a u Vojvodini čak sa 14,2 na 20,4 odsto.
Iako armija nezaposlenih pokušava da dođe do posla ekonomisti upozoravaju kako nije realno očekivati značajan porast zaposlenosti, što zbog jakih efekata ekonomske krize ali i lošeg državnog upravljanja.
„Na osnovu ovog podatka se vidi da je to tragedija Srbije. Prvo su misli da će „isplivati” zahvaljujući jeftinom novcu, ali sada toga nema i đavo došao po svoje”, kaže Prokopijević.
Sumnja da tu neće biti kraj listi nezaposlenih može se pronaći i u činjenici da državu očekuje ozbiljna rekonsktrukcija javnih preduzeća. Vlasti primoravane i od MMF još uvek kriju podatak o tome.
„Prema tome da li će oni nastaviti da gube posao, da li će privatni sektor nastaviti da gubi posao to je nemoguće predvideti, ali ono što se vidi je da rast zaposlenosti nikako da krene, a dok se to ne desi i dok broj osnovanih firmi ne bude veći od ugašenih moguće je da se broj nezaposlenih povećava”, kaže Prokopijević.
U proteklih godinu dana u Srbiji je ugašeno 42 odsto malih preduzeća, odnosno zatvoreno 10.000 malih preduzeća, dok je 60.000 u blokadi ili pred bankrotom.