Skupština Srbije raspravlja o budućoj državnoj politici o Kosovu. Iako su predstavnici vlade pozvali na jednistvo, u parlamentu se između opozicije i vlasti vodi oštra rasprava o savetodavnom mišljenju Međunarodnog suda pravde u Hagu, i narednim koracima Srbije u odbrani suvereniteta.
Kompletan državni vrh, na čelu sa predsednikom Borisom Tadićem, premijerom Mirkom Cvetkovićem i članovima vlade, seo je u skupštinske klupe kako bi se na ovom vanrednom i, kako mnogi tvrde, istorijskom zasedanju doneo odluku šta dalje kada je u pitanju problem Kosova.
Nakon nekoliko sati rasprave, Boris Tadić je u pauzi sednice novinarima rekao da će Srbija nastaviti diplomatsku borbu za Kosovo.
"Srbija u svojim inicijativama na Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija vodi razgovore i konsultuje se sa svim relevantnim faktorima međunarodne politike. i činićemo sve što je moguće na miran i diplomatski način da se očuva integritet naše zemlje na Kosovu, ali Srbija ne odustaje ni od politike učlanjenja u Evropsku uniju, jer su na poslednjim izborima građani takvoj politici dali legitimitet. To je jedina politika koja ima pun legitimitet danas u Srbiji. Borba za Kosovo i Metohiju neće dovesti u pitanje niti evropske integracije Srbije, niti njenu mirovnu politiku u regionu. Srbija nije izgubila sve šanse i postoji manevarski prostor, pre svega u Generalnoj skupštini UN, za nastavak borbe za očuvanje Kosova i Metohije. Učinićemo sve da Srbija ponovo sedne za pregovarački sto sa Albancima i da se pronađe kompromisno rešenje u kojem jedna strana ne gubi sve, a druga sve dobija," kazao je Tadić.
Ideja Vlade Srbije je da se u septembru Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija predloži rezolucija za nastavak pregovora u smeru kompromisnog rešenja, ali taj predlog poslanici nisu dobili u pisanoj formi, već se raspravlja o svim mogućim opcijama.
Vuk Jeremić, šef srpske diplomatije, poručio je da Međunarodni sud pravde svojim mišljenjem nije dao Kosovu pravo na otcepljenje od Srbije, i pozvao na jedinstvo koje je, kako je rekao, u ovom trenutku od presudne važnosti:
"Danas svet gleda koja je reakcija Srbije i kojim putem odlučujemo da idemo dalje. Naša diplomatska aktivnost u ovom trenutku, sve do održavanja Generalne skupštine Ujedinjenih nacija, biće usmerena na to da zaustavimo dalja priznanja Kosova i Metohije do koje god to mere bude moguće. U ovom trenutku 55 zemalja se nalazi u situaciji da nije nemoguće pretpostaviti da bi one mogle da promene svoj dosadašnji stav i da priznaju Kosovo kao nezavisnu državu," kazao je Jeremić.
Protivljenje opozicije
Broj poslanika u sali na početku rasprave nije ukazivao da je baš ozbiljno shvaćen poziv na jedinstvo i maksimalni angažman, jer ih je na početku bilo samo 155 od 250, koliko broji srpski parlament, ali su predstavnici najačih stranaka opozicije uredno bili na svojim mestima i odmah se žestoko usprotivili dosadašnjoj državnoj politici o Kosovu.
Čedomir Jovanović, predsednik Liberalno demokratske partije, rekao je da je Srbija poražena mišljenjem Međunarodnog suda pravde, i da je i to dokaz da bi vlast u Beogradu trebalo da promeni odnos prema Kosovu.
"Nije vaša obaveza da branite ono što je trajno izgubljeno 1999. godine. A trajno je izgubljeno pravo Srbije kao države da upravlja životom na Kosovu. Nije izgubljeno pravo Srbije da se stara o Srbima na Kosovu, o svojim manastirima, o svojoj imovini, da uspostavlja normalne odnose sa Kosovom. i nigde nije nametnuto Srbiji da prizna Kosovo kao državu. Zašto mi napominjemo da nikada nešto nećemo uraditi, ko od nas to traži? Niko nikada to od Srbije nije tražio," rekao je Jovanović.
Opozicione stranke nisu se konkretno izjasnile da li će dati podršku vladinoj politici prema Kosovu, ali je Tomislav Nikolić, lider Srpske napredne stranke, najjače partije koja nije u vlasti, rekao da nije trenutak za svađe, amnestiranje i napade. Ipak, Nikolić je bio vrlo kritičan prema onome što je vlast preduzela po pitanju Kosova.
"Šta će više na vlasti oni kojima je propala ideja? Ali vi ste miksovali ideje, i napravili vladu sa strankom čiji predsednik je rekao da ćemo se boriti oružjem za Kosovo i Metohiju, napravili ste sa njima vladu koja je posle rekla da neće tako da se bori za Kosovo. Da li ste nas obmanuli kada ste formirali vladu? Jeste, jer niko od nas nije znao kako ćete da se borite za Kosovo i Metohiju. Danas je lako govoriti da ćete to činiti svim diplomatskim i političkim sredstvima. Da li je to možda ratom, jer rat je političko sredstvo?" kazao je Nikolić.
G17 plus predložio jačanje odnosa sa SAD i EU
Mada je od početka rasprave akcenat stavljen na jedinstvo, neki predstavnici vlasti sumnjaju da je moguće potpuno slaganje u paralmentu, iako se radi o tako važnom pitanju kao što je Kosovo.
"Pa mi živimo u Srbiji, i valjda vam je dovoljno jasno da nikada u istoriji Srbije nije postojao konsenzus. Da je toga bilo u svim ovim vekovima iza nas, danas verovatno ne bi smo raspravljali o ovoj temi," rekao nam je Ivica Dačić, prvi potpredsednik Vlade, i dodao da je vreme da Srbija o Kosovu porazgovara sa najmoćnijim zemljama međunarodne zajednice.
"Da nam kažu šta se od Srbije više traži i šta se očekuje. Imajući u vidu da je Srbija zaista pokušala sve. Imala je i Miloševićevu vlast, i ovu vlast posle 2000. godine, imala je i vojne i političke i pravne pokušaje… Jednostavno, da bi smo znali kakva je ta naša nova politika, Srbija mora da vidi kakav je interes. Ne verujem da su u pravu oni za koje navijaju neke zemlje sa zapada. Ali treba videti u čemu je onda problem," zaključio je Dačić.
Neke stranke opozicije insistiraju na radikalnim rešenjima, pa je tako Slobodan Samardžić, iz Demokratske stranke Srbije predložio nešto već viđeno – tužiti drzave koje su priznale Kosovo, uz odbacivanje ideje da se posle donetog mišljenja Međunarodnog suda pravde ide na glasanje u UN.
"Zašto ulaziti u tako veliki rizik da posle ovog pravnog neuspeha doživite i jedan politički neuspeh. To deluje prilično iracionalno i samoubilački," ocenio je Samardžić.
Puno realniji bili su poslanici G17 plus, koji su preko Vlajka Senića predložili jačanje partnerskih odnosa sa Evropskom unijom i Sjedinjenim Američkim Državama.
"Unapredimo odnose sa ključnim partnerima u pokušaju da dođemo do rešenja koje će biti prihvatljivo za sve strane," predložio je on.
Sednicu u Beogradu prati veliki broj domaćih novinara, ali i nekoliko televizijskih ekipa iz regiona, a zbog prisustva državnog vrha primetno je pojačano obezbeđenje.
****
Mogli bi vas interesovati i ovi tekstovi:
Veler: Srbija sebi namestila autogol
Most RSE: Zašto je Beograd izgubio pravnu bitku sa Kosovom
Rasprava o Kosovu - stranica koja sadrži članke o mišljenju Međunarodnog suda pravde, reakcije i analize. Možete je otvoriti OVDE
Autor: Branka Trivić
Na poslednjem zasedanju pre letnje pauze, a nakon objavljivanja mišljenja Međunarodnog suda pravde o Kosovu, šefovi diplomatija 27 zemalja-članica Evropske unije ponudili su posredničku ulogu u direktnim razgovorima između Beograda i Prištine u Briselu.
U Evropskoj uniji je postignut i dogovor da se krajem godine ukinu vize za državljane Bosne i Hercegovine i ojača prisustvo Unije u toj zemlji tako što će Ured visokog predstavnika postati delegacija EU, izjavio je šef slovenačke diplomatije Samuel Žbogar. Predlog za ukidanje viza Evropska komisija će podneti 2. septembra, tako da ta mera može stupiti na snagu već 19. decembra, a najkasnije 1. januara 2011.
Kao što se i očekivalo, Catherine Ashton, visoka predstavnica Evropske unije za spoljnu politiku, pokušala je da pronađe najmanji zajednički imenitelj između članica koje priznaju i onih koje ne priznaju Kosovo. Istakla je ono što su svi podržali: da i Beograd i Priština dele evropsku budućnost i da u skladu sa tim treba da se opredele za dijalog u čemu će im Evropska unija pomoći.
“Ono što sam ponudila Prištini i Beogradu, a razgovarala sam i sa predsednikom Tadićem i sa premijerom Thacijem, jeste opredeljenje za zajedničku budućnost u Evropskoj uniji, kao i dijalog koji treba da otvori puteve ka budućnosti”, kazala je Ashton.
Tekst u celini, ako vas interesuje, možete pročitati OVDE
Kompletan državni vrh, na čelu sa predsednikom Borisom Tadićem, premijerom Mirkom Cvetkovićem i članovima vlade, seo je u skupštinske klupe kako bi se na ovom vanrednom i, kako mnogi tvrde, istorijskom zasedanju doneo odluku šta dalje kada je u pitanju problem Kosova.
Nakon nekoliko sati rasprave, Boris Tadić je u pauzi sednice novinarima rekao da će Srbija nastaviti diplomatsku borbu za Kosovo.
"Srbija u svojim inicijativama na Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija vodi razgovore i konsultuje se sa svim relevantnim faktorima međunarodne politike. i činićemo sve što je moguće na miran i diplomatski način da se očuva integritet naše zemlje na Kosovu, ali Srbija ne odustaje ni od politike učlanjenja u Evropsku uniju, jer su na poslednjim izborima građani takvoj politici dali legitimitet. To je jedina politika koja ima pun legitimitet danas u Srbiji. Borba za Kosovo i Metohiju neće dovesti u pitanje niti evropske integracije Srbije, niti njenu mirovnu politiku u regionu. Srbija nije izgubila sve šanse i postoji manevarski prostor, pre svega u Generalnoj skupštini UN, za nastavak borbe za očuvanje Kosova i Metohije. Učinićemo sve da Srbija ponovo sedne za pregovarački sto sa Albancima i da se pronađe kompromisno rešenje u kojem jedna strana ne gubi sve, a druga sve dobija," kazao je Tadić.
Ideja Vlade Srbije je da se u septembru Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija predloži rezolucija za nastavak pregovora u smeru kompromisnog rešenja, ali taj predlog poslanici nisu dobili u pisanoj formi, već se raspravlja o svim mogućim opcijama.
Vuk Jeremić, šef srpske diplomatije, poručio je da Međunarodni sud pravde svojim mišljenjem nije dao Kosovu pravo na otcepljenje od Srbije, i pozvao na jedinstvo koje je, kako je rekao, u ovom trenutku od presudne važnosti:
"Danas svet gleda koja je reakcija Srbije i kojim putem odlučujemo da idemo dalje. Naša diplomatska aktivnost u ovom trenutku, sve do održavanja Generalne skupštine Ujedinjenih nacija, biće usmerena na to da zaustavimo dalja priznanja Kosova i Metohije do koje god to mere bude moguće. U ovom trenutku 55 zemalja se nalazi u situaciji da nije nemoguće pretpostaviti da bi one mogle da promene svoj dosadašnji stav i da priznaju Kosovo kao nezavisnu državu," kazao je Jeremić.
Protivljenje opozicije
Broj poslanika u sali na početku rasprave nije ukazivao da je baš ozbiljno shvaćen poziv na jedinstvo i maksimalni angažman, jer ih je na početku bilo samo 155 od 250, koliko broji srpski parlament, ali su predstavnici najačih stranaka opozicije uredno bili na svojim mestima i odmah se žestoko usprotivili dosadašnjoj državnoj politici o Kosovu.
Čedomir Jovanović, predsednik Liberalno demokratske partije, rekao je da je Srbija poražena mišljenjem Međunarodnog suda pravde, i da je i to dokaz da bi vlast u Beogradu trebalo da promeni odnos prema Kosovu.
"Nije vaša obaveza da branite ono što je trajno izgubljeno 1999. godine. A trajno je izgubljeno pravo Srbije kao države da upravlja životom na Kosovu. Nije izgubljeno pravo Srbije da se stara o Srbima na Kosovu, o svojim manastirima, o svojoj imovini, da uspostavlja normalne odnose sa Kosovom. i nigde nije nametnuto Srbiji da prizna Kosovo kao državu. Zašto mi napominjemo da nikada nešto nećemo uraditi, ko od nas to traži? Niko nikada to od Srbije nije tražio," rekao je Jovanović.
Opozicione stranke nisu se konkretno izjasnile da li će dati podršku vladinoj politici prema Kosovu, ali je Tomislav Nikolić, lider Srpske napredne stranke, najjače partije koja nije u vlasti, rekao da nije trenutak za svađe, amnestiranje i napade. Ipak, Nikolić je bio vrlo kritičan prema onome što je vlast preduzela po pitanju Kosova.
"Šta će više na vlasti oni kojima je propala ideja? Ali vi ste miksovali ideje, i napravili vladu sa strankom čiji predsednik je rekao da ćemo se boriti oružjem za Kosovo i Metohiju, napravili ste sa njima vladu koja je posle rekla da neće tako da se bori za Kosovo. Da li ste nas obmanuli kada ste formirali vladu? Jeste, jer niko od nas nije znao kako ćete da se borite za Kosovo i Metohiju. Danas je lako govoriti da ćete to činiti svim diplomatskim i političkim sredstvima. Da li je to možda ratom, jer rat je političko sredstvo?" kazao je Nikolić.
G17 plus predložio jačanje odnosa sa SAD i EU
Mada je od početka rasprave akcenat stavljen na jedinstvo, neki predstavnici vlasti sumnjaju da je moguće potpuno slaganje u paralmentu, iako se radi o tako važnom pitanju kao što je Kosovo.
"Pa mi živimo u Srbiji, i valjda vam je dovoljno jasno da nikada u istoriji Srbije nije postojao konsenzus. Da je toga bilo u svim ovim vekovima iza nas, danas verovatno ne bi smo raspravljali o ovoj temi," rekao nam je Ivica Dačić, prvi potpredsednik Vlade, i dodao da je vreme da Srbija o Kosovu porazgovara sa najmoćnijim zemljama međunarodne zajednice.
"Da nam kažu šta se od Srbije više traži i šta se očekuje. Imajući u vidu da je Srbija zaista pokušala sve. Imala je i Miloševićevu vlast, i ovu vlast posle 2000. godine, imala je i vojne i političke i pravne pokušaje… Jednostavno, da bi smo znali kakva je ta naša nova politika, Srbija mora da vidi kakav je interes. Ne verujem da su u pravu oni za koje navijaju neke zemlje sa zapada. Ali treba videti u čemu je onda problem," zaključio je Dačić.
Neke stranke opozicije insistiraju na radikalnim rešenjima, pa je tako Slobodan Samardžić, iz Demokratske stranke Srbije predložio nešto već viđeno – tužiti drzave koje su priznale Kosovo, uz odbacivanje ideje da se posle donetog mišljenja Međunarodnog suda pravde ide na glasanje u UN.
"Zašto ulaziti u tako veliki rizik da posle ovog pravnog neuspeha doživite i jedan politički neuspeh. To deluje prilično iracionalno i samoubilački," ocenio je Samardžić.
Puno realniji bili su poslanici G17 plus, koji su preko Vlajka Senića predložili jačanje partnerskih odnosa sa Evropskom unijom i Sjedinjenim Američkim Državama.
"Unapredimo odnose sa ključnim partnerima u pokušaju da dođemo do rešenja koje će biti prihvatljivo za sve strane," predložio je on.
Sednicu u Beogradu prati veliki broj domaćih novinara, ali i nekoliko televizijskih ekipa iz regiona, a zbog prisustva državnog vrha primetno je pojačano obezbeđenje.
****
Mogli bi vas interesovati i ovi tekstovi:
Veler: Srbija sebi namestila autogol
Most RSE: Zašto je Beograd izgubio pravnu bitku sa Kosovom
Rasprava o Kosovu - stranica koja sadrži članke o mišljenju Međunarodnog suda pravde, reakcije i analize. Možete je otvoriti OVDE
Šefovi diplomatija EU o Kosovu i BiH
Šefovi diplomatija EU o Kosovu i BiHAutor: Branka Trivić
Na poslednjem zasedanju pre letnje pauze, a nakon objavljivanja mišljenja Međunarodnog suda pravde o Kosovu, šefovi diplomatija 27 zemalja-članica Evropske unije ponudili su posredničku ulogu u direktnim razgovorima između Beograda i Prištine u Briselu.
U Evropskoj uniji je postignut i dogovor da se krajem godine ukinu vize za državljane Bosne i Hercegovine i ojača prisustvo Unije u toj zemlji tako što će Ured visokog predstavnika postati delegacija EU, izjavio je šef slovenačke diplomatije Samuel Žbogar. Predlog za ukidanje viza Evropska komisija će podneti 2. septembra, tako da ta mera može stupiti na snagu već 19. decembra, a najkasnije 1. januara 2011.
Kao što se i očekivalo, Catherine Ashton, visoka predstavnica Evropske unije za spoljnu politiku, pokušala je da pronađe najmanji zajednički imenitelj između članica koje priznaju i onih koje ne priznaju Kosovo. Istakla je ono što su svi podržali: da i Beograd i Priština dele evropsku budućnost i da u skladu sa tim treba da se opredele za dijalog u čemu će im Evropska unija pomoći.
“Ono što sam ponudila Prištini i Beogradu, a razgovarala sam i sa predsednikom Tadićem i sa premijerom Thacijem, jeste opredeljenje za zajedničku budućnost u Evropskoj uniji, kao i dijalog koji treba da otvori puteve ka budućnosti”, kazala je Ashton.
Tekst u celini, ako vas interesuje, možete pročitati OVDE