U poslednje vreme Policijskoj upravi u Valjevu obraća se sve veći broj izbeglih građana, posebno iz Sirije, ali i iz afričkih zemalja sa zahtevom za azil. Istovremeno postaje sve izraženiji problem njihovog smeštaja.
“U Srbiju sam došao iz Makedonije pre deset dana a putovanje iz Sirije preko Turske, Grčke i Makedonije trajalo je tri meseca. Došao sam sa prijateljem iz Sirije”, rekao nam je jedan od izbeglih građana iz Sirije koji o situaciji u svojoj domovini nije želeo da govori.
Ispred zgrade policije u Valjevu zatekli smo i jednog Iračanina, koji je za vreme poslednjeg rata u toj zemlji najpre izbegao u Iran.
“Nije lako. Veoma je teško, nailazimo na mnogobrojne probleme. Ponekad, kada nekome ukradu mobilni, novac, bilo šta, policija dolazi sumnjajući na nas”, ispričao nam je.
Neki od azilanata već imaju iskustvo u centru za azilante u Bogovađi i pričaju da mnogi spavaju na otvorenom, na travi, u šumi.
“Ne u sobi, već na ulici, u šumi, bilo gde, jer nemamo ništa obezbeđeno”, kažu oni.
Na pitanje kuda dalje iz Srbije niko od njih nije želeo da odgovori.
Da se broj azilanata uvećava potvrdio nam je i portparol Policijske uprave u Valjevu Petar Trnovac.
“Nakon obraćanja potencijalnih azilanata našoj policijskoj upravi naši službenici im izdaju potvrdu o izraženoj nameri za traženje azila i nakon toga ih upućuju u centar za azil u Bogovađi ili Banji Koviljači”, pojašnjava on.
Rešenje za smeštaj velikog broja azilanata koji dolaze u Srbiju moglo bi da bude otvaranje novog centra za azil jer dva postojeća, u Bogovađi i Banji Koviljači, imaju mesta za ukupno 250 ljudi, rekla je za RSE Jelena Marić, iz Komesarijata za izbeglice Srbije.
„To je obično više nego dovoljno ali trenutno nije, kao što nije bilo ni prethodne zime. Srbija mora da otvori treći centar za azil koji bi imao adekvatne kapacitete. Otvaranje nikako ne koči novac jer postoji spremnost Evropske komisije da Srbiji obezbedi sredstva za otvaranje velikog centra kapaciteta 300 do 400 mesta. Na žalost, ono što Srbiju koči u tom poslu je ksenofobija na lokalnom nivou. Pokušano je otvaranje centra za azil u selu Mala Vrbica na teritoriji opštine Mladenovac gde je za tu namenu trebalo da se renovira jedan stari vojni objekat. Ali do toga nije došlo zbog revolta i nezadovoljstva meštana, protesta i blokada puteva. Onemogućili su nam da priđemo samom objektu, pa o radovima i rekonstrukciji nije bilo moguće ni razmišljati“, rekla je Jelena Marić iz Komesarijata za izbeglice Srbije.
“U Srbiju sam došao iz Makedonije pre deset dana a putovanje iz Sirije preko Turske, Grčke i Makedonije trajalo je tri meseca. Došao sam sa prijateljem iz Sirije”, rekao nam je jedan od izbeglih građana iz Sirije koji o situaciji u svojoj domovini nije želeo da govori.
Ispred zgrade policije u Valjevu zatekli smo i jednog Iračanina, koji je za vreme poslednjeg rata u toj zemlji najpre izbegao u Iran.
“Nije lako. Veoma je teško, nailazimo na mnogobrojne probleme. Ponekad, kada nekome ukradu mobilni, novac, bilo šta, policija dolazi sumnjajući na nas”, ispričao nam je.
Neki od azilanata već imaju iskustvo u centru za azilante u Bogovađi i pričaju da mnogi spavaju na otvorenom, na travi, u šumi.
“Ne u sobi, već na ulici, u šumi, bilo gde, jer nemamo ništa obezbeđeno”, kažu oni.
Na pitanje kuda dalje iz Srbije niko od njih nije želeo da odgovori.
Da se broj azilanata uvećava potvrdio nam je i portparol Policijske uprave u Valjevu Petar Trnovac.
Azilanti u razgovoru sa novinarkom RSE
“I to naročito u poslednja dva meseca je povećan broj azilanata koji se Policijskoj upravi u Valjevu obraćaju za traženje azila. Dnevno nam se u proseku u poslednje vreme obraća između 20 i 50 azilanata. Možemo potvrditi da je tačno da je u poslednja dva meseca povećan i broj azilanata iz Sirije. Osim Sirije azilanti uglavnom pristižu iz afričkih zemalja i ove godine je naročito povećan broj iz Somalije i Etiopije”, kaže Trnovac.“Nakon obraćanja potencijalnih azilanata našoj policijskoj upravi naši službenici im izdaju potvrdu o izraženoj nameri za traženje azila i nakon toga ih upućuju u centar za azil u Bogovađi ili Banji Koviljači”, pojašnjava on.
Rešenje za smeštaj velikog broja azilanata koji dolaze u Srbiju moglo bi da bude otvaranje novog centra za azil jer dva postojeća, u Bogovađi i Banji Koviljači, imaju mesta za ukupno 250 ljudi, rekla je za RSE Jelena Marić, iz Komesarijata za izbeglice Srbije.
„To je obično više nego dovoljno ali trenutno nije, kao što nije bilo ni prethodne zime. Srbija mora da otvori treći centar za azil koji bi imao adekvatne kapacitete. Otvaranje nikako ne koči novac jer postoji spremnost Evropske komisije da Srbiji obezbedi sredstva za otvaranje velikog centra kapaciteta 300 do 400 mesta. Na žalost, ono što Srbiju koči u tom poslu je ksenofobija na lokalnom nivou. Pokušano je otvaranje centra za azil u selu Mala Vrbica na teritoriji opštine Mladenovac gde je za tu namenu trebalo da se renovira jedan stari vojni objekat. Ali do toga nije došlo zbog revolta i nezadovoljstva meštana, protesta i blokada puteva. Onemogućili su nam da priđemo samom objektu, pa o radovima i rekonstrukciji nije bilo moguće ni razmišljati“, rekla je Jelena Marić iz Komesarijata za izbeglice Srbije.