Ujedinjene nacije 16. oktobra obeležavaju Svetski dan hrane, u trenutku kada broj gladnih u svetu iznosi 870 miliona. Približno svaki osmi stanovnik planete pati od gladi, saopšteno je iz Organizacije Ujedinjenih nacija za hranu i poljoprivredu (FAO).
Taj broj premašio bi milijardu i po kada bi obuhvatao nedostatak hranljivih sastojaka od suštinskog značaja za fizicki i psihički razvoj dece, ocenio je specijalni izvestilac UN za pravo na hranu Olivije de Šater.
"Kada bi se merila neuhranjenost, a ne glad, ne deficit kalorija već osnovnih hranljivih elemenata za razvoj dece, kao što su jod, gvožđe, vitamini, broj bi bio znatno veći - najmanje 1,5 milijarda", kazao je De Šater Frans presu.
Broj od 870 miliona gladnih je neprihvatljivo visok, ali ovi podaci predstavljaju poboljšanje u odnosu na one sa početka 1990-tih, navodi FAO.
Vlade ne čine dovoljno kako bi se izborile sa glađu u svetu, izjavio je De Šater u intervjuu za AFP.
Grupa 20 vodećih svetskih privreda (G20) je prošle godine obećala da će primeniti mere za kontrolu rasta cene hrane u svetu, ali je od tada ostvaren ograničeni napredak.
"Mislim da je impuls posustao", upozorio je de Šater.
Prema njegovim rečima, "u sklopu G20 ima nekoliko velikih poljoprivrednih sila koje smatraju da je tržišna reakcija dovoljna da neutrališe posledice bilo kakve krize i ne vide smisao u borbi protiv naglih promena cene hrane. Priznajem da baš nisam siguran da je to tako," zaključio je zvaničnik FAO.
Subsaharska Afrika i dalje je najteže pogođena glađu i u njoj je broj gladnih rastao kada je u drugim krajevima sveta - Aziji, Latinskoj Americi i Okeaniji - opadao.
Investicije u poljoprivredu smanjene su u poslednjih 20 godina u svetu, sa 20 odsto ukupnih ulaganja 1980-ih godina na četiri odsto danas.
U sedištu FAO u Rimu u utorak se održava okrugli sto na kojem učestvuju predstavnici četrdesetak zemalja, među kojima oko 20 ministara.
Na Svetski dan hrane donosimo priču o Zdravčici, prvoj ženskoj zemljoradničkoj zadruzi u Srbiji koju je zabeležila Novka Ilić.
Taj broj premašio bi milijardu i po kada bi obuhvatao nedostatak hranljivih sastojaka od suštinskog značaja za fizicki i psihički razvoj dece, ocenio je specijalni izvestilac UN za pravo na hranu Olivije de Šater.
"Kada bi se merila neuhranjenost, a ne glad, ne deficit kalorija već osnovnih hranljivih elemenata za razvoj dece, kao što su jod, gvožđe, vitamini, broj bi bio znatno veći - najmanje 1,5 milijarda", kazao je De Šater Frans presu.
Broj od 870 miliona gladnih je neprihvatljivo visok, ali ovi podaci predstavljaju poboljšanje u odnosu na one sa početka 1990-tih, navodi FAO.
Vlade ne čine dovoljno kako bi se izborile sa glađu u svetu, izjavio je De Šater u intervjuu za AFP.
Grupa 20 vodećih svetskih privreda (G20) je prošle godine obećala da će primeniti mere za kontrolu rasta cene hrane u svetu, ali je od tada ostvaren ograničeni napredak.
"Mislim da je impuls posustao", upozorio je de Šater.
Prema njegovim rečima, "u sklopu G20 ima nekoliko velikih poljoprivrednih sila koje smatraju da je tržišna reakcija dovoljna da neutrališe posledice bilo kakve krize i ne vide smisao u borbi protiv naglih promena cene hrane. Priznajem da baš nisam siguran da je to tako," zaključio je zvaničnik FAO.
Subsaharska Afrika i dalje je najteže pogođena glađu i u njoj je broj gladnih rastao kada je u drugim krajevima sveta - Aziji, Latinskoj Americi i Okeaniji - opadao.
Investicije u poljoprivredu smanjene su u poslednjih 20 godina u svetu, sa 20 odsto ukupnih ulaganja 1980-ih godina na četiri odsto danas.
U sedištu FAO u Rimu u utorak se održava okrugli sto na kojem učestvuju predstavnici četrdesetak zemalja, među kojima oko 20 ministara.
Na Svetski dan hrane donosimo priču o Zdravčici, prvoj ženskoj zemljoradničkoj zadruzi u Srbiji koju je zabeležila Novka Ilić.