Lepotu planine Jadovnik, teško je opisati. Nju treba doživeti. O ćudi i nestvarnoj lepoti ove planine najbolje znaju meštani, posebno stočari koji svoja stada iz okolnih sela izgone u katune. Nekada je na ovoj lepotici na 1.700 metara nadmorske visine sve vrvelo od stoke i čobana. Sada je na ovoj planini samo još koliba porodice Čpajak.
Ovde od Đurđevdana do Tomin dana u zaseoku Pirni Do Milosav sa suprugom Vidosavom čuva 17-oro goveda, 80 ovaca i dva konja.
"Godine stigle. Meni je 74, a Vidosavi 72. Niko nas ne tera da radimo. Ali, ovoliko stoke u Stranjanima mi ne bi mogli prehraniti", priča Milosav koga svi znaju kao Mića, dok trčkara za ovcama.
"Ja ostajem sam i posle Tomin dana mesec dana, sa ovcama, a Vidosava tera krave kući. Nije me strah. Spavam u kućeri 37 godina. Ne znate šta je kućera? To se napravi od drveta, unutra se stavi dušek, jorgan, guber. Sve. Pokriješ se i spavaš k'o čo'ek. Vuče se na saonicama. Gde ide stoka ide i kućer. Nema medveda, ali ima vukova. No sreća imam dobrog psa. Tako odbranim ovce. Imamo mi ovde i struju, ali ne smemo baš da je upalimo grmljavina kad je. A ove godine sve je češće", navodi on.
Posle mesec dana Milosavu i Vidosavi bili smo prvi gosti. Srdačni i spremi za razgovor kažu da im nije teško. Samo samoća ubija.
"Nema komšija. Nemaš s' kim da progovoriš. Nema nigde da vidiš nikoga. Žao ti. Pričaš sa ovcama i govedima. Samo to. A 'nako dobro je", priča Vidosava koja je poznata po pravljenju "oteženog sira" ili "sira na metar". I otkriva tajnu kako se pravi.
"U sveže pomuženo mleko stavi se sirište. Kad malo 'nazukne' posolim, stavim na šporet i savijam, savijam, odignem i stavim na oklagiju da se ocedi surutka. Eto. A pitaš me kad ustajem. Rano, u pet. Mićo dođe iz kućere, popijemo kafu. Pomuzemo krave. Pa kad završim po'so? Pa nikad. Jope legnem pre 12. Staro se, dosta je da se spava", dodaje kroz smeh Vidosava.
"Ja i moja Vidosava ovako 37 godina. Putovao sam dosta, ali ništa ne bih zamenio za moj Jadovnik. E, kako je to nekad bilo, kada je više bilo čobana i stoke. Pa to Bog naredi, ne zna se čije su ovce, goveda, sve se to izmeša. Ori se Jadovnik od pesme čobana i čobanica. Sad nema ništa. Na Jadovniku smo još samo mi. Šteta", zaključuje Milosav.