Eventualna odgovornost načelnika Generalštaba Ljubiše Dikovića, koga Fond za humantirano pravo optužuje za nesprečavanje ratnih zločina na Kosovu 1999. godine, dok je bio komandant 37. brigade motorizovane pešadije Vojske Jugoslavije, još jednom će biti ispitana.
Tužilaštvu za ratne zločine Srbije je iz Repuličkog javnog tužilaštva, stigla krivična prijava, sastavljena na osnovu „Dosijea Diković“ koji je objavio Fond.
Zamenik tužioca za ratne zločine Bruno Vekarić za Radio Slobodna Evropa kaže da će navodi iz te prijave biti istraženi.
„Po njoj ćemo postupati u skladu sa zakonom, na pravi način, u smislu provere svih informacija koje se navode u tom dosijeu, a sve drugo su spekulacije“, rekao je Vekarić.
Upitan da li to znači da će Tužilaštvo ponovo ispitati taj slučaj, s obzirom na to da su 25. januara saopštili da ne postoji osnov za sumnju da je načelnik Generalštaba Ljubiša Diković kriv za ratne zločine, Vekarić je rekao:
„Da, vidite, mi do sada protiv generala Dikovića nismo imali apsolutno ništa. Mi smo i tada pozvali Fond za humanitarno pravo da dostavi određene informacije, saznanja koja imaju... Po onome što smo mi videli, ako se radi o istom dokumentu, potpuno stojimo iza naših stavova, s tim što ćemo sada uraditi provere u skladu sa zakonom“, rekao je Vekarić.
Dosije je istovremeno izazvao burnu reakciju ministra odbrane Dragana Šutanovca, koji je objavljivanje dokumenta nazavao „napadom na instituciju načelnika generalštaba“, a njegov sadržaj ocenio "potpuno lažnim“. Tada je najavljeno i da će Diković tužiti Fond za humanitarno pravo.
Kandić skeptična
Direktorka te organizacije Nataša Kandić kaže da, na osnovu tadašnje reakcije Tužilaštva, ne očekuje da će najava o ponovnom ispitivanju ovog slučaja, rezultirati drugačijim ishodom.
„Zato što su oni svoju ocenu izneli već 25. januara, kada su rekli da su sve proverili u toku noći sa dva klika i da nema osnova, sumnje ili podakta koji bi zahtevao od njih da oni pokrenu neki postupak. Prema tome, mislim da je tu reč o njihovom ne snalaženju u odnosu na zahteve Republičkog tužioca, tako da ja ne očekujem ništa“, rekla je Nataša Kandić i dodala da se među dokumentima koja su sada pred Tužilaštvom, nalazi i jedan novi, koji prema oceni Fonda, potvrđuje njihove navode, objavljene 23. januara, o prisustvu jedinica brigade kojom je Diković komandovao na području Drenice na Kosovu, gde su se dogodila masovna ubistva albanskih civila i druge teške povrede međunarodnog humanitarnog prava.
„Dodat je još jedan dokument, 'Prilog dosijeu'. Tu se znači nalaze novi dokumenti sa kojima mi ranije nismo raspolagali. Prvi ih put sada objavljujemo i prvi put smo do njih došli zato što se od nedavno nalaze u bazi haškog Tribunala“, rekla je Kandić.
Više nevladinih organizacija je u međuvremenu, u javnom pismu ocenilo da su se, od trenutka kada je „Dosije Diković“ objavljen, nadležne institucije više trudile da načelnika generalštaba odbrane, nego da zaista, na odgovarajući način, ispitaju optužbe.
Važna podrška NVO sektora
Miljenko Dereta, direktor Građanskih inicijativa, jedne od organizacija potpisnica, nada se da će to sada biti učinjeno.
„Očekujemo da možda još jednom ispitaju, na osnovu novih podataka koje je Fond predočio. Ako i novo proučavanje tih podataka pokaže da ne postoji
Podrška koju je nevladin sektor pružio zahtevu Fonda za ispitivanje eventualne odgovornosti Dikovića, veoma je važna, smatra Nataša Kandić, naročito kada, kako ukazuje, to postaje alternativni metod u situaciji u kojoj se ne primenjuje zakon.
„Pokazuje da postoje drugi načini kako ćemo vršiti pritisak na najviše institucije Srbije da se ipak vodi računa o tome da oni za koje ima indicija, podataka i dokaza da su u prošlosti učestvovali u akcijama i operacijama u kojima je bilo teških ratnih zločina i za koje je osuđen policijski, vojni i državni vrh tadašnje Srbije. Znači, ne može se takva osoba nalaziti na pozicijama koje su od nacionalnog i veoma važnom političkog interesa za državu“, ocenjuje Kandić.
Rasvetljavanje slučaja general-potpukovnika Ljubiše Dikovića, koji je 12. decembra 2011. godine, ukazom predsednika Srbije, postavljen na mesto načelnika Generalštaba Vojske Srbije, važan je i za proces suočavanja sa prošlošću, smatra Miljenko Dereta iz Građanskih inicijativa, koji zaključuje da veliki problem predstavlja uvraženo mišljenje da je završetkom saradnje s Tribunalom u Hagu, završen i taj proces.
„Mislim da je to najpogubniji pristup koji može da ima jedna država sa ovakvom istorijom. U jednom formalnom smislu, mi to jesmo završili, ali, kao što znamo, pod jedan pitanje ratnih zločina nikada ne zastareva, a pod dva pitanje uloge institucija države i republike Srbije, pre svega na Kosovu, moraju biti permanentna tema obrade i permanentna tema bavljenja i našeg društva i pravosudnih institucija“, ocenio je Dereta.
Tužilaštvu za ratne zločine Srbije je iz Repuličkog javnog tužilaštva, stigla krivična prijava, sastavljena na osnovu „Dosijea Diković“ koji je objavio Fond.
Zamenik tužioca za ratne zločine Bruno Vekarić za Radio Slobodna Evropa kaže da će navodi iz te prijave biti istraženi.
„Po njoj ćemo postupati u skladu sa zakonom, na pravi način, u smislu provere svih informacija koje se navode u tom dosijeu, a sve drugo su spekulacije“, rekao je Vekarić.
Upitan da li to znači da će Tužilaštvo ponovo ispitati taj slučaj, s obzirom na to da su 25. januara saopštili da ne postoji osnov za sumnju da je načelnik Generalštaba Ljubiša Diković kriv za ratne zločine, Vekarić je rekao:
„Da, vidite, mi do sada protiv generala Dikovića nismo imali apsolutno ništa. Mi smo i tada pozvali Fond za humanitarno pravo da dostavi određene informacije, saznanja koja imaju... Po onome što smo mi videli, ako se radi o istom dokumentu, potpuno stojimo iza naših stavova, s tim što ćemo sada uraditi provere u skladu sa zakonom“, rekao je Vekarić.
Dragan Šutanovac
Podsetimo da je Tužilaštvo za ratne zločine Srbije 25. januara saopštilo da ne postoji bilo kakav osnov za sumnju da je Diković kriv. To je zaključeno nakon provere navoda Fonda, objavljenih dva dana ranije u dokumentu nazvanom „Dosije Ljubiše Dikovića“.Dosije je istovremeno izazvao burnu reakciju ministra odbrane Dragana Šutanovca, koji je objavljivanje dokumenta nazavao „napadom na instituciju načelnika generalštaba“, a njegov sadržaj ocenio "potpuno lažnim“. Tada je najavljeno i da će Diković tužiti Fond za humanitarno pravo.
Kandić skeptična
Direktorka te organizacije Nataša Kandić kaže da, na osnovu tadašnje reakcije Tužilaštva, ne očekuje da će najava o ponovnom ispitivanju ovog slučaja, rezultirati drugačijim ishodom.
„Zato što su oni svoju ocenu izneli već 25. januara, kada su rekli da su sve proverili u toku noći sa dva klika i da nema osnova, sumnje ili podakta koji bi zahtevao od njih da oni pokrenu neki postupak. Prema tome, mislim da je tu reč o njihovom ne snalaženju u odnosu na zahteve Republičkog tužioca, tako da ja ne očekujem ništa“, rekla je Nataša Kandić i dodala da se među dokumentima koja su sada pred Tužilaštvom, nalazi i jedan novi, koji prema oceni Fonda, potvrđuje njihove navode, objavljene 23. januara, o prisustvu jedinica brigade kojom je Diković komandovao na području Drenice na Kosovu, gde su se dogodila masovna ubistva albanskih civila i druge teške povrede međunarodnog humanitarnog prava.
„Dodat je još jedan dokument, 'Prilog dosijeu'. Tu se znači nalaze novi dokumenti sa kojima mi ranije nismo raspolagali. Prvi ih put sada objavljujemo i prvi put smo do njih došli zato što se od nedavno nalaze u bazi haškog Tribunala“, rekla je Kandić.
Više nevladinih organizacija je u međuvremenu, u javnom pismu ocenilo da su se, od trenutka kada je „Dosije Diković“ objavljen, nadležne institucije više trudile da načelnika generalštaba odbrane, nego da zaista, na odgovarajući način, ispitaju optužbe.
Važna podrška NVO sektora
Miljenko Dereta, direktor Građanskih inicijativa, jedne od organizacija potpisnica, nada se da će to sada biti učinjeno.
„Očekujemo da možda još jednom ispitaju, na osnovu novih podataka koje je Fond predočio. Ako i novo proučavanje tih podataka pokaže da ne postoji
Miljenko Dereta
neposredna krivica generala, onda je to tako. S druge strane, naš poziv za cilj pre svega ima da smiri strasti, jer mi se čini da je podignuta temperatura potrebno nepotrebno. Ja lično razumem činjenicu da su svi ljudi koji su trenutno na visokim pozicijama u armiji morali na ovaj ili onaj način učestvovati u ratovima kroz koje smo prošli, ali je naravno pitanje na koji način. Tako da ta vrsta ponovnog proučavanja svih dokumenata, mislim da ne može nikome ići na štetu. Naprotiv, mislim da najveću štetu može da trpi poverenje građana u naše institucije ako se to ne dogodi“, kaže Dereta.Podrška koju je nevladin sektor pružio zahtevu Fonda za ispitivanje eventualne odgovornosti Dikovića, veoma je važna, smatra Nataša Kandić, naročito kada, kako ukazuje, to postaje alternativni metod u situaciji u kojoj se ne primenjuje zakon.
„Pokazuje da postoje drugi načini kako ćemo vršiti pritisak na najviše institucije Srbije da se ipak vodi računa o tome da oni za koje ima indicija, podataka i dokaza da su u prošlosti učestvovali u akcijama i operacijama u kojima je bilo teških ratnih zločina i za koje je osuđen policijski, vojni i državni vrh tadašnje Srbije. Znači, ne može se takva osoba nalaziti na pozicijama koje su od nacionalnog i veoma važnom političkog interesa za državu“, ocenjuje Kandić.
Rasvetljavanje slučaja general-potpukovnika Ljubiše Dikovića, koji je 12. decembra 2011. godine, ukazom predsednika Srbije, postavljen na mesto načelnika Generalštaba Vojske Srbije, važan je i za proces suočavanja sa prošlošću, smatra Miljenko Dereta iz Građanskih inicijativa, koji zaključuje da veliki problem predstavlja uvraženo mišljenje da je završetkom saradnje s Tribunalom u Hagu, završen i taj proces.
„Mislim da je to najpogubniji pristup koji može da ima jedna država sa ovakvom istorijom. U jednom formalnom smislu, mi to jesmo završili, ali, kao što znamo, pod jedan pitanje ratnih zločina nikada ne zastareva, a pod dva pitanje uloge institucija države i republike Srbije, pre svega na Kosovu, moraju biti permanentna tema obrade i permanentna tema bavljenja i našeg društva i pravosudnih institucija“, ocenio je Dereta.