Smena tužiteljki, demanti tužilaštva, protest i optužbe opozicije na račun vlasti za politički pritisak na pravosuđe.
Sve to je usledilo u šest dana nakon hapšenja šestorice osumnjičenih za zloupotrebu u najvećem državnom preduzeću Elektroprivredi Srbije (EPS).
Malverzacije u EPS-u, za koje se sumnja da iznose oko 7,5 miliona dolara, istraživale su zaposlene u beogradskom Višem javnom tužilaštvu – jednom od najvažnijih u državi, zamenice tužioca Bojana Savović i Jasmina Paunović.
A onda je odlučeno da one više neće postupati u tom predmetu.
Šta se istraživalo u EPS-u?
Da je do smene nje i koleginice došlo ubrzo nakon hapšenja šestorice osumnjičenih za zloupotrebe u EPS-u, zamenica tužitelja Bojana Savović je beogradskoj agenciji Beta izjavila 23. februara.
Policija je o hapšenju za malverzacije u EPS-u javnost izvestila dan ranije, 22. februara.
Termoelektrana Kostolac
Među osumnjičenima za zloupotrebe u EPS-u su dvojica inženjera u termoelektrani Kostolac, činovnik Saobraćajnog instituta CIP i trojica direktora u dve privatne firme.
Tužilaštvo ih tereti da su lažirali dokumenta i predstavili da je izgrađena "nepostojeća" industrijska pruga od železničke stanice Stig do termoelektrane Kostolac B na istoku Srbije.
Elektroprivreda Srbije je, ukazalo je tužilaštvo, posao koji nije završen isplatila privatnim firmama. Tako je EPS oštećen za gotovo 7,5 miliona američkih dolara.
EPS je, inače, prvi na listi preduzeća sa najvećim gubicima u državi.
Da li su smenjene tužiteljke?
Bojana Savović je 23. februara izjavila da je njoj i koleginici Jasmini Paunović "bez obrazloženja" oduzet slučaj EPS i da su smenjene iz odeljenja za suzbijanje korupcije.
Tužilaštvo je istog dana odbacilo te tvrdnje. Istakli su da je reč o "premeštaju" zamenica tužiteljki prema redovnom godišnjem planu u druga odeljenja.
Sa druge strane, deo opozicije i nevladinih organizacija optužuje vlast i pravosudne organe da vrše politički pritisak na tužiteljke i da pokušavaju da zataškaju slučajeve visoke korupcije.
Tužilac Nenad Stefanović, prvi čovek Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, demantovao je te optužbe.
U nizu saopštenja je, pored ostalog, 26. februara naglasio da se premeštanje tužiteljki "zloupotrebljava radi ličnih interesa i u političke svrhe".
Zašto im je 'oduzet' slučaj?
Zamenica javnog tužioca Bojana Savović je istakla da ona i koleginica nisu mogle da ispituju osumnjičene u predmetu EPS i da im je "oduzet" predmet koji su pripremale godinu dana.
"Oni mi oduzimaju predmet i daju nekom drugom ko ne zna ni šta treba da pita optužene, ne zna predmet, da ih on saslušava. Do sada je nezabeleženo da vam neko oduzme predmet u momentu hapšenja, predmet sa kojim ste samo vi tako dobro upoznati", rekla je ona 23. februara.
Odbacila je navode tužilaštva da je "izrazila želju da radi u drugom odeljenju" i da je zbog toga premeštena, kao i da je odugovlačila istragu za EPS.
Naglasila je da je ona izdala nalog za hapšenje i pretrese.
"Kada sam ih uhapsila, naredila pretrese stana, oduzimanje pronađenog novca, onda su me smenili i shvatili da 'odugovlačim predmet'. Nema nikakve logike", rekla je tužiteljka.
Kasnije, 26. februara, Savović je za portal KRIK izjavila i da je dolaskom tužioca Nenada Stefanovića na čelo Višeg javnog tužilaštva pojačana kontrola nad radom tužilaca i smanjena njihova samostalnost.
Tvrdi i da je od početka godine u druga odeljenja izmestio sedam iskusnih tužilaca, uključujući i nju.
Šta je odgovorilo Tužilaštvo?
U razmeni tvrdnji sa Bojanom Savović, Više javno tužilaštvo (VJT) kojim rukovodi Nenad Stefanović više puta se oglašavalo saopštenjima.
Tako su 23. februara naveli da zamenica javnog tužioca Bojana Savović nije smenjena, već da je redovnom izmenom godišnjeg rasporeda, po sopstvenoj želji, prebačena iz Posebnog odeljenja za suzbijanje korupcije u Odeljenje za opšti kriminal.
Deo opozicije i NVO sektora optužuju vlast i pravosudne organe da pokušavaju da zataškaju slučajeve visoke korupcije.
Tužilaštvo tvrdi i da je "zamenica odugovlačila predistražni postupak".
VJT je u kasnijim saopštenjima naveo i da su predmeti po kojima se postupa predmeti javnog tužilaštva, a ne pojedinih zamenika koji su "samo 'obrađivači' predmeta".
Dodali su i da u najvećem broju slučajeva, poput EPS-a, radi više zamenika tužilaca zbog "složenosti i obimnosti", a da su navodi o smeni "usmereni da obmanjuju javnost i skreću pažnju sa odlučne borbe protiv korupcije".
Ko je podržao tužiteljke?
Podršku tužiteljkama koje su postupale u slučaju EPS pružio je deo advokata, organizacija koje okupljaju pravosudnu struku i opozicionih partija.
Više desetina njih je 25. februara u popodnevnim satima na kratko blokiralo raskrsnicu kod Vlade Srbije. Najavili da će nastaviti protest u narednim danima.
možda vas zanima Srbija na zeleni vodonik - budućnost uz pomoć IstokaNa protestu je ocenjeno da su smenjene tužiteljke "radile svoj posao i zato kažnjene".
Opozicija i deo pravosudne struke godinama unazad optužuju vlast koju predvodi Srpska napredna stranka Aleksandra Vučića za politički uticaj na tužilaštva i sudove.
Vlast, sa druge strane, demantuje optužbe da korupcionaške afere ne dobijaju sudski epilog zbog političkog uticaja na pravosuđe.
Da unapredi borbu protiv korupcije, Srbiju poziva i Evropska unija. U poslednjem izveštaju o napretku, Evropska komisija navodi da bi država trebalo da poveća prevenciju i krivično gonjenje korupcije, posebno oduzimanje imovine u vezi sa ovim slučajevima.
Šta je problem u EPS-u?
Elektroprivreda Srbije je najveće preduzeće u državi koje ima oko 25.000 zaposlenih.
Od jeseni 2022. godine, vlast u Srbiji sa norveškim stručnjacima pregovara o reformi EPS-a, zajedno sa drugim energetskim preduzećima.
EPS je, prema zvaničnim podacima, prvi na listi preduzeća koja imaju minus u kasi. Vršilac dužnosti EPS-a je od marta 2022. godine Miroslav Tomašević.
Pročitajte i ovo: 'Stranka mi je sredila posao': Najave demontaže partijske države u SrbijiNa čelu preduzeća je zamenio Milorada Grčića, kadra Srpske napredne stranke, koji je usled pritiska javnosti zbog kolapsa preduzeća podneo ostavku u januaru 2022. godine.
"Krupne greške u upravljanju Srbijagasom i Elektroprivredom Srbije (EPS) došle su na naplatu tokom svetske energetske krize", saopštio je u julu 2022. Fiskalni savet, nezavisna institucija koja kontroliše troškove države.
Savet je naveo da je kriza, prouzrokovana pandemijom korona virusa i invazijom Rusije na Ukrajinu u februaru 2022, "bila okidač koji je razotkrio domaću krizu državnih energetskih preduzeća, a koja je tinjala već duže vreme".
Ukupni gubici EPS-a i Srbijagasa, državnog preduzeća za snabdevanje gasom, tokom prošle grejne sezone 2021/22. iznosili su oko milijardu evra.
Fiskalni savet predviđa da će i u ovoj 2023. godini preko milijardu evra iz budžeta Srbije otići na pokrivanje gubitaka Srbijagasa i EPS-a.
Tačna cifra se ne zna, niti kako su gubici nastali i za koje namene će se budžetski novac iskoristiti, upozorili su iz Fiskalnog saveta.