Srbija ne namerava da ukine zakon o univerzalnoj nadležnosti za ratne zločine u SFRJ i nastavlja da ga primenjuje, izjavio je za RSE Milan Petrović, rukovodilac Tužilaštva Srbije za ratne zločine.
Petrović kaže da najave iz Hrvatske da će blokirati evrointegracije Srbije, ukoliko bude primenjivala taj zakon, ne utiču na rad srpskog tužilaštva i dodaje da postoje aktuelni predmeti za ratne zločine u kojima su osumnjičeni hrvatski državljani.
„Srbija ne razmišlja o ukidanju Zakona o organizaciji nadležnosti državnih organa u postupcima za ratne zločine. Tužilaštvo za ratne zločine i dalje, u punoj meri i obimu, primenjuje ovaj zakon. Njegovo stavljanje van snage dovelo bi do toga da mi ne bi mogli da gonimo ratne zločince i da oni praktično mirno žive i izbegnu krivičnu odgovornost.“
RSE: Kako komentarišete izjave zvaničnika iz Zagreba da Hrvatska može da blokira Srbiju na putu u Evropsku uniju ako prema hrvatskim braniteljima počne da primenjuje taj zakon?
Petrović: On je od 2003. do 2011. godine primenjivan bez ikakve primedbe od strane hrvatske države. Dakle tek tada počela je da im smeta primena ovog zakona. Što ukazuje na jedan politički motiv, a ne na pravne razloge za primenu, odnosno neprimenu, ovog zakona. Jedan od branitelja prema kojima je Srbija postupala po ovom zakonu nedavno je bio i Veljko Marić.
RSE: Da li sada postoje neki predmeti u kojima su osumnjičeni državljani Hrvatske?
Petrović: Taj zakon se primenjuje, i primenjivan je, u slučaju svakog izvršioca ratnog zločina, bez obzira na njegovo državljanstvo. Pa, dakle, i u odnosu na državljane Republike Hrvatske. Poslednji slučaj koji smo imali, a koji je okončan pred pravosuđem Republike Srbije, jeste slučaj Veljka Marića u kom je pravosnažno osuđen i, po sporazumu Hrvatske i Srbije, premešten u Hrvatsku da izdržava kaznu zatvora.
RSE: Koliko državljana Hrvatske je trenutno u vašim predmetima, za koliko njih je Tužilaštvo zainteresovano, u smislu da se sumnja da su učinili ratni zločin?
Petrović: Te podatke nemamo u službenim evidencijama. Zakon o univerzalnoj nadležnosti primenjuje se na sva lica koja su izvršila krivično delo ratnog zločina, bez obzira na državljanstvo učinioca ili žrtve. Ne pravimo razliku ko je čiji državljanin. Postupamo postpuno profesionalno. Gleda se da li ima dokaza da je neko izvršio ratni zločin ili ne. Ovaj zakon je u dubokoj saglasnosti sa svim pravilima međunarodnog prava i međunarodnog humanitarnog prava.
RSE: Koje ste to predmete sada počeli da radite, ili ste zainteresovani da ih otvorite, u kojima bi građani Hrvatske mogli biti optuženi za ratne zločine?
Petrović: S obzirom da je faza predistražnog postupka i istraga tajna, sada vam na to pitanje ne bih mogao odgovoriti. Ali ima predmeta koje trenutno radimo o ratnim zločinima na teritoriji Republike Hrvatske, predmeta u kojima sumnjamo da su ih počinili hrvatski državljani, među kojima su i hrvatski branitelji.
RSE: Zašto je za Srbiju važan ovaj zakon?
Petrović: On sprečava da ratni zločinci mirno šetaju u zemljama bivše SFRJ time što su izašli iz republike u kojoj je bio rat, prešli u drugu i uzeli novo državljanstvo. Jedan broj njih došao je i u Srbiju. Ako bi ovaj zakon prestao da važi, oni bi praktično bili amnestirani.
Ambasador Markotić: Ne očekujem probleme
Gordan Markotić, ambasador Hrvatske u Srbiji, rekao je za RSE da je za Zagreb važno pitanje univerzalne jurisdikcije, i dodao da veruje da će ono biti rešeno.
„Ovo što smo sada čuli je više stav stručnjaka koji provode zakone koji su trenutačno na snazi. To je pitanje o kojem će se još razgovarati i u postupku ulaska Srbije u Europsku uniju. To je dio koji će se odnositi na okvir za pregovore u poglavlju 23. Vidjeti ćemo što će se događati ubuduće. Bitno je da tužilaštvo Srbije za ratne zločine i Državno odvjetništvo u Hrvatskoj dobro surađuju. I to je ono na čemu treba inzistirati da se nastavi.“
Na pitanje kako će se stvari odvijati nakon ovakvog stava Tužilaštva, i najava šefa hrvatske diplomatije Mira Kovača, Markotić odgovara:
„Ne očekujem da će biti nekih većih problema. Politika je tu da riješava otvorena pitanja. Pa će se tako i ovo pitanje sigurno naći na dnevnom redu.“