Turci su u velikom broju izašli na referendum o izmenama ustava, a posle 99 odsto prebrojanih glasova, 58 odsto birača izjasnilo se za ustavne promene.
Oko 41,5 odsto birača glasalo je protiv predloženih promena, slažući se tako sa opozicijom koja tvrdi da bi reforme ugrozile nezavisnost sudova. Evropska komisija pozdravila je reviziju turskog ustava ocenjujući da je to "korak u dobrom pravcu", ali je stavila do znanja da namerava da budno prati ostvarivanje reformi.
Vlada je predložila 26 amandmana, od kojih neki zadiru u suštinu državnog uređenja, pogotovo kada je reč o pravosuđu. Vlada premijera Redžepa Tajipa Erdoana navodi da su ustavni amandmani u skladu za zahtevima EU za članstvo, jer će omogućiti da vojska polaže više računa civilnim sudovima, kao i da zaposleni u javnom sektoru mogu da štrajkuju.
Premijer Erdogan rekao je da je referendum važan događaj koji može da pokrene našu zemlju napred.
„12. septembar će ući u istoriju kao dan prekretnice u turskoj demokratiji. Bićete upamćeni po ovome, mi ćemo biti upamćeni po ovome. Taj dan okrenuće nas ka svetlijoj budućnosti i osloboditi nas tereta“, rekao je Erdogan.
Sadašnji Ustav Turske je usvojila vojna hunta koja je izvršila državni udar 1980. godine, na isti dan kada je juče održan referendum, 12. septembra.
“Vaše “Da” na referendumu je proisteklo iz opšte težnje ka demokratiji", zaključio je turski premijer.
Predsednik Abdulah Gul pozvao je Turke na jedinstvo. "Građani imaju poslednju reč u demokratijama. Želeo bih sve da podsetim da pozdrave rezultat referenduma sa poštovanjem i zrelošću", rekao je on.
Opozicija tvrdi da davanje glasa parlamentu u postavljanju sudija zapravo predstavlja masku za pokušaj vlade da kontroliše sudove, čime se Turska udaljava od njenog tradicionalnog sekularizma.
Demokratska orijentacija
A evo i šta kažu glasači:
“Glasam protiv. Zapavo, napravila sam zaokret od “da”, preko bojkota do “ne”. To se desilo nakon sto sam proučila paragrafe koji su predloženi kao ustavne promene i nakon konsultacija sa stručnjacima za ustavno pravo.”
Somnur Vardar kaže da nije bila zadovoljna predloženim izmenama i dodaje:
“Nema paragrafa o pravima Kurda, o kurdskom jeziku, niti o ljudskim pravima. Nema paragrafa o ukidanju obavezne verske nastave.”
Stanovnik Istanbula Cem Karaca podržao je izmene ustava.
“Glasao sam. Nadam se da će to biti za dobro naroda i naše zemlje. Glasao sam da bismo izbegli opasnost od vojnog udara", kaže Karaca.
Evropska unija i Sjedinjene Države pozdravili su rezultate iz Turske uz ocenu da će ustavne promene obuzdati vojnu moć i preoblikovati nadležnosti.
Evropski komesar za proširenje Štefan Fule ističe da su turske reforme korak u pravom smeru jer se odnose na dugoročne prioritete Turske koja nastoji da u potpunosti zadovolji kriterijume za članstvo u EU.
Istovremeno, on je istakao da je potrebno da se nakon referenduma preduzmu i ostale reforme kako bi se rešila preostala sporna pitanja, kao što su sloboda izražavanja i sloboda vere u Turskoj.
Bela kuća saopštila je da je američki predsednik Barak Obama pozvao premijera Erdoana kako bi čestitao na rezultatima i izneo stav da nedeljno glasanje potvrđuje demokratsku orijentaciju Turske.
U međuvremenu, vrednost akcija na turskim berzama danas je osetno porasla. Investitori procenjuju da je jučerašnja podrška planu vladajuće partije nesumnjivi nagoveštaj i njene pobede na predstojećim parlamentarnim izborima sledeće godine. Inače, u vreme mandata Partije pravde i razvoja, koja je došla na vlast 2002. godine,Turska beleži snažan ekonomski rast.
Oko 41,5 odsto birača glasalo je protiv predloženih promena, slažući se tako sa opozicijom koja tvrdi da bi reforme ugrozile nezavisnost sudova. Evropska komisija pozdravila je reviziju turskog ustava ocenjujući da je to "korak u dobrom pravcu", ali je stavila do znanja da namerava da budno prati ostvarivanje reformi.
Vlada je predložila 26 amandmana, od kojih neki zadiru u suštinu državnog uređenja, pogotovo kada je reč o pravosuđu. Vlada premijera Redžepa Tajipa Erdoana navodi da su ustavni amandmani u skladu za zahtevima EU za članstvo, jer će omogućiti da vojska polaže više računa civilnim sudovima, kao i da zaposleni u javnom sektoru mogu da štrajkuju.
Premijer Erdogan rekao je da je referendum važan događaj koji može da pokrene našu zemlju napred.
„12. septembar će ući u istoriju kao dan prekretnice u turskoj demokratiji. Bićete upamćeni po ovome, mi ćemo biti upamćeni po ovome. Taj dan okrenuće nas ka svetlijoj budućnosti i osloboditi nas tereta“, rekao je Erdogan.
Sadašnji Ustav Turske je usvojila vojna hunta koja je izvršila državni udar 1980. godine, na isti dan kada je juče održan referendum, 12. septembra.
“Vaše “Da” na referendumu je proisteklo iz opšte težnje ka demokratiji", zaključio je turski premijer.
Predsednik Abdulah Gul pozvao je Turke na jedinstvo. "Građani imaju poslednju reč u demokratijama. Želeo bih sve da podsetim da pozdrave rezultat referenduma sa poštovanjem i zrelošću", rekao je on.
Opozicija tvrdi da davanje glasa parlamentu u postavljanju sudija zapravo predstavlja masku za pokušaj vlade da kontroliše sudove, čime se Turska udaljava od njenog tradicionalnog sekularizma.
Demokratska orijentacija
A evo i šta kažu glasači:
“Glasam protiv. Zapavo, napravila sam zaokret od “da”, preko bojkota do “ne”. To se desilo nakon sto sam proučila paragrafe koji su predloženi kao ustavne promene i nakon konsultacija sa stručnjacima za ustavno pravo.”
Somnur Vardar kaže da nije bila zadovoljna predloženim izmenama i dodaje:
“Nema paragrafa o pravima Kurda, o kurdskom jeziku, niti o ljudskim pravima. Nema paragrafa o ukidanju obavezne verske nastave.”
Stanovnik Istanbula Cem Karaca podržao je izmene ustava.
“Glasao sam. Nadam se da će to biti za dobro naroda i naše zemlje. Glasao sam da bismo izbegli opasnost od vojnog udara", kaže Karaca.
Evropska unija i Sjedinjene Države pozdravili su rezultate iz Turske uz ocenu da će ustavne promene obuzdati vojnu moć i preoblikovati nadležnosti.
Evropski komesar za proširenje Štefan Fule ističe da su turske reforme korak u pravom smeru jer se odnose na dugoročne prioritete Turske koja nastoji da u potpunosti zadovolji kriterijume za članstvo u EU.
Istovremeno, on je istakao da je potrebno da se nakon referenduma preduzmu i ostale reforme kako bi se rešila preostala sporna pitanja, kao što su sloboda izražavanja i sloboda vere u Turskoj.
Bela kuća saopštila je da je američki predsednik Barak Obama pozvao premijera Erdoana kako bi čestitao na rezultatima i izneo stav da nedeljno glasanje potvrđuje demokratsku orijentaciju Turske.
U međuvremenu, vrednost akcija na turskim berzama danas je osetno porasla. Investitori procenjuju da je jučerašnja podrška planu vladajuće partije nesumnjivi nagoveštaj i njene pobede na predstojećim parlamentarnim izborima sledeće godine. Inače, u vreme mandata Partije pravde i razvoja, koja je došla na vlast 2002. godine,Turska beleži snažan ekonomski rast.