Finansijska injekcija UAE Turskoj

Turska i Ujedinjeni Arapski Emirati (UAE), donedavno ogorčeni rivali na Bliskom istoku, potpisali su dogovor koji bi trebalo da pomogne u jačanju turskih devizinih rezervi istrošenih usled finansijskih previranja u toj zemlji. Dok dogovor u vrednosti blizu pet milijardi dolara prestavlja novi znak otopljavanja odnosa između dve zemlje, on neće mnogo pomoći Turskoj pošto je skroman u odnosu na njene finansijske potrebe, pišu svetski mediji.

Čitamo vam: Finansijska injekcija UAE Turskoj za otopljavanja odnosa dve zemlje

Jačanje istanjenih deviznih rezervi

Turska je potpisala valutni svop sporazum vredan 4,9 milijardi dolara s UAE, kojim će biti ojačane njene devizne rezerve iscrpljene finansijskim previranjima u zemlji, ukazuje Blumberg (Bloomberg).

Valutni svop sporazum je finansijski instrument kroz koji se dobija jedna valuta za drugu na određeni vremenski period. Konkretni sporazum UAE i Turske odnosi se na tri godine nakon kojih će Turska morati da vrati novac u valuti UAE, dirhamu.

Kako ocenjuje Blumberg, sporazum odražava otopljavanje veza između dve zemlje koje je počelo prošle godine posle decenije hladnih odnosa.

Dogovor je usledio posle posete de fakto vladara UAE, šeika Mohameda bin Zajeda Al Nahjana, Turskoj u novembru.

Odnosi dve zemlje, kako navodi Blumberg, bili su zategnuti zbog uloge islamističkih grupa u nemirima koji su usledili posle Arapskog proleća 2011. Turska i UAE su takođe podržale suprotstavljene strane u libijskom sukobu i imale su neslaganja po drugim pitanjima, uključujući istraživanje gasa u istočnom Mediteranu.

Centralne banke dve zemlje su u saopštenjima u sredu, 19. januara navele da je potpisan sporazum na tri godine s mogućnošću produženja. Njegova nominalna vrednost je 64 milijarde turskih lira i 18 milijardi emiraćanskih dirhama.

Turska bi mogla da iskoristi stranu valutu iz sporazuma s UAE da ojača svoje devizne rezerve, koje su na neto osnovi na najnižem nivou u dve decenije, pošto je centralna banka prošlog meseca sprovela skupe tržišne intervencije kako bi podržala liru, ističe Rojters (Reuters).

Lira je prošle godine izgubila 44 odsto vrednosti u odnosu na dolar i pojedini ekonomisti su skeptični da će sporazum s UAE doneti olakšanje.

Turske devizne rezerve su stanjene nizom intervencija na tržištu valuta u periodu 2019-2020. u kojima je oko 128 milijardi dolara prodato preko državnih banaka, uz podršku centralne banke, ukazuje Rojters, dodajući da je Ankara tada tražila sporazume o valutnim svopovima sa SAD, Velikom Britanijom, Rusijom i Malezijom.

Skromna finansijska injekcija

Dogovor produbljuje detant između Turske i UAE, koje su donedavno bile na suprotnim stranama bliskoistočnog hladnog rata i koje su i dalje u raskoraku oko sukoba u regionu, ocenjuje Volstrit žurnal (The Wall Street Journal).

Ipak, ističe list, iako će injekcija iz UAE pomoći turskoj centralnoj banci, količina sredstava je skromna u odnosu na turske finansijske potrebe.

Zvaničnici iz UAE rekli su da Tursku vide kao potencijalno unosnu investiciju, a obe zemlje popravljaju odnose s rivalima na Bliskom istoku, pošto SAD signaliziraju povlačenje iz regiona posle odlaska iz Avganistana.

Turska valutna kriza potresla je ekonomiju zemlje i stavila predsednika Redžepa Tajipa Erdoana (Recep Tayyip Erdogan) pod pritisak da pronađe nove izvore finansijske podrške, pošto je pad lire gurnuo milione ljudi ka siromaštvu, izazvao proteste i ugrozio finansijsku stabilnost članice NATO-a i Grupe 20.

Sporazum s UAE je usledio posle svop dogovora Turske s drugim zemljama, uključujući one u vrednosti od 15 milijardi dolara s Katarom, šest milijardi dolara s Kinom i dve milijarde dolara s Južnom Korejom, ističe američki list i objašnjava da to omogućava Turskoj da pozajmljuje lokalne valute od tih zemalja u zamenu za lire.

Međutim, analitičari ukazuju da je malo detalja poznato kako se ti svop dogovori koriste. Ako Turska želi da iskoristi dogovor s UAE za stabilizovanje lire, moraće da konvertuje stranu valutu u dolare ili evre da ih proda na tržištu, što će dodati transakcione troškove.

Turska će onda morati da vrati dirame u zamenu za lire na kraju isteka dogovora s UAE osim ako ne bude produžen. To bi, ukazuje Volstrit džurnal, moglo da bude skupo ako lira deprecira u odnosu na diram.

Prilagođavanje spoljnih politika

Sporazum s UAE je sporazum o zaduživanju, a ne konkretno ulaganje u Tursku, mada se turski zvaničnici nadaju da je dogovor daljih investicija iz zalivske zemlje kako se otopljavaju njihovi nekada ogorčeni odnosi, ukazuje Fajnenšl tajms (The Financial Times).

Iako će dogovor povećati prijavljene devizne rezerve, analitičari kažu da ne očekuju da ima "značajan uticaj" na liru pošto tržišta prate nivo rezervi ne računajući svop dogovore. Britanski list ukazuje da su turske ukupne devizne rezerve, kada se oduzme pozajmljen novac – uključujući svop dogovore s drugim centralnim bankama – duboko negativne.

Šeik Mohamed bin Zajed al-Nahjan, prestolonaslednik Abu Dabija, obećao je da će njegova zemlja uložiti 10 milijardi dolara u Tursku kada se u novembru sastao s turskim predsednikom Erdoanom u njegovoj prvoj poseti Ankari posle skoro decenije.

Pošto su Turska i UAE proveli veći deo protekle decenije boreći se za uticaj u regionu, dve zemlje su prošle godine podstaknute izborom Džo Bajden (Joe Biden) za predsednik SAD i željom da unaprede svoje privrede, počele da prilagođavaju svoje spoljne politike.

Šeik Mohamed pomera svoj fokus ka ekonomskoj diplomatiji dok UAE nastoje da podstaknu oporavak posle pandemije, dok Erdoan pokušava da privuče strane investicije iz zalivskih zemalja u jeku ekonomskih previranja u Turskoj.

Erdoan, koji se takođe okrenuo ka Egiptu i Izraelu, rekao je da planira odlazak u Saudijsku Arabiju sledećeg meseca, što će, kako navodi Fajnenšl tajms, biti njegova prva poseta kraljevina od ubistva novinara Džamala Kašogija u saudijskom konzulatu u Istanbulu 2018. godine, koje je gurnulo odnose dve zemlje u krizu.