Nepostojeći grad. Tako Kahramanmaraš na jugu Turske opisuje Dragan Bjelić, vođa volonterskog tima iz Srbije koji je nedelju dana proveo u potrazi za preživelima u razornom zemljotresu.
U seriji uzastopnih zemljotresa, koji su 6. februara pogodili jug Turske i sever susedne Sirije, broj žrtava veći je od 43.000.
Jedanaest dana nakon katastrofe, 17. februara, turske vlasti su objavile da je stradalo više od 38.000 ljudi.
Očekuje se da će se broj rasti, jer je na stotine hiljada domova uništeno u zemljotresu, a mnogi ljudi se i dalje vode kao nestali.
Prema poslednjim podacima sirijskih vlasti od pre nekoliko dana, od posledica zemljotresa u toj državi poginulo je 5.800 ljudi, a novi bilans žrtava nije saopštavan.
Više od 100.000 ljudi je povređeno u obe države.
Noćna akcija u Kahramanmarašu. Smene spasilaca trajale su po 18 sati, a volonteri iz Srbije radili su zajedno sa tuskim spasilačkim timovima iz Organizacije za pretragu i spasavanje (AKUT).
"Obuzela me jeza kad sam video ruševine"
Sedmočlani tim, kojeg su činili lekari, medicinski tehničari i spasioci, stigao je na jug Turske 9. februara, tri dana nakon zemljotresa.
Jedini su volonteri iz Srbije koji su se uputili na mesto katastrofe kako bi učestvovali u traganju za preživelima i njihovom spasavanju.
Medicinski interventni tim, kako je zvaničan naziv ove nevladine volonterske organizacije, predvodio je 25-godišnji Dragan Bjelić, apsolvent medicine na Univerzitetu u Novom Sadu.
"Sve što smo za tih sedam dana uradili, nažalost, bilo je izvlačenje poginulih ljudi", ispričao je Dragan Bjelić za Radio Slobodna Evropa.
Zadatak im je bio pretraga ruševina u Kahramanmarašu, gradu u blizini epicentra najjačih potresa, jačine 7,6 i 7,7 stepeni po Rihterovoj skali.
Provincija Kahramanmaraš, pre zemljotresa, bila je dom za više od milion ljudi. Sada su čitava naselja sravnjena sa zemljom.
"Kada smo prilazili gradu i kada sam video sve te ruševine, obuzela me je jeza. Tek tada sam postao svestan gde smo došli. Sve što smo za tih sedam dana uradili, nažalost, bilo je izvlačenje poginulih ljudi", ispričao je Dragan Bjelić za Radio Slobodna Evropa.
U Srbiju su se vratili 16. februara.
Pored volontera, država Srbija je preko Ministarstva unutrašnjih poslova poslala tim od 45 spasilaca iz Sektora za vanredne situacije.
Građani Kahramanmaraša u redu za hranu nakon razornog zemljotresa, 16. februar 2023. godine.
Potraga za preživelima po 18 sati dnevno
Smene volontera iz Srbije trajale su po 18 sati. Radili su zajedno sa timom Organizacije za pretragu i spasavanje Turske (AKUT) i brazilskim spasiocima.
"Prvog dana pretražili smo šest objekata i nismo pronašli nijednog preživelog", priseća se Dragan Bjelić.
Akcija spasavanja u nedelju, 12. februara, volonterima iz Srbije probudila je nadu.
U ruševinama su volonteri provodili i tri sata uzastopno.
"Ekipa iz El Salvadora je termovizijskim kamerama uspela da utvrdi da se u ruševini nalazi osoba. Spasilački timovi su se smenjivali u potrazi. Na kraju je ostao samo turski i naš tim, jer su ostali procenili da je izuzetno nebezbedno za pristup", nastavio je priču Bjelić.
Tri sata su se, kako kaže, probijali kroz ruševine.
"Imali smo nadu da ćemo uspeti da je spasemo. To nam je davalo snagu. Kolege i ja smo na kraju uspeli da dođemo do žrtve, ali ona nije bila živa. Tada je nastupilo razočarenje", istakao je spasilac.
Uz volontere iz Srbije, bili su i brazilski spasioci.
Pomoć lekara povređenoj devojčici
Lekarski deo tima je, priča vođa volontera iz Srbije, imao jednu uspešnu akciju.
Prepoznali su da jedna povređena devojčica, koja je bila u blizini ruševina, ima početak sepse.
Pružili su joj hitnu pomoć i transportovali do pedijatrijske klinike u Kahramanmarašu.
"Devojčica je sada dobro i polako se oporavlja. Nažalost, za medicinski tim nije bilo više posla, jer žive ljude nismo izvlačili", dodao je Dragan Bjelić.
Volonterke iz Srbije ukazale su medicinsku pomoć povređenoj devojčici.
Praznina i tuga u očima porodica žrtava
Slika koja mu se urezala, kako ističe, jesu ljudi koji pored srušenih domova čekaju vesti o svojim bližnjima.
"Video sam prazninu i tugu u njihovim očima, ne može se rečima opisati kako to izgleda. Nikad to neću zaboraviti", naglasio je Bjelić.
Dodaje da su svi građani bili izuzetno srdačni prema spasiocima, uprkos teškim momentima za njih.
"Njima je bitno da mogu da sahrane svoje najmilije. Zahvaljivali su nam što smo ih našli", seća se Dragan Bjelić.
Stanovnik Kahramanmaraša moli se ispred sravnjene zgrade, 14. februar 2023. godine.
Pronalazak preživelih ravan čudu
Prvi zemljotres je udario 4.17 časova ujutro, 6. februara. Građane je zatekao na spavanju, zbog čega im je bilo još teže da pobegnu iz kuća dok se se tlo snažno treslo.
Devet sati kasnije, dogodio se drugi veliki zemljotres, dok su spasilačke ekipe pretraživale teren.
Snaga zemljotresa uvećana je jer je epicentar bio na malim dubinama, 17 i 10 kilometara ispod površine.
Pročitajte i ovo: Zašto su prva 72 sata ključna za spašavanje nakon zemljotresa?Dragan Bjelić ukazuje da, prema statistici, u prva 72 sata nakon zemljotresa postoje visoke šanse da će se iz ruševina izvući žive osobe. Nakon tri dana, šanse strmoglavo opadaju.
"Posle nedelju dana svaka osoba koju pronađete živu, to je ravno čudu", dodaje on.
Vaš browser nepodržava HTML5
Deveti dan od potresa spašena Fatma, Melike i još devet ljudi
Jedanaest dana nakon zemljotresa, stigle su vesti o dvojici preživelih, 14-godišnjem Osmanu i 34-godišnjem Mustafi kje su spasioci izvukli u gradu Antakiji posle 260 sati pod ruševinama.
U šatorima pod vedrim nebom na minusu
Međunarodne humanitarne agencije pojačavaju napore da pomognu milionima ljudi koji su ostali bez krova nad glavom.
Mnogi spavaju u šatorima, džamijama, školama ili u sopstvenim automobilima.
Kako bi se zgrejali, stanovnici Kahramanmaraša pale ono što nađu u ruševinama, često plastiku, 9. februar 2023. godine
"Pomoć je stizala, humanitarne organizacije uključujući Crveni polumesec, delile su čajeve, tople napitke, obroke", opisuje Dragan Bjelić situaciju u Kahramanmarašu.
Spasilački tim je bio smešten u šatorima na aerodromu. Noći su bile hladne, temperature su padale i na -10 stepeni.
Slika koju nosi sa juga Turske je i međunarodna solidarnost.
"Ti ljudi ne gledaju ni zastavu, ni boju kože, ni veroispovest, nego su došli da pomognu nedužnom narodu", naglasio je.
U šatorskom naselju za preživele na stadionu u Kahramanmarašu 45-godišnji Ahmet igra se sa svojim pticama u kavezu, 15. februar 2023.
Smrt kolege spasioca
Poslednji dan na terenu za srpski volonterski tim bio je, prema rečima Dragana Bjelića, najteži.
"Dva dana smo u jednoj zgradi tražili kolegu spasioca i njegovu trudnu ženu. Našli smo ih mrtve u ruševinama. To je bio najemotiviniji momenat, kada vidite sve te velike ljude, spasioce koji su se slomili, u tom momentu prošlo mi je milion stvari kroz glavu", zaključio je on.
Potraga za kolegom spasiocem i njegovom trudnom ženom tragično se završila.
Spasilački tim Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije vratio se iz Turske takođe 16. februara.
Spasioci su tokom osam dana pronašli tri žive osobe u ruševinama, kao i 23 poginule u zemljotresu. Član tima bio je i pas Zigi, koji je učestvovao u akcijama spasavanja i pronalaženja ljudi.
Milioni ljudi pogođeni potresom
Zemljotres je, pored Kahramanmaraša, ostavio posledice u još desetak turskih provincija u kojima živi oko 14 miliona ljudi.
Iz pogođenih delova Turske više od 150.000 građana je evakuisano.
Turski zvaničnici su objavili da su desetine hiljada zgrada u području pogođenom zemljotresom urušene ili oštećene bez mogućnosti obnove.
Oko 240.000 pripadnika različitih timova iz Turske, od spasilaca preko spasilaca, lekara i volontera, borilo se sa posledicama zemljotresa. U pomoć su im pristigli i timovi iz desetina država širom sveta – njih gotovo 10.000.
Vaš browser nepodržava HTML5
Historijski gradić u ruševinama nakon zemljotresa
Predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan je priznao "nedostatke"države u u prvom odgovoru na zemljotres. Ujedinjene nacije su apelovale da se Turskoj pošalje hitna pomoć od milijardu dolara.
Svetska zdravstvena organizacija je ocenila da su zemljotresi 6. februara najgora prirodna katastrofa u tom regionu u poslednjih 100 godina.
Najveći deo žrtava u Siriji je na severozapadu, u području koje se nalazi pod kontrolom pobunjenika koji su u ratu s predsednikom Bašarom al-Asadom. Taj sukob je zakomplikovao napore da se pomogne ljudima pogođenim zemljotresom.
Ujedinjene nacije su saopštile da je gotovo devet miliona ljudi u Siriji pogođeno razornim zemljotresom i pozvale na prikupljanje hitne humanitarne pomoći za naredna tri meseca – za koju je potrebno oko 400 miliona dolara.
Ni Turska ni Sirija još nisu saopštile koliko se ljudi vodi kao nestalo nakon potresa.
Vaš browser nepodržava HTML5
Sirijska djeca rođena u ratu, siročad nakon potresa