Turski parlament bi ove nedelje trebalo da glasa o članstvu Švedske u NATO-u

Zastave Turske, NATO-a i Švedske na samitu NATO-a u Vilnjusu, 10. jul 2023.

Turski parlament bi trebalo ove nedelje da glasa o prijemu Švedske u NATO pošto je više od godinu dana odlagana ta odluka koja je ozbiljno zaoštrila veze Ankare sa zapadnim saveznicima.

Televizija CNN Turk je prenela da bi glasanje moglo biti održano već u utorak, dok je jedan izvor za AFP rekao da bi to moglo biti u četvrtak.

Ako bio Turska ratifikovala ulazak Švedske u NATO, Mađarska bi bila poslednja zemlja koja još to nije odobrila.

Švedska i Finska zatražile su članstvo u NATO kao odgovor na rusku invaziju na Ukrajinu pre skoro dve godine.

Finska je prošlog aprila postala 31. članica zapadnog vojnog saveza.

Članstvom Finske je dužina granice zemalja NATO-a s Rusijom otprilike udvostručeno i značajno je ojačalo odbranu tri male baltičke zemlje koje su se pridružile alijansi posle raspada Sovjetskog Saveza.

Švedska i Finska su vodile politiku vojne nesvrstanosti tokom hladnoratovske konfrontacije između Moskve i Vašingtona.

Pročitajte i ovo: Šta za Putina znači Erdoganovo približavanje Zapadu?

Međutim, ruska invazija na Ukrajinu pokrenula je najveću i najbrutalniju kopnenu bitku u Evropi od Drugog svetskog rata, poremetivši geopolitičke računici.

Otpor turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdoana (Recep Tayyip Erdogan) ulasku Švedske u NATO odražavao je njegov iznijansiraniji stav prema Moskvi u odnosu na druge članice alijanse.

Turska je imala korist od održavanja, pa čak i širenja, trgovine s Rusijom, dok je istovremeno snabdevala Ukrajinu bespilotnim letelicama i drugim oružjem.

Erdoan je takođe jedan od zapadnih lidera članice NATO-a koji je održavao redovne sastanke i telefonske razgovore s ruskim predsednikom Vladimirom Putinom.

Turski mediji javili su da bi Putin sledećeg meseca mogao da doputuje u svoju prvu posetu Turskoj otkad je Rusija pokrenula invaziju na Ukrajinu u februaru 2022.

Turska je odbijala da ratifikuje članstvo Švedske u NATO, optužujući tu zemlju da je popustljiva prema grupama koje Ankara smatra bezbednosnom pretnjom, uključujući kurdske militante i članove mreže koju Ankara krivi za neuspeli državni udar 2016.

Švedska je odgovorila pooštravanjem svojih antiterorističkih zakona i preduzimanjem drugih bezbednosnih koraka koje je tražio Erdoan.

Odbor za spoljne poslove turskog parlamenta odobrio je kandidaturu Švedske prošlog meseca.

Pročitajte i ovo: Šta NATO-ova vježba Steadfast Defender 24 znači za Evropu?

Erdogan je od tada postavio nove zahteve, uključujući zahtev da Vašington ispuni svoje obećanje da će isporučiti seriju borbenih aviona F-16. Turski predsednik je prošlog meseca razgovarao o svojim zahtevima s američkim predsednikom Džoom Bajdenom (Joe Biden).

Zvaničnici SAD su tvrdili da bi zahtev Turske mogao da dobije neophodno odobrenje Kongresa ako dođe do pristupanja Švedske NATO-u, što je potvrdio američki državni sekretar Entoni Blinken (Antony) tokom posete Istanbulu ovog meseca.

Izvor: AFP