Piše: Abbas Djavadi (Prevela: Jasmina Lazić)
Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan (Recep Tayyip Erdogan) govoreći o Fetulahu Gulenu (Fethullah Gulen), turskom imamu koji se nalazi u dobrovoljnom egzilu u Sjedinjenim Državama i, prema Erdoganu, "mozgu operacije" neuspelog puča od 15. jula, kaže: "Na žalost, napravili smo ozbiljne greške (u pogledu Gulena u prošlosti). Neka nam Bog oprosti!"
Turki predsednik je još dodao: "Da ste mi rekli da će biti ovako pre 20 godina, ili deset, pre tri ili četiri godine, ne bih vam poverovao".
Pa, trebalo je da zna. Tokom tih godina bio je moćan premijer koji je samostalno rukovodio vladom.
Neupućeni u prilike verovatno ne razumeju na šta je mislio kada je rekao "greške iz prošlosti". Erdogan je u najmanju ruku aludirao na period kada je došao na vlast, između 2002. i 2013 godine, kada su (on i Gulen) bili bliski saveznici u turskom starom sekularnom republičkom sistemu sa snažnom vojskom.
Vrhunac ovog opasnog i destruktivnog saveza bio je kada je grupa novopostavljenih tužilaca i sudija povela brojna senzacionalna suđenja protiv više od 750 visokih oficira, službenika pravosuđa, novinara i zakonodavaca.
Oni su bili optuženi za stvaranje tajne kriminalne grupe "Ergenekon", što je u Turskoj danas sinonim za staljinistički model suđenja, ali – na turski način.
Ti ljudi optuženi su za pokušaj vojnog puča protiv… Protiv koga? Protiv tadašnjeg premijera Erdogana i rukovodstva njegove partije Pravde i razvoja.
Navodni "zaverenici" uglavnom su bili tradicionalni turski sekularni kritičari Erdoganove vlade, koji su izražavali bojazan da bi ona mogla da potkopa zemlju i da je sa sekularnog puta skrene u "prikriveni islamizam".
Generali, tužioci, istaknuti novinari i političari bili su javno osramoćeni, i u pritvoru proveli godine bez ijednog – ili kako se ispostavilo – samo uz lažne i fabrikovane dokaze.
To je dalo snažan vetar u leđa Erdoganu u pretežno sekularnom vladinom okruženju kasnih 2000-ih. Neki smatraju da je to čak obezbedilo Erdoganov opstanak na vlasti kada je njegova politička karijera bila na klackalici zbog slučajeva koje je pokrenuo Ustavni sud zemlje.
Ali nekoliko godina kasnije dve stvari su postale jasne. Prva je da su suđenja bila zasnovana na lažnim dokumentima ili izmišljenim tvrdnjama. Druga je da su tužioci i sudije koji su vodili ove nameštene procese, bili Gulenove pristalice koje su uz podršku Erdoganove vlade, ili bar njenu toleranciju, samo nekoliko godina ranije ubačeni u policiju i institucije pravosuđa.
Konačno, u aprilu ove godine, najviši Apelacioni sud u Turskoj doneo je odluku da presude ovih suđenja moraju biti poništene jer "nije bilo kriminalne grupe 'Ergenekon' " koja bi uopšte pokrenula taj pokušaj puča.
Erdogan je 2010. godine počeo snažno da reaguje protiv opasno rastuće moći Gulenovog pokreta. U 2013. godini počeo je da čisti vladu, vojsku i medije od Gulenovih pristalica.
U međuvremenu, sve snažniji predsednik Turske radije bi izbegavao da komentariše suđenja grupi "Ergenekon", njihove žrtve i štetu koja je načinjena vojnom i državnom ustrojstvu zemlje.
"Sudstvo je u Turskoj nezavisno", govorio bi, "biramo da ne komentarišemo kako ne bismo uticali na odluke suda".
Sa druge strane, u raznim prilikama bi se žalio na svog dojučerašnjeg saveznika Gulena rečima: "Ima li nešto što su (Gulenove pristalice) tražili, a da im mi nismo dali?"
Danas, više od dve nedelje nakon pokušaja puča, prijavljeno je da je najmanje 60 odsto vojnih generala i admirala otpušteno zbog pripadnosti Gulenovom pokretu.
"Turska vojska je sada slomljena sila i trebaju joj godine da se oporavi", rekao je Rojtersu Aaron Stein iz Atlanstkog saveta u Vašingtonu.
Mnogi visokorangirani oficiri koji su učestvovali u nedavnom pokušaju puča su, kako je objavljeno, regrutovani u Gulenov pokret u proteklih 20 godina.
Niko ne zna hoće li Bog oprostiti Erdoganu. Ali će ljudi godinama pred nama pamtiti Gulenova orkestrirana suđenja "Ergenekonu" kao nešto što je pre svega pomoglo Erdoganu da utemelji svoju apsolutnu vlast, a onda celu zemlju uvuklo u pokušaj vojnog puča koji se dogodio u julu.