Turkmenistanski aktivisti pod sve većim pritiskom u Turskoj

Turkmenistanska aktivistkinja Dursoltan Taganova.

Piše: Brus Pannier

Turkmenistan ima jednu od najrepresivnijih vlada na svetu.

Antivladino raspoloženje u zemlji se ne toleriše i oni čiji se komentari smatraju čak i blago kritičnim prema režimu predsednika Gurbangulija Berdimuhamedova brzo se ućutkuju. A za neke se nikada više ne čuje, piše redakcija Radija Slobodna Evropa na engleskom jeziku.

Poslednjih godina, međutim, Turkmenistanci koji žive izvan svoje zemlje sve su glasniji. Neki od njih su protiv vlade Berdimuhamedova javno demonstrirali u Sjedinjenim Američkim Državama, nekoliko evropskih zemalja, Rusiji, Turskoj i na severnom Kipru.

Međutim, prema nekim od tih aktivista u Turskoj, turkmenistanska vlada sada pokušava da ih ućutka.

Dursoltan Taganova (30), poreklom iz provincije Lebap na zapadu Turkmenistana, postala je jedna od najprepoznatljivijih turkmenistanskih aktivistkinja u Turskoj i ta slava ima svoju cenu.

"(Turska policija) došla je u moj stan (26. septembra u 5.15) i pitala gde sam. Tog dana nisam bila kod kuće", rekla je Taganova za turkmenistanski servis RSE-a, lokalno poznat kao Azatlik.

"Onda su me pozvali u policijsku stanicu... i shvatila sam da nešto nije u redu", nastavila je Taganova.

Taganova je u policiji obaveštena da se nalazi na spisku ljudi koje treba privesti i poslati u pritvorni centar za deportaciju.

To se Taganovoj već dogodilo i sada je ponovo brinula da će možda biti poslata nazad u Turkmenistan.

Na sreću Taganove, puštena je 29. septembra.

Taganova pripada Demokratskom izboru Turkmenistana (TDS), opozicionoj grupi koju je u leto 2020. formirao turkmenistanski biznismen Murad Kurbanov koji sada živi u Francuskoj.

TDS se sastoji od Turkmenistanaca koji žive u inostranstvu, uglavnom kao migrantski radnici.

Taganova je rekla za Azatlik da je jedna od 25 osoba koje se nalaze na spisku ljudi koje policija treba da privede i pošalje u centar za deportaciju.

"Svi (turkmenistanski) aktivisti, najaktivniji među njima koji često govore, (bili su privedeni)", rekla je ona.

Taganova je rekla da su ona i drugi disidenti organizovali svakodnevne sastanke na društvenim mrežama kako bi razgovarali o situaciji u Turkmenistanu.

"Izražavamo mišljenje o tome kakve promene su potrebne, govorimo o progonu, bezakonju i korupciji u Turkmenistanu", rekla je ona.

Taganova je rekla da njen program ima 20.000-25.000 pratilaca i da svaki dan oko 6.000 do 7.000 gleda i sluša šta ona i drugi turkmenistanski aktivisti imaju da kažu o svojoj zemlji.

Takvi javni komentari su, međutim, nešto čega se groze turkmenistanski zvaničnici.

Protest ispred turkemnistanskog konzulata u Istanbulu, 29. maj 2020.

Turkmenistanska vlada pažljivo kontroliše informacije u zemlji, govoreći građanima kakva su izvanredna postignuća postignuta pod mudrim vođstvom Berdimuhamedova i kako svet zavidi toj centralnoazijskoj zemlji.

Takvi laskavi prikazi retko odražavaju stvarnost u Turkmenistanu, gde ljudi stoje u dugim redovima ispred prodavnica da bi kupili hleb ili ulje za kuvanje, kao i ispred bankomata da bi podigli gotovinu.

To se dešava zemlji u kojoj je, prema procenama, nezaposlenost na oko 60 odsto. Za porodicu Berdimuhamedova navodi se da krade milijarde dolara, dok su neki ljudi prisiljeni da preturaju po kontejnerima za smeće kako bi pronašli nešto da prodaju ili jedu.

Zbog nedostatka posla stotine hiljada građana Turkmenistana otišle su u druge zemlje kao migrantski radnici.

Turkmenistanske vlasti mogu kontrolisati opoziciju u zemlji, ali, dok kako su se uslovi u zemlji naglo pogoršali poslednjih godina, među migrantskim radnicima se sve više čuju kritična mišljenja.

Taganova je počela snažno da kritikuje turkmenistansku ubrzo posle globalnog širenja korona virusa. Njene kritike su izazvane bizarnim insistiranjem vlasti da u zemlji nema slučajeva COVID-19.

Ona je 19. jula 2020. privedena ispred konzulata Turkmenistana u Istanbulu, zajedno s 80 drugih aktivista zbog kršenja pravila karantina, pošto je grupa protestovala zbog tvrdnji vlade Turkmenistana da u zemlji nema korona virusa.

Svi privedeni pušteni su kasnije tog dana, osim Taganove kojoj je istekao pasoš.

Ona je provela skoro tri meseca u centru za deportaciju i, ironično, možda je spasena od slanja u Turkmenistan zato što je vlada zbog pandemije obustavila sve letove ka toj zemlji ili iz nje.

Organizacije za ljudska prava saznale su za probleme Taganove i 12. oktobra 2020. Hjuman rajts voč (Human Rights Watch – HRW) je izdao saopštenje 11 grupa za zaštitu prava s pozivom turskim vlastima da ne izruče Taganovu Turkmenistanu.

Hju Vilijamson (Hugh Williamson) iz HRW-a naveo je u saopštenju da je "poznato da Turkmenistan teško maltretira i kažnjava mirne kritičare vlade. Povratak Dursoltan Taganove u Turkmenistan izložio bi je velikom riziku od progona i mučenja."

Taganova je istog dana oslobođena i mogla je da podnese zahtev za azil u Turskoj dok je bila u centru za deportaciju.

Ona sada legalno živi u Turskoj, ali se od njenog pritvora 2020. godine mnogo toga promenilo u njenom životu.

Turkmenistanske vlasti su vređale Taganovu u njenoj rodnoj provinciji Lebap.

Lokalni predstavnici društvenih organizacija, ženskih saveta, Ministarstva nacionalne bezbednosti, Ministarstva unutrašnjih poslova i tužilaštva održali su javne sastanke u glavnom gradu Lebapa, Turkmenabatu i drugim gradovima, kako bi osudili Taganovu pošto je puštena iz pritvora u Turskoj.

U nedavnom intervjuu za Azatlik rekla je: "Pre nekoliko meseci pozvali su me u (tursku) službu za migracije i upozorili me da su 'odnosi Turske i Turkmenistana nekako komplikovani, tako da prestanite da protestujete i učestvujete na sastancima'".

Taganova je u migracionoj službi objasnila da nije organizovala proteste, ali da jeste na društvenim mrežama razgovarala o politici u Turkmenistanu.

"Zabranjuju mi da govorim na internetu", rekla je ona, ali i dodala da je nastavila da govori na društvenim mrežama o nepravdi i korupciji u Turkmenistanu.

Ona je rekla da, kada je privedena u septembru, "nije bilo takvih upozorenja (od turskih zvaničnika o raspravama na internetu)."

Taganova nije jedina iz turkmenistanske opozicije koja se suočava s problemima u Turskoj.

Tri turkmenistanska aktivista napadnuta su u Istanbulu 11. oktobra.

Aziza Mamedova, Nurmuhameda Anaeva i treću osobu za koju se zna samo da se zove Bahtijar pratilo je pet muškaraca koji su ih napali i pretukli.

Njih trojica su uvereni da iza incidenta stoji turkmenistansko Ministarstvo bezbednosti.

Turkmenistanski aktivista Aziz Mamadov posle ukazane medicinske pomoći, 11. oktobar 2021.

Anaev je rekao za Azatlik da ga je jedan od "napadača opsovao na lebapskom akcentu."

Mamedovu je pored, zadobijenih posekotina i modrice na licu, slomljen nos. Anaev je imao povrede na levoj ruci, a Bahtijar na glavi pošto je pogođen nekim predmetom i potom išutiran kada je pao.

Anaev je rekao da su se njih trojica ranije tokom dana sastali s novinarima iz jednog zapadnog medija da razgovaraju o svom poslu, kao i da su imali program uživo na internetu.

Anaev je trebalo da ode u Varšavu na OEBS-ov godišnji Implementacioni sastanak ljudske dimenzije, gde je planirao da kritikuje turkmenistansku vladu.

U drugom incidentu, malu grupu aktivista koji su protestovali 1. avgusta ispred turkmenistanskog konzulata iznenada su napali nepoznati muškarci za koje aktivisti tvrde da su ih angažovali službenici konzulata.

Jedan aktivista zadobio je ubodne rane na ruci i stomaku, dok je drugi imao povrede rebara.

Deset aktivista odvedeno je u istanbulski centar za deportaciju i kasnije pušteno.

Turkmenistanski aktivista Farhad Durdijev išao je protest 1. avgusta, ali su ga presrela dvojica Turkmenistanca na oko 400 metara od konzulata i strpala u automobil "s tablicama (na kojima je pisalo) LB (kako se koristi u Lebapu)", posle čega je odvezen u konzulat.

Durdijev je rekao za Azatlik da je u konzulatu pretučen i da mu je prećeno.

S druge strane, blogeri u Turkmenistanu za koje se čini da ih država podržava objavili su intervjue s članovima porodica opozicionih aktivista koji žive u inostranstvu.

U slučaju Durdijeva, jedan od ovih takozvanih blogera intervjuisao je njegovu majku, koja se žalila zbog "pogrešnog puta" kojim ide njen sin kao disident.

Nije teško pogoditi razloge za ovu iznenadnu pažnju na turkmenistanskim aktivistima u Turskoj.

Turkmenistan je u stanju ozbiljnog propadanja zbog gramzivosti i lošeg upravljanja nekoliko ljudi bliskih Berdimuhamedovu. To je situacija koju aktivisti izvan Turkmenistana – uključujući one u Turskoj – precizno opisuju spoljnom svetu.