Turkmenistanska Tihanovskaja odlučna da se bori za demokratiju

Turkmenistanska migrantska radnica i aktivistkinja Dursoltan Taganova postala je jedna od najstrašnijih opozicionih figura za autoritarne vlasti u Ašhabatu

Piše: Farangis Najibullah u saradnji sa Tukmenskim servisom RFE/RL

Turkmenskistanska migrantska radnica Dursoltan Taganova politički je aktivna od pre samo nekoliko meseci kada je počela da na društvenim mrežama deli izjave protiv vlade i da prisustvuje mitinzima turkmenistanske opozicije u Turskoj, gde živi.

Dvadesetdevetogodišnjakina rođena u turkmenistanskoj provinciji Lebap postala je zaštitno lice turkmenistanskog opozicionog pokreta u inostranstvu dok je otprilike tri meseca bila u centru za deportaciju pošto je pritvorena na protestu kod turkmenistanskog konzulata u Istanbulu, piše redakcija Radija Slobodna Evropa na engleskom jeziku.

Demonstranti na mitingu kritikovali su, kako su naveli, slab odgovor Ašhabata na pandemiju koju izaziva korona virusa – za koji zvaničnici kažu da ne postoji u Turkmenistanu – i pozvali su autoritarnog predsednika Gurbangulija Berdimuhamedova da podnese ostavku.

"Bila sam na protestu 19. jula zajedno s drugim migrantima da zahtevamo da turkmenistanska vlada preduzme mere kako bi zaštitila naš narod od ovog smrtonosnog virusa", rekla je Taganova 30. oktobra za RSE.

"Vlada je navela da u Turkmenistanu nema nikakvog korona virusa dok ljudi umiru (od njega). Nekoliko mojih rođaka i poznanika umrlo je od njega", rekla je Taganova. "Ljudima su prepušteni sami sebi da se bore s epidemijom."

Reči Taganove odražavaju rasprostranjeni gnev mnogih turkmenistanskih emigranata koji su organizovali slične proteste ispred turkmenistanskih diplomatskih misija u nekoliko zemalja, uključujući SAD, da bi osudili insistiranje Ašhabata da pandemija nije došla u Turkmenistan.

Kampanja blaćenja

Ako se išta može reći o reakcijama turkmenistanskih vlasti na osnovnu ranijeg iskustva, Taganova je postala jedna od najstrašnijih figura u opoziciji vladi u Ašhabadu.

Kampanja blaćenja Taganove u Lebapu je u punom zamahu, kažu dopisnici RSE-a. Njena porodica je pod pritiskom i bila je prinuđena da javno osudi njene opozicione aktivnosti.

Lokalni turkmenistanski zvaničnici i ženske organizacije upozorili su ljude u Lebapu da je Taganova izdajica koji želi da organizuje demonstracije u Turkmenistanu i destabilizuje zemlju.

Dursoltan Taganova: "Ako svi ne ustanemo i ne uzmemo slobodu u svoje ruke – ako sami ne izgradimo (demokratsku) državu – niko nam neće dati slobodu i (demokratiju) na poklon".

Čak su je uporedili s Svjetlanom Tihanovskajom, glavnim beloruskim liderkom opozicije i rivalkinjom dugogodišnjeg vladara Aleksandra Lukašenka na predsedničkim izborima 9. avgusta. Lukašenkove tvrdnje o nadmoćnoj pobedi na izborima pokrenule su neviđene proteste širom zemlje protiv njegove vladavine koji i dalje traju.

Zvaničnici Lebapa čak organizuju sastanke s ljudima kako bi upozorili da Taganova ima iste namere, izvestio je Turkmenistanski servis RSE-a.

Taganova je, međutim, rekla da sebe ne poredi s Tihanovskajom jer je ona "samo aktivistkinja", a ne "heroina" poput Beloruskinje.

"Ja sam obična građanka, ali sam shvatila da ako svi ne ustanemo i ne uzmemo slobodu u svoje ruke – ako sami ne izgradimo (demokratsku) državu – niko nam neće dati slobodu i (demokratiju) na poklon", rekla je Taganova.

Poput Tihanovskaje, turkmenistanska politička aktivistkinja želi da nova demokratska vlada dođe na vlast u Ašhabatu na slobodnim i poštenim izborima. Ona veruje da čovek koga naziva "nelegalnim predsednikom", odnosno Berdimuhamedov, mora da ode s funkcije.

"Moramo insistirati legalnim sredstvima na njegovom odlasku s vlasti i zatim izabrati novog lidera na otvorenim i poštenim izborima", rekla je ona. "Nemamo drugog izbora, jer su građani Turkmenistana u užasnoj situaciji... Moramo tražiti svoja prava", rekla je Taganova.

Mnogi Turkmenistanci žive u siromaštvu uprkos ogromnim energetskim resursima te države srednje Azije.

Ogromni prihodi zemlje – koje kontrolišu Berdimuhamedov i uski krug političke elite – nisu se preneli na obične ljude.

Situacija se pogoršala poslednjih godina s padom svetskih cena energenata i zemlja s oko šest miliona ljudi suočava se s nestašicom hrane i rastom cena.

Vlada je suzbila opozicione grupe, nezavisne medije i slobodu govora i strogo kontroliše kretanje građana. Mnogi aktivisti, novinari i obični građani su zbog kritikovanja vlade uhapšeni ili smešteni u psihijatrijske bolnice.

Vlada i dalje insistira da u zemlji ne postoji nijedan slučaj zaraze korona virusom, iako medicinski izvori tvrde da je COVID-19 široko rasprostranjen i da se "otrgao kontroli" širom zemlje.

Skup u Istanbulu i uspon Taganove

Fotografije sa skupu u Istanbulu prikazuju demonstrante koji drže veliki natpis: "Zašto je lekarima zabranjeno da dijagnostikuju COVID-19? Zahtevamo trenutnu ostavku rukovodstva i predsednika Turkmenistana kojima nije stalo do zdravlja ljudi."

Drugi drže transparente s fotografijama na kojima je prikazano kako Berdimuhamedov ovog leta na odmoru vozi skupe sportske automobile, vozi bicikl i uživa dok se njegov narod muči s nestašicom hrane i lekova usred pandemije.

Protest u Istanbulu ispred turkmenistanskog konzulata 19. jula

Skup je na kraju rasturila turska policija. Taganova i desetine drugih učesnika privedeni su zbog kršenja pravila o korona virusu.

Za nekoliko sati turske vlasti pustile su sve privedene demonstrante, osim Taganove.

Prema advokatu koji zastupa Taganovu, njeno ime je posebno pomenuto u žalbi koju je konzulat podneo turskim vlastima. Konzulat tvrdi da su se Taganova i još njih četvori mešali u rad turkmenistanskih diplomata i pretili im nasiljem.

Optužba je kasnije odbačena, ali je Taganova prebačena u centar za deportaciju Selimpasa.

Mirat Kurbanov, lider opozicione stranke Demokratski izbor Turkmenistana, rekao je tada da je odluka turskih vlasti o deportaciji Taganove doneta na zahtev turkmenistanske vlade.

RSE ne može nezavisno da potvrdi tu tvrdnju, ali vlasti Turkmenistana – jedne od najtajnovitijih i najrepresivnijih zemalja na svetu – poznate su po progonu kritičara u zemlji i inostranstvu.

Taganova je za RSE rekla da turkmenistanske diplomatske misije rutinski odbijaju da obnavljaju pasoše turkmenistanskih emigranata. Slične tvrdnje iznosili su i mnogi drugi Turkmenistanci koji žive u inostranstvu i koji kažu da vlasti žele da se oni vrate kući.

"Mi, turkmenistanski građani, idemo u inostranstvo da radimo jer ne možemo da nađemo posao u svojoj zemlji", rekla je ona. "Ali čak i van Turkmenistana trpimo zbog problema koje su napravile naše vlasti."

"Ne obnavljaju pasoše. Kada turkmenistanski migrant umre u inostranstvu, oni ne pomažu u prenošenju tela kući", dodala je ona. "Čak i tokom pandemije, nisu pomogli nikome ko je ostao bez posla u inostranstvu. Ne pomažu ljudima koji žive u zemlji ili inostranstvu. Zbog toga sam odlučila da se pridružim (antivladinim) protestima."

Taganova je puštena 12. oktobra pošto je grupa od 11 organizacija za ljudska prava pozvala Tursku da je ne šalje u njenu zemlju. One su upozorile da će se aktivistkinja suočiti s proizvoljnim hapšenjem i mučenjem ako bude prisilno poslata u Turkmenistan.

Porodica plaća cenu

Taganova je konačno oslobođena u Istanbulu i dobila je jednogodišnju izbegličku vizu za boravak u Turskoj. Ali u njenom rodnom gradu Turkmenabatu, porodica Taganove plaća cenu aktivizma svoje ćerke.

Istog dana kada je Taganova puštena u Istanbulu, policija Turkmenabata pozvala je njenog mlađeg brata Babajana na saslušanje i oduzela mu telefon.

Babajanu je rečeno da turkmenistanske vlasti traže njegovu sestru zbog optužbi za "prevaru" i da će biti uhapšena ako kroči u Turkmenistan.

Majka Taganove, Merjemgul Baimuradova, rekla je da je porodica prvi put dospela pod lupu turkmenistanskih vlasti sredinom juna kada je njena ćerka na društvenim mrežama počela da deli kritičke komentare o vladi.

Baimuradova je rekla Helsinškoj fondaciji Turkmenistana za ljudska prava i organizaciji Memorijal za zaštitu prava da je zvaničnik lokalne vlade pitao porodicu o životu i radu Taganove u Turskoj i zahtevao da mu daju njen broj telefona u Turskoj.

Zvaničnik je takođe upozorio porodicu na "konsekvence" koje bi postupci Taganove imali na njene rođake u Turkmenistanu.

Prema dve grupe za zaštitu ljudskih prava, turkmenistanska policija ispitivala je roditelje, brata, tetku i strica, kao i bivšeg supruga aktivistkinje.

Rodbina je takođe bila prisiljena da na video snimku Taganovu nazove "izdajicom".

Taganova je rekla da je svesna da njena porodica u Turkmenistanu trpi progon i pretnje vladinih zvaničnika.

"To naravno utiče na mene", rekla je Taganova, ali dodaje da će to mirno prihvatiti i nastaviti svoju borbu za slobodu kao "aktivistkinja stranke Demokratski izbor Turkmenistana".

"Nekad smo se plašili, ali se više ne bojimo", rekla je Taganova.