Uobičajeno je mišljenje da se nigde ne nazire kraj rata Rusije protiv Ukrajine. Međutim, izbor Donalda Trampa (Trump) mogao bi da podstakne pritisak da se postigne mirovni sporazum – s Ukrajinom, Rusijom, SAD i drugima koji bi se sporili oko potencijalnih uslova.
Trampova pobeda na predsedničkim izborima 5. novembra na neki način je ubrzala stvar, jer je on više puta tokom kampanje rekao da će moći da okonča rat veoma brzo ako bude izabran, čak i pre njegove inauguracije 20. januara.
Ruski predsednik Vladimir Putin se uhvatio za to u svojoj prvoj javnoj izjavi o rezultatu izbora u SAD, rekavši 7. novembra da, kako je naveo, Trampove izjave o želji da "oživi odnose" s Rusijom i pomogne okončanju rata u Ukrajini "zaslužuju pažnju, u najmanju ruku".
Putin je tu izjavu dao uz velike pohvale na Trampov račun: rekao je da je novoizabrani predsednik pokazao "hrabrost" i "ponašao se kao čovek" kada je atentator pucao na njega u julu, i da je njegov utisak da je Tramp u svom mandatu 2017-2021. bio sputan i sprečen da ostvari svoje ciljeve.
Putin je te reči izgovorio na način koji je očigledno trebalo da izgleda ležerno i neobavezno. Međutim, one sugerišu da će Kremlj pokušati da iskoristi promenu vlasti u SAD i Trampovu nadu da posreduje u postizanju miru, da ostvari sopstvene ciljeve u Ukrajini.
Vaš browser nepodržava HTML5
Ukrajinci u ratnim regijama o izbornoj pobjedi Donalda Trumpa
Veliki izazovi
Međutim, nema naznaka da je Moskva odustala od svojih proklamovanih ciljeva, koji uključuju rusku kontrolu nad pet ukrajinskih regiona u celini i trajnu zabranu pridruživanja Ukrajine NATO-u.
Jutro nakon što je Putin dao izjavu, portparol Kremlja Dmitrij Peskov izgledao je nestrpljiv da tu poruku prenese u Rusiji. On je rekao da je Putin više puta pomenuo da je Rusija otvorena za dijalog, ali da predsednik "nikada nije rekao da su se ciljevi (invazije) promenili".
Dok ruske snage napreduju na istoku Ukrajine brže nego što su to činile još od prvih meseci posle početka invazije u februaru 2022. godine, izgleda da Moskva nije raspoložena za kompromis.
Šef Putinovog Saveta bezbednosti Sergej Šojgu takođe je sugerisao da je Moskva otvorena za razgovore, ali samo pod njenim uslovima.
"Sada, kada situacija u oblastima vojnih operacija ne ide u prilog režimu u Kijevu, Zapad je suočen s izborom – da nastavi da ga finansira i uništava ukrajinsko stanovništvo ili da prizna trenutnu realnost i počne pregovore", rekao je Šojgu 7. novembra.
Ukrajinski spasioci raščišćavaju ruševine na mestu ruskog raketnog udara u Dnjepru, na istoku Ukrajine, 26. oktobar 2024.
To je jedan od velikih izazova s kojima se suočava Trampovo nastojanje da okonča rat: prekid vatre ili mir pod uslovima koji zadovoljavaju Moskvu verovatno bi se smatrali porazom Kijeva i mogli bi da stave Rusiju u poziciji da preti Ukrajini, pa čak i Zapadu. Bela kuća bi teško to mogla da predstavi kao geopolitičku pobedu.
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski pokušava da spreči da se to dogodi, dok do Trampove inauguracije ima 10 nedelja. On poziva Zapad da isporuči više oružja, kako bi pomogao Ukrajini da poboljša njenu poziciju na bojnom polju i otvori put za "pravedan mir", upozoravajući da bi bila velika greška dati Rusiji ono što ona želi.
"Bilo je mnogo govora o potrebi da se popusti Putinu, da se ustukne, da se naprave neki ustupci. To je neprihvatljivo za Ukrajinu i samoubistvo za celu Evropu", rekao je Zelenski u govoru na sastanku Evropske političke zajednice u Budimpešti 7. novembra.
Raskol na Zapadu
Podele na Zapadu prete da idu na ruku Rusiji. Govoreći u Budimpešti 8. novembra, predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel (Charles Mishel) izneo je sličan stav kao Zelenski rekavši: "Moramo da ojačamo Ukrajinu, da podržimo Ukrajinu, jer ako ne podržimo Ukrajinu, to je pogrešan signal koji šaljemo Putinu, ali takođe i drugim autoritarnim režimima širom sveta".
Međutim, mađarski premijer Viktor Orban, Trampov saveznik koji je takođe blizak Putinu, izneo je nešto skoro pa suprotan stav.
Pogled iz vazduha na Vuhledar, u Ukrajini, koji je bio poprište teškog ruskog bombardovanja i bitaka, 10. februar 2023.
"Situacija na frontu je očigledna, došlo je do vojnog poraza (Ukrajine)", rekao je Orban. "Amerikanci će se povući iz ovog rata".
Međutim, da li će se to desiti, još nije jasno, uprkos Trampovim višestrukim izjavama da rat mora da se završi i njegovim kritikama zbog davanja desetine milijardi dolara američke vojne i druge podrške Ukrajini za vreme predsednika Džoa Bajdena (Joe Biden).
Pročitajte i ovo: Pobjeda Trumpa najavljuje novu nesigurnost kod kuće i u inostranstvuOsim naznaka da će iskoristiti obim pomoći Ukrajini kao mogućnost da privoli Kijev i Moskvu za pregovarački sto, Tramp je malo toga rekao kako bi pokušao da zaustavi borbe, tako da pristup koji odabere ostaje ključna varijabla dok se približava njegov novi mandat.
Trampovi savetnici su predstavili ideje, neke od njih javno. Međutim, Volstrit džornal (The Wall Street Journal) je 6. novembra izvestio citirajući neimenovane Trampove saradnike da on "nije odobrio konkretan mirovni plan" niti odlučio na koji način će da navede Putina i Zelenskog da "sednu za isti sto i pregovaraju".