Troje migranata, među kojima i jedno dete, poginulo je u saobraćajnoj nesreći na auto-putu Beograd–Niš kod sela Draževac. Dva državljanina Avganistana su poginula na licu mesta, a jedno dete je preminulo u bolnici od zadobijenih povreda. Devetoro njih je povređeno. Nesreća se dogodila kada je automobil koji je ilegalno prevozio sve stradale migrante, udario u zaštitnu ogradu i prevrnuo se. Vozač je pobegao sa lica mesta.
„Vozač je pio i vozio brzo, oko 170 na sat. Mnogo puta smo mu svi govorili da uspori. Pre nesreće je pušio cigaru i pričao mobilnim dok je vozio. Ja sam ovde sa porodicom, sa dvoje dece“, ispričao je u bolnici medijima jedan od putnika, državljanin Iraka.
Sa zavojima preko glave i vidljivim povredama, imao je više sreće od ostalih. Jedan dečak podlegao je povredama u Kliničko-bolničkom centru u Nišu, a u toku prepodneva primljeno je još jedno dete, koje u prvi mah nije pronađeno na mestu nesreće zbog mraka. Najviše povređenih je upravo na Klinici za dečiju hirurgiju i ortopediju. Prema rečima lekara, imaju povrede glave i višestruke prelome, ali je njihovo stanje stabilno.
Direktor niškog Urgentnog centra Miodrag Lazić kaže da su pacijenti bili u stanju bez svesti, sa teškim traumatskim šokom, sa teškim prelomima, a jednom pacijentu su amputirane obe noge.
U automobilu marke "pasat", aleksinačkih registarskih oznaka, koje su izdate za drugo vozilo, bilo je ukupno 15 ljudi, uglavnom porodice sa decom uzrasta između pet i 15 godina. Putnici ne mogu da odrede iz koje je zemlje čovek koji ih je vozio.
Podsećamo, pre dve godine, februara 2015. godine, u saobraćajnoj nesreći kod Leskovca, u kombiju koji je krijumčario 54 migranta, povređeno je njih 42.
Uz pomoć krijumčara kroz Srbiju je, od kada je u martu zatvorena tzv. "balkanska ruta", prošlo više od 100 hiljada izbeglica i migranata, uglavom putem od Bugarske i Makedonije. Kontrola granica je pooštrena, a samo ove nedelje, u dva odvojena slučaja, uhapšeno je petoro ljudi koji su pokušali da prokrijumčare više od 100 osoba.
Ne može se reći da se ništa ne radi u sprečavanju krijumčarenja: Nikola Kovačević
„Ako pogledamo statistike vezane za to šta država radi u suzbijanju krijumčarenja, broj krivičnih prijava, pa i presuda koje su donete, ne može se reći da se ništa ne radi“, kaže Nikola Kovačević iz Beogradskog centra za ljudska prava.
Međutim, posle zatvaranja zapadno-balkanske rute oslanjanje na krijumčare je jedini način da ovi ljudi pokušaju da pređu granice i stignu do zemalja Evropske unije.
„Ja bih posledice ovog i svih drugih nemilih događaja, uključujući i one koji se dešavaju između Afrike i Evrope, stavio na dušu nedostatku zajedničkog plana svih zemalja Evrope u pogledu zbrinjavanja tih ljudi jer je jedini način da se prelazi granica uz pomoć tih organizovanih kriminalnih grupa u koje ko zna ko je sve umešan. I lokalno stanovnišvo, i stranci svih nacionalnosti koji su ostali u Srbiji ili u drugim zemljama zapadno-balkanske rute“, navodi Kovačević.
Saobraćajne nesreće samo su vrh ledenog brega. Krijumčarske mreže su sve razvijenije, a sami krijumčari suroviji, pa su pljačke, prevare, fizička i psihička zlostavljanja deo svakodnevice ljudi koji pokušavaju da dođu do EU zemalja.
„Imam ljude koje zastupam koji imaju tako jak posttraumatski stres zbog toga što su po nekoliko nedelja bili zatočeni u Bugarskoj od strane krijumčara koji su bili mešana grupa, i Sirijci i Arapi, Pakistanci, Avganistanci i Bugari. Ako kasne sa ratama, prete im da će da ih ubiju, da će da im izvade bubreg... Priče koje sada dolaze su mnogo surovije nego što je to pre bio slučaj. Ovde ih izbace posle Bubanj potoka i kažu im da su u Mađarskoj. I onda ti ljudi lutaju po auto-putu u Srbiji. Druga situacija je ova, da pretrpaju kombi, kamion, automobil...“, kaže Kovačević.
Jedan od strašnijih epiloga takvog načina prevoza ljudi bio je prošlog leta u Austriji, kada su tela 71 izbeglice pronađena u kamionu pored puta - 59 muškaraca, osam žena i četvoro dece iz Sirije su se ugušili.
„To su sve stvari u kojima profit i novac vodi te ljude, a način na koji pružaju usluge je surov. Ali ljudi se i dalje okreću njima jer nemaju drugi izbor“, navodi Kovačević.
Postoje i slučajevi gde izbeglice i migranti, posle dugih čekanja u beogradskim parkovima, sami pokušavaju da pređu granicu. U septembru su na izlazu iz Srbije prema Hrvatskoj dva državljanina Sirije bili zakačeni ispod kamiona. U trenutku kada su otkriveni bili su promrzli i gotovo ukočeni.
Zato se, smatra Kovačević, stvari ne mogu rešiti agresivnom politikom. Ovo će se, kaže on, dešavati sve dok se ne uspostavi sinhronizovani rad svih zemalja i dogovor koji bi ove ljude izvukao iz situacije u kojoj su obraćanje krijumčarima i ilegalni prelazak - jedini izbor.