Mitrovčani, nekadašnji radnici metalurškog kombinata Trepča na Kosovu, koje je ovih dana ponovo u žiži javnosti zbog usvajanja zakona u Skupštini Kosova koji predviđa da je vlasništvo 80 odsto Trepče u rukama Vlade Kosova, a kojem se zvanični Beograd oštro protivi, kažu da su nekada radili zajedno bez problema. Nacionalnost nije bila važna, a standard je bio visok. Današnja Trepča nije ni nalik srećnim vremenima, kažu i ostali sagovornici za naš program, te žale što je politički momenat prevagnuo nad ekonomskim u "slučaju" Trepča.
Trepča je nekada bila razvojni kombinat koji je istovremeno bio i regulator razvoja ne samo na prostoru Kosova već i šire, u svim tada jugoslovenskim republikama u kojima je imao svoje pogone i čak 24 hiljade zaposlenih, kaže Časlav Milisavljević, novinar u penziji koji je 30 godina izveštavao o Trepči. Godinu 1984. pamti kao onu sa rekordnom proizvodnjom. U Trepči su iz jedne porodice radile tri generacije, pa je bila i garant budućnosti.
“Trepča je ustvari bila garant budućnosti, utemeljenje sadašnjosti ali i pogled da se i potomci, oni koji su radili uposle, što to istovremeno i život znači.”
Milisavljević kaže da bi voleo da danas u Trepči radi 10.000 radnika na severu, a ne samo tri.
“Jer to bi bilo novo uporište za značaj Trepče ovde na Kosovu i Metohiji pa i šire“, navodi on.
Trepča u severnom delu Mitrovice
Kad bi se zaposlio veći broj radnika, bio bi uslov da se i ostali pogoni, gde su potrebne manje investicije brzo osposobe, a time dobije mnogo, jer Trepča je zaista izvor života, kaže Milisavljević za Radio Slobodna Evropa.
“I nije demagogija kad smo ono gledali 'Trepča radi, narod živi', jer nekada je Trepča radila u tri smene, što je dokaz da je bio veliki broj radnika, ali su tada cvetale i trgovina i ostale institucije, a ustanove imale sigurniju i lepšu budućnost.”
Abit Peci, bivši radnik metalurgije olova iz Mitrovice, kaže da je Trepča život za građane, bez obzira koje su nacionalnosti. Tvrdi da će se teško živeti dok ne proradi, jer su nekad svi iz porodica, u nekoj formi bili vezani za ovaj kombinat.
“Jednom rečju, Trepča znači život, opstanak, bez obzira na naciju, za ove građane u ovoj okolini, bez obzira ko su šta su, radili su zajedno, nije se znalo ko je šta je. Njima je bio cilj samo da prežive i živeli su dobro”, kaže Peci i dodaje da je život tada cvetao, bez obzira što je zagađenost uticala na prirodu, ali su građani i porodice imali visok standard.
Trepča je život: Abit Peci
Enver Karaman, penzioner Trepče, koji je radio u fabrici procesne opreme, a kasnije kao šef održavanja na nivou kombinata, kaže da je rudnik počeo sa proizvodnjom pre više od sedam vekova, 1303.godine. Kada su Englezi došli u Trepču 1927. godine, rad se ukrupnjivao. Navodi da je nakon Drugog svetskog Trepča na prostoru bivše Jugoslavije zapošljavala oko 27.000 radnika svih nacionalnosti.
“Kamo sreće da se vrati ono vreme koje je bilo pre 1999. godine, kada su svi radili i tu je vladalo jedno drugarstvo, prijateljstvo i niko nikad nije pitao šta je po nacionalnosti, već su svi dobro živeli”, kaže Karaman za naš program.
Komentarišući Zakon o Trepči koji je usvojen u Skupštini Kosova, Karaman kaže:
“Ako je zakon donet da svima bude dobro, onda je u redu, a ako je donet da bude jednostran i favorizuje samo jedan narod, onda je štetan. To je štetno.”
Blagica Radovanović iz civilnog sektora na severu Kosova, kaže da za sve građane Mitrovice Trepča znači mnogo jer je bila ekonomski potencijal svima, i južno i severno od Ibra.
“Svi smo živeli jako lepo od Trepče. Veoma mi je žao što je Trepča danas dovedena da se o njoj raspravlja na političkom nivou. O njoj je trebalo da se raspravlja sa ekonomskog stanovišta, da se vidi koliki je ona važan ekonomski potencijal koji može da utiče na kvalitet života svih građana, i Srba i Albanaca, jer u Trepči su radili i jedni i drugi. Danas bi trebalo da se razgovara sa tog stanovišta koliko Trepča može ekonomski da pomogne građanima da gradimo jedan kvalitetan suživot.”
Svetozar Milosavljević, penzioner Trepče, koji je radio u centralnoj mašinskoj radionici, dok se, kako navodi, nisu spojili sa procesnom opremom, na pitanje kako su radili sa Albancima, kaže:
“Super, super smo radili. Bili su tu kod nas gde sam radio dosta Albanaca, družili se, ali desilo se šta se desilo i gotovo“, kaže on.
Podsetimo, kombinat Trepča je veliko ležište olovno-cinkane rude koje spada među najveća nalazišta u Evropi, a eksploatacija rudnih bogatstva u tom kombinatu počela je u 14. veku. Nekada je zapošljavao više od 20 hiljada ljudi.
Devedesetih godina prošlog veka, kriza i raspad Jugoslavije, ekonomska blokada, kao i bombardovanje Srbije, doveli su do propasti ovog privrednog giganta.