Revitalizacija rudnika Trepča je unutrašnje pitanje Kosova i to neće biti tema razgovora sa Srbijom u Briselu, kažu zvaničnici u Prištini. Kako naglašavaju, planovi za Trepču su konkretni i uskoro je predviđeno njeno osposobljavanje.
Kosovski zvaničnici oštro su reagovali na izjavu portparolke Evropske komisije Maje Kocijančič, koja je u ponedeljak za medije u Srbiji izjavila da pitanje Trepče treba da se reši u okviru dijaloga. Ona je, međutim, u utorak pojasnila stav evropskih institucija, navodeći da dnevni red u dijalogu određuju Beograd i Priština.
Pročitajte i ovo: Politika zaustavlja TrepčuPitanje statusa Rudarsko-metalurškog kombinata Trepča aktualizovano je nakon što je Skupština Kosova u subotu usvojila statut ovog kombinata, što će omogućiti registraciju u akcionarsko društvo. Zakonom o Trepči iz 2016. godine 80 odsto akcija je prešlo u vlasništvo Vlade Kosova, a preostale su pripale radnicima.
Ministar ekonomskog razvoja u Vladi Kosova Valjdrin Luka smatra da je apsurdna prvobitna izjava iz EU o Trepči, navodeći da je ovaj rudnik 100 odsto u vlasništvu Kosova.
"Nikakva diskusija u vezi ovog pitanja koje dotiče naš suverenitet i naše donošenje odluka ne treba da se vodi u Briselu", kazao je Luka za Radio Slobodna Evropa.
Trepča je preduzeće unutar granica Kosova: Valjdrin Luka
Luka kaže i da tako nešto ometa planove za razvoj ovog preduzeća i da može da utiče na dolazak potencijalnih investitora.
"Mi ćemo uraditi sve da ova tema ne bude predmet diskusije, jer kada govorimo o tehničkom nivou, a ne političkom, i oni na severu Mitrovice su zainteresovani za razvoj Trepče i za povećanje kapaciteta proizvodnje. Trepča je preduzeće unutar granica Kosova i 20 odsto akcija ovog preduzeća pripada radnicima, uključujući i srpske", kazao je Luka.
Iz Nezavisnog sindikata rudara Trepče rekli su da ona pripada rudarima i da je nacionalno bogatstvo Republike Kosovo, te da diskusije o Trepči u Briselu direktno ugrožavaju suverenitet Republike Kosovo.
Kombinat Trepča nalazi se u mitrovačkoj opštini i ima svoje sektore i na jugu i na severu. Sadrži 41 jedinicu koje se grupišu u tri velika kompleksa: rudnik sa flotacijom, industrijski park u Mitrovici i topionica.
Pročitajte i ovo: Polemika: Čija je Trepča?Do 2016. ovim kombinatom je upravljala kosovska Agencija za privatizaciju, a kada je Trepči pretila likvidacija odlučeno je da se usvoji Zakon o Trepči kojim kombinat postaje Akcionarsko društvo Trepča AD.
Ministar ekonomskog razvoja Luka navodi da će usvojeni statut otvoriti put razvoja ovog preduzeća.
"Prvi korak je registracija Trepče u akcionarsko preduzeće, a nakon toga formiraće se upravni odbor. Oni će potom pokrenuti projekte koji su hitni i koji se mogu podržati malim kreditima putem garancija Vlade Kosova", kazao je Luka.
Vaš browser nepodržava HTML5
Kakva budućnost čeka Trepču?
On je dodao da će u međuvremenu sarađivati sa velikim kredibilnim finansijskim institucijama, kao što je Evropska banka za obnovu i razvoj, od koje je i zatražio pomoć za razvoj Trepče.
"Tu spada studija aktuelnog stanja Trepče, restruktuiranje, investicije te poziv stranim investitorima da uzmu učešće u privatni kapital Trepče, bilo putem prodaje akcija Vlade ili putem uključivanja kompanija na osnovu ugovora o upravljanju", kazao je Luka.
On dodaje da postoji više oblika kako ponovo osposobiti ovaj rudnik, a na osnovu preporuka međunarodnih stručnjaka. Ono što je hitno jesu male kapitalne investicije iz budžeta Kosova, ili neki manji kredit.
U Trepči je nekada radilo 20.000 radnika, a danas ih je oko 2.000 južno i severno od Ibra. Nekadašnja proizvodnja od 600.000 tona rude godišnje pala je na 150.000 tona. Ne postoji mnogo podataka o vrednosti ovog kombinata. U jednoj studiji iz 1992. godine navodi se da Trepča vredi 85 milijardi američkih dolara.