Autor: Robert Kolson (pripredio Slobodan Kostić)
Moldavski put ka Evropskoj uniji pokazuje prve rezultate, mada je napredovanje države u evropskim integracijama probudilo i proruske „čvrstorukaše“ koji nastoje da vrate zemlju u moskovsku orbitu
Sunčan, vedar dan, stanovnici Kišinjeva uživaju u prvim dašcima proleća. Parovi šetkaju u parku ispred katedrale, deca juri za golubovima, dok se porodice pripremaju za fotografisanje pored figure uskršnjeg zeke.
U senci lokalne Trijumfalne kapije, omalena grupica pažljivo prati šahovsku partiju između dva mladića prilično ujednačenih snaga, koji povlače poteze na džinovskoj tabli. Na njoj gotovo da više i nema figura, dok zalazeće sunce pravi izdužene senke po parku, kao na nekom ogromnom crtežu koji nastaje u ovom trenutku.
To bi mogla biti i metafora stanja nacije.
Jaz između Rusije i Zapada, doveo je do sve vidljivijih podela u Moldaviji, narušavajući krhko osećanje nacionalnog identiteta, ali je više nego očigledno da su tenzije između oni koji bi želeli da Moldaviju što brže integrišu u EU, i težnji Moskve da se to spreči, podstaknute krizom u susednoj Ukrajini.
„Ako je bilo moguće da Rusija na taj način anektira Krim, zašto to ne bi uradila sa Donbasom, Keršnom, Mikolajivom, Odesom, Pridnjestrovljem... i bilo kim drugim“? - pita se Igor Bocan, direktor Udruženja za razvoj demokratije iz Kišinjeva.
„Situacija je veoma, veoma rovita“, dodaje naš sagovornik.
On podseća da je Moldavija bila jedna od sovjetskih republika koje su proglasile nezavisnost sledeći 1991. godine ono što je uradio Kijev. „Čini mi se“, dodaje on, „da je budućnost Moldavije ponovo povezana sa Ukrajinom“.
Gotovo pedeset procenata
Već duže od jedne decenije, moldavske vlade jedna za drugom grabe na putu evropskih integracija, i ti napori konačno su doveli do prvih rezultata. Do kraja meseca, Moldavci će moći da putuju u zemlje EU bez viza, dok će u junu Kišinjev potpisati sa Briselom sporazum o Stabilizaciji i pridruživanju i Ugovor o slobodnoj trgovini.
Ali, kako su ti rezultati postajali sve više i više na dohvat ruke, Moldavija je počela da oseća sve snažniji pritisak Rusije i proruskih snaga.
„Otprilike krajem leta 2013. primetili smo jednu neobičnu stvar, da mediji koji su namenjeni ruskoj populaciji zagovaraju jedan drugačiji model (državnih) integracija“, kaže zamenica premijera i ministarka spoljnih poslova Natalija German.
„Koliko god smo mi insistirali na tome da su evropske integracije apsolutni prioritet u spoljašnjoj i unutrašnjoj politici, druga strana se zalagala za evroazijske veze i Carinsku unije, projekat koji Ruska Federacija nameće državama u susedstvu“, dodaje ona.
Naša sagovornica priznaje da „skoro pedeset procenata“ Moldavaca podržava proevropski kurs, ali da je moglo više da se uradi na objašnjavanju značaja evropskih integracija prosečenim građanima i onima koji žive u ruralnim područjima.
Želim da nastavim sa tim
Jedna od tih ruralnih oblasti sa nekom vrstom autonomije je Gagauzija, oblast na jugu države, koja se nalazi između Odese i separatističkog Pridnjestrovlja.
Ubedljiva većina podržava pristupanje ruskoj Carinskoj uniji. U februaru, na referendumu koji je Kišinjev odbacio, Gaguzija se jasno opredelila za jačanje veza sa Rusijom. Više od 97 odsto glasača bilo je protiv evropskih integracija.
Kongaz je živahan gradić, tridesetak kilometara južno od prestonice Gagauzije, Komrata. Stanovnici prodaju kolače, povrće ili napasaju malena stada koza pored zakrčenog autoputa koji prolazi kroz naselje deleći ga na dva dela. Sa svima sa kojima razgovarate, reći će da su glasali na referendumu, i svi su podržali - Carinsku uniju.
„Ja sam za zajednicu u kojoj sam odrastao. To je bio Sovjetski Savez i želeo bih da se to nastavi“, kaže Stepan, druželjubivi srednjogodišnjak koji se žali da svaki kamion koji protunji putem izazove omanji zemljotres u njegovoj kući koja se nalazi u neposrednoj blizini.
Nedaleko odatle, dok sunce polako tone na zapadu, Pjotr uz pomoć nekoliko ljudi pokušava da prevede stado ovaca i koza preko autoputa. On nije glasao na referendumu jer je u to vreme radio kao drvoseča u Rusiji, mada su svi njegovi bližnji iskoristili pravo glasa.
„Svako od njih glasao je za Carinsku uniju jer je bolje uz Rusiju“, priča on dok mu se životinje motaju oko nogu. „To je razlog. Sve nam je bliskije. Kako da objasnim? Mi idemo tamo da zarađujemo novac, zar ne? Sve je tamo. Rusija nam daje gas, a ne Evropa“.
Skoro svaki prolaznik na ulicama Kongaza ima rođake na radu u Rusiji. Mada su Gagauzi turskog porekla, primili su pravoslavlje i govore ruski jezik. Oni duboko zaziru od „namera“ Rumuna koji navodno žele da se ujedine pod plaštom evropskih integracija.
Stefaneta je žena u srednjem dobu koja prodaje kolače pored autoputa. Njena roba prekrivena je prašinom koju dižu kamioni dok jure putem. Ona vidi proevropski kurs Moldavije kao zaveru Amerike, tako da ne želi da ima bilo šta sa tim.
„Gde god, grubo govoreći, SAD guraju nos, imaćete krv i haos“, kaže ona. Četvoro od njeno šestoro dece imaju rusko državljanstvo i žive u Kurskoj oblasti.
Severnoistočno od Gagauzije, nalazi se jedna od najupadljivijih moldavskih „pukotina“ - administrativna granica između otcepljenog proruskog regiona Pridnjestrovlja i ostatka države.
Na rubu Pridnjestrovlja
Oko sedamdeset kilometara severno od Kišinjeva, pitoreskno selo Dorockaja stisnuto je uz samo Pridnjestrovlje. To je jedno od malenih naselja na levoj obali Dnjestra u delu Moldavije koja je pod kontrolom Kišinjeva, mada gotovo 90 procenata njenog poljoprivrednog zemljišta leži u Pridnjestrovlju.
Tu je bilo poprište teških borbi tokom Drugog svetskog rata gde je Crvena armija vodila krvave bitke na obali reke, tako da je lokalni spomenik posvećen poginulima prekriven svežim cvećem.
Pridnjestrovlje je zahtevalo zvanično priznanje, ili da postane deo Rusije. Poslednji takav predlog upućen je 16. aprila.
Prošlog meseca u Dorockaji organizovani su protesti sa zahtevom da se i ovo naselje priljuči Pridnjestrovlju. Demonstranti su primetili su da su u separatističkom regionu cene mnogo niže zbog ruskih subvencija, plašeći se da će integracija države u EU ostaviti Moldavce bez posla.
„Želimo da svi budemo zajedno, zato što ovde ne bi trebalo da bude bilo kakvih podela“, govori penzioner koji se predstavlja kao Feđa i kaže da će, ukoliko bude referenduma, glasati za priključenje Pridnjestrovlju.
„Sva naša zemlja je na toj strani autoputa, tako da mi ne možemo ni da je obrađujemo. Ne dozvoljavaju nam ni da izvodimo krave na pašu. To su naši razlozi.“
Ipak, ovakvi glasovi su retki u Dorockaji gde su većina od oko 3.000 stanovnika govori rumunski. Oni smatraju da su pozivi za referendum čista provokacija „gubitnika“, i da na njemu neće učestvovati.
Anatolij je vodoinstalater koji govori ruski, ali koji se borio za „moldavsku nezavisnost“ tokom 1992. godine. On objašnjava da se ogromna većina stanovnika Dorockaje protivi referendumu, da na njemu ne bi učestvovala i da meštani podržavaju evropski put.
„Većina je za potpisivanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju“, kaže on. „Znate kakva je situacija u Moldaviji. Teško je, ali se svi nadaju da će biti bolje“.
Pod krovom zgrade u Dorockaji koja je delimično renovirana 2007. godine uz pomoć USAID-a, nalaze se dve škole. Svakog dana 160 đaka koji govore rumunski dolaze autobusima preko administrativne granice iz iz obližnjeg sela Grigorjopolja koje je u Pridnjestrovlju. Lokalne vlasti u Pridnjestrovlju ne dozvoljavaju đacima da uče rumunski, niti dopuštaju da se udžbenici nabavljaju iz Kišinjeva.
Eleonora Čerkavski je direktorka škole iz Grigorjopolja u egzilu. Ona smatra da je Rusija umešala svoje prste u priče o referendumu u Dorockaju, tvrdeći da su takvi pokušaji samo „udice“ koje baca Moskva koja kao da „nema dovoljno teritorija“.
„Priča o referendumu odjednom je postala in“, kaže ona. „Čini se kao da su se na nju upecale neke male ribe. Ima raznih ljudi, posebno nakon toliko godina života u Sovjetskom Savezu, pod Rusijom, da budem preciznija. Tu nikada nije bilo slobodnog mišljenja. Nikada dovoljno slobodnih informacija. Ako pogledate ruske televizijske kanale, videćete stvari koje niste mogli da sretnete još od sovjetskog doba“.
Ona primećuje da vlasti u Pridnjestrovlju teraju stanovništvo da se pretplaćuje na programe lokalnog tv provajdera. „Teraju nas da plaćamo za ispiranje vlastitih mozgova“, dodaje ona kroz smeh.
Nadolazeća iskušenja
Do kraja godine Moldavija će se suočiti sa raznim iskušenjima. 9. maja obeležava se Dan pobede koji će Moskva, po mišljenju mnogih, iskoristiti da bi tokom obeležavanja na proruskim sukopovima isticala ulogu Sovjetskog saveza.
U junu, Moldavija će potpisati ključni sporazum sa Evropskom unijom, čemu će se verovatno protiviti kumunistička stranka. Očekuje se da će se isti scenario ponoviti i kasnije kada Parlament bude usvajao taj dokument.
Ipak, ključni test, dolazi krajem novembra kada se održavaju parlamentarni izbori. Previše je rano da se kaže da li stranke proevropske koalicije mogu da odnesu pobedu, jer će se boriti međusobno kao i, uostalom protiv komunista i socijalista.
Sve to, zajedno sa nepovoljnim razvojem prilika u Ukrajini, i jedva polovinom Moldavaca koji pozdržavaju evropske integracije, budi zabrinutost, objašnjava politički analitičar Igor Bocan.
„Vidimo ko je uz Rusiju“, kaže on. „Kazahstan i Belorusija. U Rusiji vlada autoritativni sistem. Slično je i u ove dve zemlje. Ako Rusija gradi takozvanu Evroazijsku uniju na takvim pretpostavkama, najbolje je da kažemo – ‘hvala, ne želimo, to nije za nas’“.
Moldavski put ka Evropskoj uniji pokazuje prve rezultate, mada je napredovanje države u evropskim integracijama probudilo i proruske „čvrstorukaše“ koji nastoje da vrate zemlju u moskovsku orbitu
Sunčan, vedar dan, stanovnici Kišinjeva uživaju u prvim dašcima proleća. Parovi šetkaju u parku ispred katedrale, deca juri za golubovima, dok se porodice pripremaju za fotografisanje pored figure uskršnjeg zeke.
U senci lokalne Trijumfalne kapije, omalena grupica pažljivo prati šahovsku partiju između dva mladića prilično ujednačenih snaga, koji povlače poteze na džinovskoj tabli. Na njoj gotovo da više i nema figura, dok zalazeće sunce pravi izdužene senke po parku, kao na nekom ogromnom crtežu koji nastaje u ovom trenutku.
To bi mogla biti i metafora stanja nacije.
Jaz između Rusije i Zapada, doveo je do sve vidljivijih podela u Moldaviji, narušavajući krhko osećanje nacionalnog identiteta, ali je više nego očigledno da su tenzije između oni koji bi želeli da Moldaviju što brže integrišu u EU, i težnji Moskve da se to spreči, podstaknute krizom u susednoj Ukrajini.
„Ako je bilo moguće da Rusija na taj način anektira Krim, zašto to ne bi uradila sa Donbasom, Keršnom, Mikolajivom, Odesom, Pridnjestrovljem... i bilo kim drugim“? - pita se Igor Bocan, direktor Udruženja za razvoj demokratije iz Kišinjeva.
„Situacija je veoma, veoma rovita“, dodaje naš sagovornik.
On podseća da je Moldavija bila jedna od sovjetskih republika koje su proglasile nezavisnost sledeći 1991. godine ono što je uradio Kijev. „Čini mi se“, dodaje on, „da je budućnost Moldavije ponovo povezana sa Ukrajinom“.
Gotovo pedeset procenata
Već duže od jedne decenije, moldavske vlade jedna za drugom grabe na putu evropskih integracija, i ti napori konačno su doveli do prvih rezultata. Do kraja meseca, Moldavci će moći da putuju u zemlje EU bez viza, dok će u junu Kišinjev potpisati sa Briselom sporazum o Stabilizaciji i pridruživanju i Ugovor o slobodnoj trgovini.
Ali, kako su ti rezultati postajali sve više i više na dohvat ruke, Moldavija je počela da oseća sve snažniji pritisak Rusije i proruskih snaga.
„Otprilike krajem leta 2013. primetili smo jednu neobičnu stvar, da mediji koji su namenjeni ruskoj populaciji zagovaraju jedan drugačiji model (državnih) integracija“, kaže zamenica premijera i ministarka spoljnih poslova Natalija German.
„Koliko god smo mi insistirali na tome da su evropske integracije apsolutni prioritet u spoljašnjoj i unutrašnjoj politici, druga strana se zalagala za evroazijske veze i Carinsku unije, projekat koji Ruska Federacija nameće državama u susedstvu“, dodaje ona.
Naša sagovornica priznaje da „skoro pedeset procenata“ Moldavaca podržava proevropski kurs, ali da je moglo više da se uradi na objašnjavanju značaja evropskih integracija prosečenim građanima i onima koji žive u ruralnim područjima.
Želim da nastavim sa tim
Jedna od tih ruralnih oblasti sa nekom vrstom autonomije je Gagauzija, oblast na jugu države, koja se nalazi između Odese i separatističkog Pridnjestrovlja.
Ubedljiva većina podržava pristupanje ruskoj Carinskoj uniji. U februaru, na referendumu koji je Kišinjev odbacio, Gaguzija se jasno opredelila za jačanje veza sa Rusijom. Više od 97 odsto glasača bilo je protiv evropskih integracija.
Kongaz je živahan gradić, tridesetak kilometara južno od prestonice Gagauzije, Komrata. Stanovnici prodaju kolače, povrće ili napasaju malena stada koza pored zakrčenog autoputa koji prolazi kroz naselje deleći ga na dva dela. Sa svima sa kojima razgovarate, reći će da su glasali na referendumu, i svi su podržali - Carinsku uniju.
„Ja sam za zajednicu u kojoj sam odrastao. To je bio Sovjetski Savez i želeo bih da se to nastavi“, kaže Stepan, druželjubivi srednjogodišnjak koji se žali da svaki kamion koji protunji putem izazove omanji zemljotres u njegovoj kući koja se nalazi u neposrednoj blizini.
Nedaleko odatle, dok sunce polako tone na zapadu, Pjotr uz pomoć nekoliko ljudi pokušava da prevede stado ovaca i koza preko autoputa. On nije glasao na referendumu jer je u to vreme radio kao drvoseča u Rusiji, mada su svi njegovi bližnji iskoristili pravo glasa.
„Svako od njih glasao je za Carinsku uniju jer je bolje uz Rusiju“, priča on dok mu se životinje motaju oko nogu. „To je razlog. Sve nam je bliskije. Kako da objasnim? Mi idemo tamo da zarađujemo novac, zar ne? Sve je tamo. Rusija nam daje gas, a ne Evropa“.
Skoro svaki prolaznik na ulicama Kongaza ima rođake na radu u Rusiji. Mada su Gagauzi turskog porekla, primili su pravoslavlje i govore ruski jezik. Oni duboko zaziru od „namera“ Rumuna koji navodno žele da se ujedine pod plaštom evropskih integracija.
Stefaneta je žena u srednjem dobu koja prodaje kolače pored autoputa. Njena roba prekrivena je prašinom koju dižu kamioni dok jure putem. Ona vidi proevropski kurs Moldavije kao zaveru Amerike, tako da ne želi da ima bilo šta sa tim.
„Gde god, grubo govoreći, SAD guraju nos, imaćete krv i haos“, kaže ona. Četvoro od njeno šestoro dece imaju rusko državljanstvo i žive u Kurskoj oblasti.
Severnoistočno od Gagauzije, nalazi se jedna od najupadljivijih moldavskih „pukotina“ - administrativna granica između otcepljenog proruskog regiona Pridnjestrovlja i ostatka države.
Na rubu Pridnjestrovlja
Oko sedamdeset kilometara severno od Kišinjeva, pitoreskno selo Dorockaja stisnuto je uz samo Pridnjestrovlje. To je jedno od malenih naselja na levoj obali Dnjestra u delu Moldavije koja je pod kontrolom Kišinjeva, mada gotovo 90 procenata njenog poljoprivrednog zemljišta leži u Pridnjestrovlju.
Tu je bilo poprište teških borbi tokom Drugog svetskog rata gde je Crvena armija vodila krvave bitke na obali reke, tako da je lokalni spomenik posvećen poginulima prekriven svežim cvećem.
Pridnjestrovlje je zahtevalo zvanično priznanje, ili da postane deo Rusije. Poslednji takav predlog upućen je 16. aprila.
Prošlog meseca u Dorockaji organizovani su protesti sa zahtevom da se i ovo naselje priljuči Pridnjestrovlju. Demonstranti su primetili su da su u separatističkom regionu cene mnogo niže zbog ruskih subvencija, plašeći se da će integracija države u EU ostaviti Moldavce bez posla.
„Želimo da svi budemo zajedno, zato što ovde ne bi trebalo da bude bilo kakvih podela“, govori penzioner koji se predstavlja kao Feđa i kaže da će, ukoliko bude referenduma, glasati za priključenje Pridnjestrovlju.
„Sva naša zemlja je na toj strani autoputa, tako da mi ne možemo ni da je obrađujemo. Ne dozvoljavaju nam ni da izvodimo krave na pašu. To su naši razlozi.“
Ipak, ovakvi glasovi su retki u Dorockaji gde su većina od oko 3.000 stanovnika govori rumunski. Oni smatraju da su pozivi za referendum čista provokacija „gubitnika“, i da na njemu neće učestvovati.
Anatolij je vodoinstalater koji govori ruski, ali koji se borio za „moldavsku nezavisnost“ tokom 1992. godine. On objašnjava da se ogromna većina stanovnika Dorockaje protivi referendumu, da na njemu ne bi učestvovala i da meštani podržavaju evropski put.
„Većina je za potpisivanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju“, kaže on. „Znate kakva je situacija u Moldaviji. Teško je, ali se svi nadaju da će biti bolje“.
Pod krovom zgrade u Dorockaji koja je delimično renovirana 2007. godine uz pomoć USAID-a, nalaze se dve škole. Svakog dana 160 đaka koji govore rumunski dolaze autobusima preko administrativne granice iz iz obližnjeg sela Grigorjopolja koje je u Pridnjestrovlju. Lokalne vlasti u Pridnjestrovlju ne dozvoljavaju đacima da uče rumunski, niti dopuštaju da se udžbenici nabavljaju iz Kišinjeva.
Eleonora Čerkavski je direktorka škole iz Grigorjopolja u egzilu. Ona smatra da je Rusija umešala svoje prste u priče o referendumu u Dorockaju, tvrdeći da su takvi pokušaji samo „udice“ koje baca Moskva koja kao da „nema dovoljno teritorija“.
„Priča o referendumu odjednom je postala in“, kaže ona. „Čini se kao da su se na nju upecale neke male ribe. Ima raznih ljudi, posebno nakon toliko godina života u Sovjetskom Savezu, pod Rusijom, da budem preciznija. Tu nikada nije bilo slobodnog mišljenja. Nikada dovoljno slobodnih informacija. Ako pogledate ruske televizijske kanale, videćete stvari koje niste mogli da sretnete još od sovjetskog doba“.
Ona primećuje da vlasti u Pridnjestrovlju teraju stanovništvo da se pretplaćuje na programe lokalnog tv provajdera. „Teraju nas da plaćamo za ispiranje vlastitih mozgova“, dodaje ona kroz smeh.
Nadolazeća iskušenja
Do kraja godine Moldavija će se suočiti sa raznim iskušenjima. 9. maja obeležava se Dan pobede koji će Moskva, po mišljenju mnogih, iskoristiti da bi tokom obeležavanja na proruskim sukopovima isticala ulogu Sovjetskog saveza.
U junu, Moldavija će potpisati ključni sporazum sa Evropskom unijom, čemu će se verovatno protiviti kumunistička stranka. Očekuje se da će se isti scenario ponoviti i kasnije kada Parlament bude usvajao taj dokument.
Ipak, ključni test, dolazi krajem novembra kada se održavaju parlamentarni izbori. Previše je rano da se kaže da li stranke proevropske koalicije mogu da odnesu pobedu, jer će se boriti međusobno kao i, uostalom protiv komunista i socijalista.
Sve to, zajedno sa nepovoljnim razvojem prilika u Ukrajini, i jedva polovinom Moldavaca koji pozdržavaju evropske integracije, budi zabrinutost, objašnjava politički analitičar Igor Bocan.
„Vidimo ko je uz Rusiju“, kaže on. „Kazahstan i Belorusija. U Rusiji vlada autoritativni sistem. Slično je i u ove dve zemlje. Ako Rusija gradi takozvanu Evroazijsku uniju na takvim pretpostavkama, najbolje je da kažemo – ‘hvala, ne želimo, to nije za nas’“.