Dva dana uoči odluke Evropskog saveta o kandidaturi Srbije predstavljanje Kosova na regionalnim skupovima ostalo je najveći kamen spoticanja Beograda i Prištine. Beograd i dalje insistira na isticanju imena UNMIK-a i Rezolucije 1244. No, zašto bi Priština pristala na tako nešto kad su Kosovo priznale sve zemlje regiona osim Srbije i BiH. Da li je moguće približavanje stavova do 9. decembra.
Ne jednom najviši zvaničnici iz Beograda nisu otišli na neki važan skup ne želeći da za istim stolom sede zvaničnici sa Kosova ako su potpisani kao predstavnici Republike Kosova. Hoće li i dalje biti praksa kao kada je nedavno srpski premijer pristao da uđe u salu i održi govor na Crnomorskom energetskom i ekonomskom forumu u Istanbulu tek kada su organizatori zamolili kosovskog ministra da napusti salu.
Oliver Ivanović, državni sekretar u Ministarstvu za Kosovo kaže da će za Beograd biti prihvatljivo svako rešenje koje bude definisalo Kosovo u nekom obliku po Rezoluciji 1244.
„Ta asimetričnost na kojoj se insistira sa naše strane je jedan od kamena temeljaca i siguran sam da se od toga ne može odustati. Kompromis je neće biti UNMIK/Kosovo nego može biti UNMIK/R1244SB. To je ponuda koju smo stavili na sto još pre mnogo meseci, odnosno godinu dana“, kaže Ivanović.
Za Prištinu, čiji zvaničnici insistiraju da je Kosovo suverena država, tako nešto teško
da bi moglo da bude kompromis. „Ima jako malo prostora za rešenje“, kaže Leon Malazogu iz Projekta za etničke odnose iz Prištine koji je dolazeći u Beograd očekivao da će putovati na osnovu već postignutog dogovora o slobodi kretanja ali kaže da nije bilo tako.
„Većina regionalnih zemalja su priznale Kosovo tako da Priština ima jako malo mogućnosti i interesovanja da stavi bilo UNMIK bilo 1244 za regionalne skupove gde je već priznata od svih država osim BIH i Srbije. Bilo kakvo rešenje u tom pravcu ne odgovara Prištini. Ali koliko ovo utiče na Prištinu, isto tako utiče i na Srbiju pošto se često dešava da Srbija mora da bojkotuje neki skup zbog prisustva Prištine. To rešenje možda bi bilo prikladno za bilo koju organizaciju koja je povezana sa Ujedinjenim nacijama gde Kosovo nije član“, kaže Malazogu.
Todorić: Bolja neiskrena saradnja od iskrenog ratovanja
Dva dana uoči odluke Evropskog saveta o kandidaturi Srbije evropski posrednik video linkom vodi dogovore sa glavnim srpskim pregovaračem o regionalnom predstavljanju Kosova. Malazogu primećuje da dok u Srbiji misle da se uslovi za kandidaturu Beogradu stalno uvećavaju u Prištini je drugačiji utisak, da se Srbiji stalno popušta.
Oko poslednjeg pitanja iz dijaloga Beograda i Prištine podeljeni su i poznavaoci prilika.
Vladimir Todorić iz Centra za novu politiku kaže da na pitanju regionalnog predstavljanja Priština meri uspeh svoje državnosti a da Beograd razmišlja ako
„Ja moram da kažem da sam popriličan skeptik da se tu nađe veliki korak napred do petka. Ukoliko je taj signal negativan u petak, ukoliko je Srbija zaustavljena, biće mnogo teže razgovarati dalje, naročito o ovim težim pitanjima. I mislim da je ovo prilika da budemo potpuno iskreni oko pretstavljanja Kosova u međunarodnim forumima, da kažemo da je neophodna jedna vrsta nastavka u smislu političkog dijaloga, i to je i ideja koja se sve više plasira ne samo od Srbije nego i od nekih međunorodnih zvaničnika poput Karla Bilta. Politički razgovor ne znači samo i statusni razgovor. Tu nema nikakvog razloga za strah“, kaže Todorić.
Na drugoj strani Dušan Janjić iz Foruma za etničke odnose, za RSE ocenjuje da postizanje dogovora o predstavljanju Prištine koči ista stvar koja se nalazila na putu i ostalih dogovora, a to je što obe strane gledaju na unutrašnju političku scenu. Janjić, međutim, kaže da je druga šansa video linkom data Beogradu kao prilika da on
pokaže da pažljivo pregovara i da se bori za Rezoluciju 1244 ali da je u suštini i taj problem dogovoren.
„To već funkcioniše na većini skupova koji su se dešvali u poslednja dva meseca. Na stolu imate imena ljudi nemate funkcije, nemate u sali ili pored nje zastave država ni Kosova ni Srbije, kada se obraćaju javnosti svi zajedno takođe nema zastava, kada svako od njih nešto govori može da stane kod svoje zastave. Koliko znam na spiskovima na primer piše Enver Hodžaj, ministar Kosova ne Republike Kosovo a pisaće Vuk Jeremić, ministar spoljnih poslova Republike Srbije. Dakle, to je ono što sam ja video svojim očima“, tvrdi Janjić.
Pregovaračima i zvaničnicima nevladin sektor poručuje da je vreme za saradnju bez stida. Vladmir Todorić iz Centra za novu politiku kaže da je bolja neiskrena saradnja od iskrenog ratovanja.
"Priština neće ništa pozitivno dobiti ukoliko Srbija ne dobije status kandidata a s druge strane ni Srbija neće nikako napredovati ukoliko uspe ili ne uspe da omete kosovsku državnost i njen napredak kako ekonomski tako i politički“, poručuje Todorić.
Ne jednom najviši zvaničnici iz Beograda nisu otišli na neki važan skup ne želeći da za istim stolom sede zvaničnici sa Kosova ako su potpisani kao predstavnici Republike Kosova. Hoće li i dalje biti praksa kao kada je nedavno srpski premijer pristao da uđe u salu i održi govor na Crnomorskom energetskom i ekonomskom forumu u Istanbulu tek kada su organizatori zamolili kosovskog ministra da napusti salu.
Oliver Ivanović, državni sekretar u Ministarstvu za Kosovo kaže da će za Beograd biti prihvatljivo svako rešenje koje bude definisalo Kosovo u nekom obliku po Rezoluciji 1244.
„Ta asimetričnost na kojoj se insistira sa naše strane je jedan od kamena temeljaca i siguran sam da se od toga ne može odustati. Kompromis je neće biti UNMIK/Kosovo nego može biti UNMIK/R1244SB. To je ponuda koju smo stavili na sto još pre mnogo meseci, odnosno godinu dana“, kaže Ivanović.
Za Prištinu, čiji zvaničnici insistiraju da je Kosovo suverena država, tako nešto teško
da bi moglo da bude kompromis. „Ima jako malo prostora za rešenje“, kaže Leon Malazogu iz Projekta za etničke odnose iz Prištine koji je dolazeći u Beograd očekivao da će putovati na osnovu već postignutog dogovora o slobodi kretanja ali kaže da nije bilo tako.
„Većina regionalnih zemalja su priznale Kosovo tako da Priština ima jako malo mogućnosti i interesovanja da stavi bilo UNMIK bilo 1244 za regionalne skupove gde je već priznata od svih država osim BIH i Srbije. Bilo kakvo rešenje u tom pravcu ne odgovara Prištini. Ali koliko ovo utiče na Prištinu, isto tako utiče i na Srbiju pošto se često dešava da Srbija mora da bojkotuje neki skup zbog prisustva Prištine. To rešenje možda bi bilo prikladno za bilo koju organizaciju koja je povezana sa Ujedinjenim nacijama gde Kosovo nije član“, kaže Malazogu.
Todorić: Bolja neiskrena saradnja od iskrenog ratovanja
Dva dana uoči odluke Evropskog saveta o kandidaturi Srbije evropski posrednik video linkom vodi dogovore sa glavnim srpskim pregovaračem o regionalnom predstavljanju Kosova. Malazogu primećuje da dok u Srbiji misle da se uslovi za kandidaturu Beogradu stalno uvećavaju u Prištini je drugačiji utisak, da se Srbiji stalno popušta.
Oko poslednjeg pitanja iz dijaloga Beograda i Prištine podeljeni su i poznavaoci prilika.
Vladimir Todorić iz Centra za novu politiku kaže da na pitanju regionalnog predstavljanja Priština meri uspeh svoje državnosti a da Beograd razmišlja ako
Duašn Janjić
napravi preveliki ustupak to može da se tumači kao da je de facto priznao Kosovo.„Ja moram da kažem da sam popriličan skeptik da se tu nađe veliki korak napred do petka. Ukoliko je taj signal negativan u petak, ukoliko je Srbija zaustavljena, biće mnogo teže razgovarati dalje, naročito o ovim težim pitanjima. I mislim da je ovo prilika da budemo potpuno iskreni oko pretstavljanja Kosova u međunarodnim forumima, da kažemo da je neophodna jedna vrsta nastavka u smislu političkog dijaloga, i to je i ideja koja se sve više plasira ne samo od Srbije nego i od nekih međunorodnih zvaničnika poput Karla Bilta. Politički razgovor ne znači samo i statusni razgovor. Tu nema nikakvog razloga za strah“, kaže Todorić.
Na drugoj strani Dušan Janjić iz Foruma za etničke odnose, za RSE ocenjuje da postizanje dogovora o predstavljanju Prištine koči ista stvar koja se nalazila na putu i ostalih dogovora, a to je što obe strane gledaju na unutrašnju političku scenu. Janjić, međutim, kaže da je druga šansa video linkom data Beogradu kao prilika da on
pokaže da pažljivo pregovara i da se bori za Rezoluciju 1244 ali da je u suštini i taj problem dogovoren.
„To već funkcioniše na većini skupova koji su se dešvali u poslednja dva meseca. Na stolu imate imena ljudi nemate funkcije, nemate u sali ili pored nje zastave država ni Kosova ni Srbije, kada se obraćaju javnosti svi zajedno takođe nema zastava, kada svako od njih nešto govori može da stane kod svoje zastave. Koliko znam na spiskovima na primer piše Enver Hodžaj, ministar Kosova ne Republike Kosovo a pisaće Vuk Jeremić, ministar spoljnih poslova Republike Srbije. Dakle, to je ono što sam ja video svojim očima“, tvrdi Janjić.
Pregovaračima i zvaničnicima nevladin sektor poručuje da je vreme za saradnju bez stida. Vladmir Todorić iz Centra za novu politiku kaže da je bolja neiskrena saradnja od iskrenog ratovanja.
"Priština neće ništa pozitivno dobiti ukoliko Srbija ne dobije status kandidata a s druge strane ni Srbija neće nikako napredovati ukoliko uspe ili ne uspe da omete kosovsku državnost i njen napredak kako ekonomski tako i politički“, poručuje Todorić.