Transrodne osobe u Srbiji po lekove na crno tržište

Za Noru Janković iz Beograda, lek za podizanje nivoa estrogena (polni hormon) ključan je za rodni identitet i omogućava da se prezentuje kao žena.

"Pre tog leka to nije bilo moguće, a samim tim mi je i bilo kakva socijalna interakcija bila užasno teška. Sad ne mogu da verujem da sam pre leka, pre četiri godine, bila potpuno povučena i nisam ni na žurci govorila sa drugima, a kamoli da stanem pred mikrofon i da govorim", kaže Nora za Radio Slobodna Evropa (RSE).

Transrodnim osobama, koje su prošle kroz operaciju promene pola, ovaj lek je neophodan za održavanje hormonskog statusa.

"Kada transrodna osoba prođe operaciju, odstranjuju se polne žlezde tako bez takvih lekova nema nijedan polni hormon, što je izuzetno opasno. Osoba može da vodi zdrav i normalan život bilo sa ženskim, bilo sa muškim polnim hormonima, ali ne može bez ijednog", navodi Nora Janković, suosnivačica organizacije za prava trans i interseks osoba "Talas".

Nora Janković (na fotografiji, 26. februar 2021.): Osoba može da vodi zdrav i normalan život bilo sa ženskim, bilo sa muškim polnim hormonima, ali ne može bez ijednog

Lek ne postoji u redovnoj prodaji u Srbiji, zbog čega su trans osobe prinuđene da ga kupuju u određenim apotekama na crno, odnosno nelegalno. Prema rečima Nore Janković, može se naći samo u Beogradu.

"Ne znam koliko sam već puta slala ljudima po Srbiji jer drugde u zemlji ne možete da kupite taj lek. Ili možete, ali će cena da bude mnogo veća u određenim apotekama. Svuda su bili zbunjeni kada im tražite taj lek i to definitivno nije nešto što se prodaje regularno", objašnjava.

Reagovao Zaštitnik građana

Lek koji je, uz trans osobe, neophodan i ženama koje su prošle menopauzu i onima kojima je odstranjena materica, nije u redovnoj prodaji u Srbiji od 2012. godine, saopštio je 27. jula Zaštitnik građana, navodeći da je zbog toga u julu 2019. pokrenuo kontrolu rada nadležnih za ovu oblast.

"Zaštitnik građana je na osnovu dostavljenih odgovora kontrolisanih organa utvrdio da se lek više ne proizvodi u Srbiji, da se ne može naći u redovnoj prodaji i da se povremeno može kupiti kod apotekara na crno po mnogo većim cenama od tržišnih", saopštio je Zaštitnik građana.

Nakon što je od predsednice Republičke stručne komisije za transrodna stanja dobio mišljenje da je potrebno da se hitno obezbedi snabdevanje sličnim lekom, Zaštitnik je od Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje (RFZO) zatražio "da obezbedi uslove da se na listu lekova koji se izdaju na teret obaveznog zdravstvenog osiguranja uvrste lekovi za podizanje nivoa estrogena".

Zaštitnik je u saopštenju podsetio da je "obaveza državnih organa i ustanova da preduzmu sve potrebne mere da stvore povoljan ambijent za ostvarivanje ljudskih prava, uključujući prava osoba drugačije seksualne orijentacije i rodnog identiteta".

RFZO, kako se dodaje u saopštenju, ima rok od 60 dana da obavesti Zaštitnika građana o postupanju po preporukama.

Ukoliko bi lek bio stavljen na listu, Nora Janković i drugi kojima je potreban mogli bi da ga nabavljaju uz recept. Danas im je za terapiju, kako navodi, potrebno oko 50 evra mesečno.

"Ja sam zaposlena, pa i mogu da plaćam ovu cenu, ali znam dosta transrodnih devojaka koje moraju konstantno da traže pomoć da bi imale za hormonsku terapiju. Zamislite osobu koja je iz Ljiga (zapadna Srbija), na socijalnoj pomoći i mora još da plaća. Da ne računam ako su potrebni neki vitamini ili neka dodatna terapija", rekla je Janković.

Prema istraživanju koje je 2019. godine sprovela organizacija za prava LGBT+ osoba "Geten", više od 60 odsto pripadnika trans zajednice u Srbiji kao prioritet označava upravo rešavanje problema nestašice hormona.

Lekovi nisu jedini problem

Više od 65 odsto ispitanika u istraživanju navodi da se susrelo sa teškoćama pri pokušaju da dobiju specifične medicinske usluge.

"Ne samo da je problem u tome što nije bilo lekova, nego i u tome što za sve trans ljude u Srbiji postoji samo jedan endokrinolog koji radi sa njima. To apsolutno ne može da odgovori realnim zahtevima, potrebama i broju ljudi kojima je potrebna medicinska nega", kaže za RSE Marko Mihailović, koordinator Beograd Prajda, organizacije koja se bavi pravima LGBT+ zajednice.

Na isto ukazuje i Nora Janković.

"Suštinski problem je da nema dovoljno stručnjaka. Sad je recimo jedina endokrinološkinja koja se bavi problemom transrodnosti otišla na odmor. Ja treba da nastavim hormonsku terapiju, imala sam neke izmene i ne mogu da zakažem pregled zato što je ona jedina u celoj zemlji koja može da radi sa trans osobama", navodi ona.

Iz Ministarstva zdravlja nisu odgovorili na pitanja RSE koliko lekara u Srbiji radi sa trans osobama, te kako odgovaraju na poruke iz ove zajednice da ih nema dovoljno.

Na probleme u dostupnosti i kvalitetu zdravstvene nege, poput psihijatrijskih, endokrinoloških i hirurških usluga namenjenih isključivo transrodnim osobama, ukazuju i rezultati istraživanja koje je sprovela organizacija "Geten".

Više od polovine ispitanika ističe važnost edukovanja lekara o njihovom rodnom identitetu.

"Neke devojke su imale problem da dobiju ultra zvuk dojke, koji im je apsolutno potreban jer i trans žene mogu da obole od raka dojke. Nisu mogle da ga dobiju zato što ih lekar samo pogleda i pita da li si ti muško ili žensko. I onda kaže - ja ne znam da radim sa vama i neće da vas primi", kaže Nora Janković.

Problem je, kako pokazuje istraživanje, i dostupnost zdravstvenih usluga ljudima koji žive van Beograda.

"Imamo malo lekara i svi su u Beogradu. Ljudi iz unutrašnjosti moraju da putuju ceo dan i imaju samo dva dana u nedelji kada radi psihijatar sa nama i to su prepodneva. Ako želimo da dobijemo drugo mišljenje psihijatra, endokrinologa, bilo koga, mi to ne možemo da učinimo jer nema drugog lekara. Time su direktno povređena naša prava kao pacijenata", ističe Nora Janković.

Transrodne osobe se susreću sa različitim neprijatnostima pri odlasku kod lekara, kako zbog nesklada između podataka u dokumentima i rodnog identiteta (dokumenti ne sadrže adekvatno lično ime i oznaku pola), tako i u situacijama kada treba da saopšte da su transrodni, novodi se u istraživanju o potrebama trans osoba u Srbiji.

• Prvi Trans prajd u Beogradu

Promena ličnih dokumenata je uslovljena medicinskim intervencijama kojima ne mogu ili ne žele da se podvrgnu sve trans osobe, usled čega gube mogućnost da dobiju odgovarajuća lična dokumenta.

Od 1. januara 2019. godine, promena pola se u matičnu knjigu rođenih upisuje na osnovu potvrde zdravstvene ustanove, dok hirurška intervencija više nije uslov za promenu identiteta.

"U matičnu knjigu rođenih, drugi pol i ime transrodne osobe moći će da upišu posle najmanje godinu dana hormonske terapije, praćene od strane psihijatra i endokrinologa", piše u izmenama Zakona o matičnim knjigama.

Srbija, kao i većina država Evrope, zahteva neku vrstu medicinske dijagnoze pre prepoznavanja i priznavanja rodnog identiteta iako je i Svetska zdravstvena organizacija 2019. usvojila novu Međunarodnu klasifikaciju bolesti, prema kojoj se transrodnost više ne smatra mentalnim obolenjem.

Srbija centar operacija promene pola

Operacija promene pola iz medicinskih razloga uvrštena je 2013. godine među prava čije troškove delom snosi država.

Na ovaj način, prema podacima koje je RSE dobio od LGBT+ organizacija, godišnje oko deset osoba iz Srbije promeni pol.

Deo njih, kao i ljudi iz država regiona i sveta, operacije obavlja i na privatnim klinikama, zbog čega ne postoji precizna statistika.

Prema navodima sa sajta jedne od privatnih klinika, u Srbiju svake godine na operaciju promene pola dođe oko 15 pacijenata iz zapadne Evrope i Sjedinjenih Američkih Država i još desetak iz država u okruženju.

"Mi važimo i za regionalni i za svetski centar za promenu pola. Iako je istraživanje u toj oblasti počelo relativno rano u odnosu na neke druge zemlje, nikada nije edukovano više hirurga", kaže Nora Janković.

Prva operacija promene pola u Srbiji izvedena je 1989. godine.

U julu 2012, Njujork tajms (The New York Times) objavio je da Srbija postaje centar operacija promene pola.

List je u članku naveo da veliki broj stranaca dolazi u Beograd, uglavnom zato što je takva vrsta operacije u zapadnim zemljama skuplja i komplikovanija.

Strani pacijenti, piše Njujork tajms, kažu da ih Srbija privlači zbog cene operacije od oko 10.000 dolara – poređeno sa 50.000 dolara, a čak i više, u klinikama u Americi.