Američki predsednik Donald Tramp odložio je posetu Danskoj nakon što je premijerka Mete Frederiksen rekla da njena autonomna teritorija Grenland nije na prodaju.
Tramp je trebalo da dođe u Kopenhagen iz Varšave nakon samita G7 u Francuskoj. Poljska i Danska podržavaju napore SAD u blokadi projekta "Severni tok 2" kojim treba da se doprema ruski gas do Nemačke.
Tramp je trebalo da poseti Kopenhagen 2. septembra na poziv danske kraljice Margarete II. U međuvremenu, prošle sedmice je izjavio da su SAD zainteresovane za kupovinu Grenlanda.
Premijerka Frederiksen je reagovala ocenom da je taj predlog "apsurdan", izražavajući nadu da Tramp ne misli ozbiljno.
Usledio je odgovor iz Vašingtona otkazivanjem posete.
"Danska je posebna zemlja sa sjajnim ljudima, ali posle izjave premijerke Mete Frederiksen da ne namerava da razgovara o prodaji Grenlanda, odlažem naš susret planiran za dve nedelje za neko drugo vreme," napisao je Tramp na Tviteru dodajući:
"Hvala premijerki na otvorenosti, uštedela je mnogo vremena i Danskoj i Sjedinjenim državama. Iščekujem novi termin za naš susret u budućnosti."
Danska kraljevska kuća je potvrdila da je poseta otkazana. Direktorica odeljenja za komunikacije Lene Balebi je prokomentarisala potez američkog predsednika kao "iznenađujući".
"To mora da je prvoaprilska šala"
Tramp je prošle sedmice izjavio da bi kupovina Grenlanda od Danske bila "strateški interesantna" za SAD, te da on na to gleda kao na običnu kupovinu nekretnine.
Mnogi nisu shvatili nameru američkog predsednika kao ozbiljnu, već kao šalu.
U međuvremenu danska premijerka Frederiksen je poručila da Grenland nije na prodaju jer nije danski.
"Grenland pripada Grenlanđanima. Zaista se nadam da on to nije mislio ozbiljno", izjavila je Frederiksen tokom posete ovom ostrvu.
"Grenland nije na prodaju, ali je otvoren za trgovinu i saradnju sa drugim zemljama, uključujući SAD," izjavio je predsednik Vlade ove teritorije Kim Kielsen.
Istovremeno, bivši danski premijer Lars Loke Rasmusen je napisao na Tviteru: "To mora da je prvoaprilska šala".
Soren Espersen, portparol populističke Danske narodne partije, treće po snazi u parlamentu, uputio je Trampu veoma direktnu poruku: "Ako zaista razmatra tu ideju, onda je to konačni dokaz da je poludeo".
Tramp je najpre reagovao šaljivo na komentare danskih političara, postavljanjem na Tviter slike budućeg naselja na Grenlandu sa montažom Tramp kule iz Las Vegasa, uz propratni komentar da obećava da tako nešto neće uraditi na ovom ostrvu.
Na pitanje novinara da li razmatra razmenu dela američke teritorije za Grenland, odgovorio je: "Pa, mnogo toga može da se uradi. U suštini, to je veliki posao sa nekretninama".
Danska i "Severni tok 2"
Tramp je trebalo da dođe u Dansku iz Poljske. To su jedine dve zemlje koje je planirao da poseti nakon samita G7 u Francuskoj, kao deo napora da onemogući završetak projekta "Severni tok 2" kojim treba da se dopremi ruski gas u Nemačku.
Poljska se protivi njegovoj gradnji, jer će, prema njenom mišljenju, to omogućiti širenje ruskog uticaja, a Danska još nije odobrila prolazak gasovoda ispod njenog dela Baltičkog mora.
Zašto je Trampu interesantan Grenland?
Grenland je najveće ostrvo na svetu locirano između Atlantika i Arktika. Retko je naseljeno sa 56.000 stanovnika, od toga je 90 odsto starosedelaca Inuita, nastanjenih uglavnom duž obale. Uživa autonomni status u okviru Danske sa sopstvenom vladom i parlamentom.
Više od 80 odsto teritorije je pokriveno ledom koji se topi zbog klimatskih promena, što može izložiti nuklearni otpad uskladišten na nekoliko američkih vojnih poligona tokom Hladnog rata, prenosi BBC.
Tramp je navodno zainteresovan za Grenland zbog njegovih prirodnih bogatstava poput uglja, cinka, bakra i gvozdene rude.
Pročitajte i ovo: Trampova neortodoksna ideja o Grenlandu otvara nova pitanjaUprkos ovim resursima, Grenland zavisi finansijski od Danske od koje dobija dve trećine budžetskih sredstava. Ima visoku stopu samoubistava, alkoholizma i nezaposlenosti.
"Njujork tajms" piše, pozivajući se na izvore iz Bele kuće, da je Tramp zainteresovan za Grenland s obzirom na njegov "značaj za nacionalnu bezbednost", imajući u vidu lokaciju.
Ovo ostrvo je već dugo strateški važno za SAD koje su uspostavile vazdušnu i radarsku bazu na početku Hladnog rata.
Majk Galager (Mike Gallagher), član Predstavničkog doma američkog Kongresa iz redova republikanaca, okarakterisao je Trampovu ideju kao "pametan geopolitički potez".
"SAD imaju izuzetan strateški interes na Grenlandu i to svakako treba da bude na pregovaračkom stolu", istakao je Galager.
Ideje o kupovini Grenlanda od 1860-ih
Inače, ideja o kupovini Grenlanda razmatrana je u SAD prvi put 1860-ih kada je predsednik bio Endrju Džonson (Andrew Johnson). U izveštaju Stejt departmenta se ukazuje na stratešku poziciju Grenlanda, uključujući i ogromne prirodne resurse, što ga čini idealnim za kupovinom, podseća BBC.
Međutim, nije bilo zvanične inicijative do 1946. kada je Hari Truman (Harry Truman) ponudio Danskoj 100 miliona dolara za Grenland. Prethodno je razmatrao ideju o razmeni dela Aljaske za strateške delove Grenlanda, prenosi AP.
Vaš browser nepodržava HTML5
Greenland: Svakog dana se otope milijarde tona leda