Šta se dešava sa Železarom Smederevo - pitanje je nakon vesti da će jedna visoka peć uskoro na remont, i to ubrzo nakon što je druga svečano otvorena posle dugih pet godina pauze. Sagovornici RSE smatraju da je budućnost smederevskog giganta pod velikim upitnikom, dok menadžment čeličane uverava javnost da je sve u redu.
Činjenica da će jedan od četiri kaupera visoke peći broj 2, kako je zvanično objašnjeno iz Železare Smederevo, uskoro na popravku, potpalila je sumnje da će i ona doživeti doskorašnju sudbinu "jedinice" i da više neće raditi.
Ova dešavanja u Železari, kaže za RSE politikolog i saradnik časopisa Nova ekonomija Nikola Krstić, dokaz su da za nju nema posla.
“To govori i situacija da se puštanje u rad jedne peći poklapa sa remontovanjem druge, koja će verovatno stati. Čini mi se da je paljenje visoke peći broj 1 bila čista politička odluka kako čeličana ne bi bila ugašena. Radi se o klasičnoj kupovini jeftinih političkih poena, budući da premijer Aleksandar Vučić toliki akcenat stavlja na to da je važno da Železara radi”, komentariše Krstić.
Strahovanja radnika da će jedna od dve smederevske visoke peći uskoro biti na “tihom hodu”, odonosno da neće proizvoditi, pojačana su zbog dosadašnjih iskustava ali i konstantnog pada cene čelika u svetu i smanjene potražnje od početka ekonomske krize 2008.
Ipak, Železara Smederevo pokušala je da razveje sumnje saopštenjem u kom se navodi da se radi o redovnom održavanju koje je planirano, bez prekida proizvodnje.
Siniša Prelić, predsednik Samostalnog sindikata Železare, rekao je za RSE da nema ni reči o gašenju visoke peći.
“Pa i automobil se vozi od servisa do servisa. Kada dođe vreme za to, menjaju se ulje, filteri i sve ostalo… Tako je i sa železarom. To je otprilike to i ne znam zašto se od toga pravi ko zna šta. Kao da je, ne daj bože, kraj sveta”, komentariše Prelić.
Šta će se događati u jedinoj domaćoj železari znaće se sredinom novembra kada bi trebalo da počne popravka “dvojke”, koja će trajati narednih devet meseci.
Moguće je da odluka o remontu, rekao je za RSE ekonomista Saša Đogović, ima i strateški karakter.
“Možda je odlučeno da se za rehabilitaciju tog pogona upravo iskoristi period koji nije tržišno povoljan. I da se, kada nema razloga za maksimalnu proizvodnju, važna visoka peć pripremi za eventualno bolja vremena”, kaže Đogović.
Ambiciozni planovi vlasti su da novootvorena peć broj 1 doprinese porastu BDP-a Srbije od jedan odsto. Pre toga, pet i po godina bila je ugašena nakon što je US Steel izašao iz posla i Železaru prodao državi za jedan dolar. Novi, inostrani menadžment optimistički je najavio da bi visoka peć broj 2, za koju se sada ispostavilo da joj treba popravka, i ponovo otvorena “jedinica” trebalo da dostignu proizvodnju od 170.000 tona čelika, više nego u doba američkog vlasnika.
Bez obzira da li će ikada proraditi punim kapacitetom, kaže Saša Đogović, jasno je da je Železara odavno zrela za prodaju.
“Bilo bi dobro da je neko kupi i da se država konačno povuče iz vlasništva. Dok je ona rukovodila, još dok nije bilo profesionalnog menadžmenta, pravila je velike gubitke i katastrofalne rezultate. To rukovodstvo slabo je znalo posao i imalo je uske tržišne horizonte”, tvrdi Đogović.
Nakon svih turbulencija, godina tavorenja ali i dobrog poslovanja u vreme US Steela, najnoviju nadu za čeličanu od koje žive Smederevo i dobar deo Srbije probudili su Kinezi. Najave iz vrha vlasti su da je jedna kineska kompanija zainteresovana za ulaganja u Železaru.
Nikola Krstić, koji je kao Smederevac i emotivno vezan za Železaru, zaključuje da je posle svega jedino nada ostala.
“Ja bih najviše voleo kada bi to neko kupio. Međutim, mislim da je nemoguća privatizacija cele Železare. Prosto zato što je ekonomski neodrživo, budući da ovako samo pravi gubitke. Postoji samo neka slabašna opcija parcijalne privatizacije. Niko sa njom ne može da napravi pare. Ni Amerikanci je ne bi prodavali da su mogli. Prosto se više nikome ne isplati da u Evropi pravi čelik. Teško mi je da to kažem, ali čini mi se da je katanac na vrata sasvim izvesna budućnost smederevske Železare”, zaključuje Krstić.