Nastavljaju se tenzije u Gazi gde će u utorak biti sahranjeno 58 Palestinaca ubijenih 14. maja u sukobima sa izraelskim snagama, najžešćim od rata 2014. godine.
Palestinci u utorak (15. maja) obeležavaju "nakbu", odnosno "katastrofu", kada je pre 70 godina oko 700 hiljada njihovih sunarodnika proterano ili napustilo svoje domove dan nakon proglašenja izraelske države 14. maja 1948.
Sedamdeset godina nesreće u Gazi
Izraelska armija je saopštila da je pripravna u slučaju nastavka konfrontacija, međutim, Haled Bač, vođa organizacionog komiteta protesta, rekao je da će utorak biti dan za sahrane i sugerisao da nije planiran novi marš prema granici nakon jučerašnjih masovnih sukoba sa izraelskim snagama kada je oko 40 hiljada Palestinaca pokušalo da na 13 mesta probije bezbednosnu ogradu na granici Gaze i Izraela.
Izraelski mediji izvestili su da su uklonjeni pojedini šatori koje su demonstranti u ponedeljak postavili uz granicu, preneo je AP.
Palestinci beže od dimnih bombi, Gaza 14. maj 2018.
Zdravstveni zvaničnici u Gazi rekli su da su među žrtvama intervencije izraelskih vojnika 57 Palestinaca i beba koja je umrla usled udisanja suzavca.
Ranjeno je oko 2.700 Palestinaca, od toga pola bojevom municijom. Dok palestinski zvaničnici ističu da je reč o masakru, izraelske vlasti odgovaraju da su delovale u samoodbrani protiv militantnog Hamasa, koji vlada u Gazi, i po rečima izraelskog premijera Benjamina Netanjahua želi da uništi jevrejsku državu. On je istakao da svaka zemlja u svetu ima pravo da zaštiti svoje granice.
Palestinski demonstranti su bacali kamenje i zapaljiva sredstva približavajući se graničnoj ogradi, dok je izraelska armija reagovala suzavcem i bojevom municijom, uključujući i hicima iz snajpera.
Izraelska vojska saopštila je da su njeni avioni pogodili 11 "terorističkih meta" grupe "Hamas" u Pojasu Gaze kao odgovor na masovne proteste na granici. U saopštenju se navodi da su mete pogođene u "Hamasovom" vojnom kompleksu i na dva položaja ove grupe u Pojasu Gaze.
Vojska je saopštila i da su demonstranti koristili deset eksplozivnih naprava i zapaljive bombe protiv vojnika i da je duž granice pucano na pripadnike izraelskih oružanih snaga, preneo je AP. Granična ograda nije probijena, a vojska navodi da su mnogi demonstranti pokušali da uđu u Izrael.
Portparol Komisije Ujedinjenih nacija za ljudska prava je izjavio da pretnja od palestinskih demonstranata koji su se približavali graničnoj ogradi nije dovoljan osnov za upotrebu bojeve municije od strane izraelskih snaga.
Vaš browser nepodržava HTML5
Novi sukobi u Gazi
Palestinci su protestovali šest sedmica nazivajući tu akciju simbolički "Marš povratka" u znak sećanja na svoje proterane sunarodnike, a kulminacija je bila u ponedeljak kada su Sjedinjene Američke Države zvanično otvorile svoju ambasadu u Izraelu, što su osim Palestinaca kritikovale i mnoge zemlje.
Dok je Netanjahu u ponedeljak nazvao ujedinjeni Jerusalim večnom prestonicom Izraela, čiji je istočni deo okupirao u ratu 1967. godine, Palestinci na tom području, gde se nalaze sveta mesta muslimana, Jevreja i hrišćana, nameravaju da proglase glavni grad svoje buduće nezavisne države. U istočnom Jerusalimu živi više od 300 hiljada Palestinaca.
SB u utorak o dešavanjima u Gazi
Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija održaće u utorak sednicu o dešavanjima duž granice Gaze i Izraela. Sednicu je zatražio Kuvajt, a predstavnik Palestine pri UN zahtevao je da ovo telo osudi ubijanje Palestinaca, prenosi AP. Istovremeno, izraelski predstavnik pri UN zatražio je od Saveta bezbednosti da osudi Hamas. Kuvajt je predložio Savetu bezbednosti pokretanje nezavisne istrage o nasilju, ali su SAD to blokirale.
Osude iz sveta
Izrael se suočio sa međunarodnom osudom zbog reakcije prema palestinskim demonstrantima.
Ambasada Turske u Vašingtonu je saopštila u ponedeljak da je turski ambasador u SAD pozvan na konsultacije zbog odluke administracije Donalda Trampa da preseli američku ambasadu u Izraelu iz Tel Aviva u Jerusalim. Tursko ministarstvo inostranih poslova je saopštilo da je odluka SAD o premeštanju ambasade "legalno ništavna".
SAD su 14. maja zvanično otvorile svoju ambasadu u Izraelu, što su osim Palestinaca kritikovale i mnoge zemlje
Zvanična Ankara ističe da ovim potezom SAD "ignorišu legitimna prava palestinskog naroda" te da "neće služiti miru, sigurnosti i stabilnosti u regionu". Turska je pozvala i svog ambasadora u Izraelu na konsultacije. Turske vlasti su saopštile da SAD "dele odgovornost" sa Izraelom za nasilje na granici sa Gazom.
Južnoafrička Republika je takođe pozvala svog ambasadora u Izraelu na konsultacije.
Predsednik Francuske Emanuel Makron "osudio je nasilje izraelskih oružanih snaga protiv demonstranata" u telefonskom razgovoru sa palestinskim predsednikom Mahmudom Abasom i jordanskim kraljem Abdulahom Drugim. On je takođe kritikovao američku odluku da se ambasada premesti u Jerusalim.
Nemačka vlada je izrazila zabrinutost zbog nasilja, pozivajući Izrael da se uzdrži od upotrebe bojeve municije, osim kao poslednje sredstvo.
Rusija je pozvala danas sve države, a naročito posrednike u mirovnom procesu za Bliski istok, da izbegnu poteze koji podstiču tenzije u tom regionu.
Portparol Kremlja Dmitrij Peskov rekao je da je Moskva veoma zabrinuta zbog pogibije velikog broja Palestinaca i da Rusija pažljivo prati razvoj situacije.
Palestinci su nastradali tokom intervencije izraelske vojske u graničnom području u danu kada su SAD završile preseljenje svoje Ambasade iz Tel Aviva u Jerusalim.
Međunarodni kvartet za Bliski istok, koji čine SAD, Rusija, EU i UN, od 2002. godine pokušavaju da promovišu mirovni proces, ali do sada nisu postigli nikakve rezultate.
S druge strane, Bela kuća je saopštila da odgovornost za desetine mrtvih u ponedeljak u Gazi "snosi Hamas". Portparol Bele kuće Raj Šah je rekao da "Izrael ima pravo da se brani" optužuju'i militantni Hamas za "tešku situaciju".
Šah je istovremeno kazao da je ponedeljak zbog selidbe ambasade SAD bio "odličan dan za Izrael i Sjedinjene Države".