Dramatične scene terorističkog napada na kule bliznakinje u Njujorku i dan danas bude nevericu. No, pogibija oko 3.000 ljudi u ovom, i još nekoliko napada na Njujork i Vašington, označila je novo doba u istoriji čovečanstva, da više nikada ništa neće biti isto kao ranije. Devet godina kasnije, terorizam predstavlja globalnu pretnju, pa i za Balkan.
Neuspešni teroristički napad prošle zime na avion koji je leteo ka Detroitu, zatim sukobi sa ekstremistima u Jemenu, Pakistanu, razbuktavanje rata u Avganistanu, zlokobno podseća da je terorizam ozbiljan izazov, kaže Čarls Hejman (Charles Heyman), bivši britanski oficir, a sada ekspert za bezbednosna pitanja.
„Terorizam još uvek predstavlja ozbiljnu pretnju, u to nema sumnje. Doduše, prilično je smanjena opasnost od velikih napada, kao 11. septembra na SAD. Istovremeno, povećana je pretnja od manjih udara terorista širom sveta. Stoga se može reći, sa stanovišta bezbednosti građana, da je planeta danas još opasnije mesto za življenje“, navodi Hejman.
Hejman: Podsetiću vas da Al Kaida nije nikada bila čvrsto organizovana grupacija. Uvek je bila neka vrsta terorističke franšize, nalik na Mekdonalds, sa centrom koji se premeštao iz Somalije, u Avganistan, Pakistan, ali to nije imalo prevelikog uticaja na operacije na terenu, koje su preduzimale male ćelije, koje su se pojavljivale širom sveta. Svaka teroristička grupa je mogla da se prozove ogrankom Al Kaide, a što je otežavalo službama bezbednosti da se penetriraju i unište ih.
Hejman: Da, terorizam je sada poprimio više različitih formi. Jedan od razloga su i povećane mogućnosti komunikacije, pre svega preko Interneta. Na taj način može da se izbegne prismotra snaga bezbednosti. To im omogućava da lako i brzo pošalju poruku širom sveta. Terorističkim grupama ide u prilog publicitet jer se informacije o njihovim akcijama brzo prenose i tako utiču na društvo.
Hejman: To je malo verovatno. Pobunjeničke grupe u Avganistanu su pre svega usredsređene na proretivanje stranih trupa. Jednoga dana kada se međunarodne trupe povuku, verovatno domaći ekstremisti ne bi rado gledali na prisustvo Al Kaide jer bi time privukli pažnju sveta i rizikovali novu invaziju stranih trupa. Verovatnije je da će teroristi i dalje koristiti druge zemlje, poput Pakistana, Jemena, Somalije, koje mogu da posluže za delovanje terorista, manje više bez prepreka i nekažnjeno.
Nužna akcija na svim poljima
Hejman: Na žalost, previše je političara u svetu koji ne shvataju kako treba da se bori protiv terorizma. Oni smatraju da to treba činiti isključivo oružanim putem. Međutim, osim akcija snaga bezbednosti, istovremeno je nužno i delovanje na političkom, ekonomskom i opšte-društvenom planu. Svi problemi treba da se rešavaju akcijom na različitim društvenim nivoima. Naravno, to nije moguće preko noći i iziskuje dugoročni angažman, kako bi se sasekli izvori koji omogućavaju jačanje i aktivnosti terorista.
Hejman: Delovi Balkana bi, kao što ste opisali, mogli dugoročno da postanu odskočna daska za operacije terorista nalik na Al Kaidine na starom kontinentu. Zbog toga lokalne snage bezbednosti i vlasti, zajedno sa Evropskom unijom, treba da ulože ogroman napor na svim nivoima – političkom, ekonomskom, društvenom i naravno bezbednosnom i vojnom – kako bi uverili građane da je u njihovom interesu da budu aktivni i kooperativni članovi društva koje povratno deluje u interesu svih.“
Hejman: Tačno je da vehabizam potiče iz Saudijske Arabije i da ona finansira gradnju tog tipa džamija širom sveta. No, nije korektno optužiti Saudijsku Arabiju da sponzoriše i podstiče terorizam. Ona čini sve što je u njenoj moći da ukloni ekstremiste iz svog društva i u tome je delimično ostvarila uspeh. Vehabizam je povezan sa Al Kaidom i nasiljem i niče širom sveta, kao korov u vašem dvorištu, u zavisnosti od političkih, ekonomskih i društvenih uslova. Zbog toga mudra politika treba da se usredsredi na stvaranje takvih okolnosti u kojima ogromna većina stanovništva neće podržavati vehabiste, a bez čega je njihov uticaj beznačajan. Zato smatram da nije uputno tražiti žrtvenog jarca, u ovom slučaju optuživati Saudijsku Arabiju, jer se time samo duva u jedra ekstremistima.
Hejman: To je velika pretnja za Evropu. Sve članice Evropske unije uviđaju to. Naravno, pitanje je da li u ovom trenutku preduzimaju prave korake kako bi blagovremeno sprečili ovaj problem. Smatram da mora mnogo više da se čini. Balkanu je svakako potrebna pomoć kako bi se iskorenio terorizam. Ne samo finansijska, već i obuka bezbednosnih snaga, slanje opreme. Takođe, Balkanu je potrebno i ohrabrenje kako bi uvideo da nije prepušten samom sebi, naprotiv, da ima podršku svih evropskih nacija.“
Neuspešni teroristički napad prošle zime na avion koji je leteo ka Detroitu, zatim sukobi sa ekstremistima u Jemenu, Pakistanu, razbuktavanje rata u Avganistanu, zlokobno podseća da je terorizam ozbiljan izazov, kaže Čarls Hejman (Charles Heyman), bivši britanski oficir, a sada ekspert za bezbednosna pitanja.
„Terorizam još uvek predstavlja ozbiljnu pretnju, u to nema sumnje. Doduše, prilično je smanjena opasnost od velikih napada, kao 11. septembra na SAD. Istovremeno, povećana je pretnja od manjih udara terorista širom sveta. Stoga se može reći, sa stanovišta bezbednosti građana, da je planeta danas još opasnije mesto za življenje“, navodi Hejman.
Al Kaida nije nikada bila čvrsto organizovana grupacija. Uvek je bila neka vrsta terorističke franšize, nalik na Mekdonalds, sa centrom koji se premeštao iz Somalije, u Avganistan, Pakistan.
RSE: Stiče se utisak da je Al Kaida oslabljena, ali pojavljuju se nove terorističke grupe.
Hejman: Podsetiću vas da Al Kaida nije nikada bila čvrsto organizovana grupacija. Uvek je bila neka vrsta terorističke franšize, nalik na Mekdonalds, sa centrom koji se premeštao iz Somalije, u Avganistan, Pakistan, ali to nije imalo prevelikog uticaja na operacije na terenu, koje su preduzimale male ćelije, koje su se pojavljivale širom sveta. Svaka teroristička grupa je mogla da se prozove ogrankom Al Kaide, a što je otežavalo službama bezbednosti da se penetriraju i unište ih.
RSE: Da li je u porastu nova varijatna domaćeg terorizma, tačnije da je teroristička pretnja sada raznolikija?
Hejman: Da, terorizam je sada poprimio više različitih formi. Jedan od razloga su i povećane mogućnosti komunikacije, pre svega preko Interneta. Na taj način može da se izbegne prismotra snaga bezbednosti. To im omogućava da lako i brzo pošalju poruku širom sveta. Terorističkim grupama ide u prilog publicitet jer se informacije o njihovim akcijama brzo prenose i tako utiču na društvo.
RSE: Avganistan je opet postao ključno ratište protiv ekstremizma i terorizma, nakon što su se stišali sukobi u Iraku. S obzirom na jačanje Talibana, može li Avganistan da bude neka vrsta odskočne daske za aktivnosti terorista širom sveta?
Hejman: To je malo verovatno. Pobunjeničke grupe u Avganistanu su pre svega usredsređene na proretivanje stranih trupa. Jednoga dana kada se međunarodne trupe povuku, verovatno domaći ekstremisti ne bi rado gledali na prisustvo Al Kaide jer bi time privukli pažnju sveta i rizikovali novu invaziju stranih trupa. Verovatnije je da će teroristi i dalje koristiti druge zemlje, poput Pakistana, Jemena, Somalije, koje mogu da posluže za delovanje terorista, manje više bez prepreka i nekažnjeno.
Nužna akcija na svim poljima
RSE: Snage bezbednosti su postale iskusnije i efikasnije u sprečavanju terorističkih akcija. Međutim, šta se dešava sa političkom stranom? Da bi se pobedilo u ratu protiv terorizma, nisu dovoljne samo oružane snage. U kojoj meri je efikasna Obamina strategija, sračunata na pridobijanje muslimanskog sveta, kako bi se suzila politička baza terorista?
Hejman: Na žalost, previše je političara u svetu koji ne shvataju kako treba da se bori protiv terorizma. Oni smatraju da to treba činiti isključivo oružanim putem. Međutim, osim akcija snaga bezbednosti, istovremeno je nužno i delovanje na političkom, ekonomskom i opšte-društvenom planu. Svi problemi treba da se rešavaju akcijom na različitim društvenim nivoima. Naravno, to nije moguće preko noći i iziskuje dugoročni angažman, kako bi se sasekli izvori koji omogućavaju jačanje i aktivnosti terorista.
RSE: Na Balkanu jača radikalni vehabistički pokret. U kojoj meri je osnovana bojazan da bi Balkan mogao da bude odskočna daska za terorističke aktivnosti širom Evrope?
Delovi Balkana bi, kao što ste opisali, mogli dugoročno da postanu odskočna daska za operacije terorista nalik na Al Kaidine na starom kontinentu.
Hejman: Delovi Balkana bi, kao što ste opisali, mogli dugoročno da postanu odskočna daska za operacije terorista nalik na Al Kaidine na starom kontinentu. Zbog toga lokalne snage bezbednosti i vlasti, zajedno sa Evropskom unijom, treba da ulože ogroman napor na svim nivoima – političkom, ekonomskom, društvenom i naravno bezbednosnom i vojnom – kako bi uverili građane da je u njihovom interesu da budu aktivni i kooperativni članovi društva koje povratno deluje u interesu svih.“
RSE: Ko stoji iza vehabističkog pokreta na Balkanu? To očito nisu samo lokalni ogranci ove organizacije. Često se ukazuje na Saudijsku Arabiju, kao sponzora vehabista.
Hejman: Tačno je da vehabizam potiče iz Saudijske Arabije i da ona finansira gradnju tog tipa džamija širom sveta. No, nije korektno optužiti Saudijsku Arabiju da sponzoriše i podstiče terorizam. Ona čini sve što je u njenoj moći da ukloni ekstremiste iz svog društva i u tome je delimično ostvarila uspeh. Vehabizam je povezan sa Al Kaidom i nasiljem i niče širom sveta, kao korov u vašem dvorištu, u zavisnosti od političkih, ekonomskih i društvenih uslova. Zbog toga mudra politika treba da se usredsredi na stvaranje takvih okolnosti u kojima ogromna većina stanovništva neće podržavati vehabiste, a bez čega je njihov uticaj beznačajan. Zato smatram da nije uputno tražiti žrtvenog jarca, u ovom slučaju optuživati Saudijsku Arabiju, jer se time samo duva u jedra ekstremistima.
RSE: Da li, sveukupno gledajući, smatrate da vehabizam predstavlja pretnju, ne samo za Balkan, već i za Evropu?
Hejman: To je velika pretnja za Evropu. Sve članice Evropske unije uviđaju to. Naravno, pitanje je da li u ovom trenutku preduzimaju prave korake kako bi blagovremeno sprečili ovaj problem. Smatram da mora mnogo više da se čini. Balkanu je svakako potrebna pomoć kako bi se iskorenio terorizam. Ne samo finansijska, već i obuka bezbednosnih snaga, slanje opreme. Takođe, Balkanu je potrebno i ohrabrenje kako bi uvideo da nije prepušten samom sebi, naprotiv, da ima podršku svih evropskih nacija.“