Kada je 2004. godine student Harvarda, Mark Cugberg (Zuckerberg), kreirao društvenu mrežu Fejsbuk (Facebook), koja je bila namenjena samo za komunikaciju njegovih kolega na ovom Univerzitetu, verovatno ni on sam nije mogao da predvidi da će za samo nekoliko godina kasnije, više od 500 miliona ljudi u svetu koristiti ovu mrežu.
Bez obzira na upozorenja da virtuelna prijateljstva ne mogu biti zamena za realni ljudski kontakt, Fejsbuk (FB) postaje nezaobilazni instrument komunikacije, u kojoj dolazi do izražaja „virtuelna personalizacija“.
Od pojave Interneta govori se da živimo u virtuelnoj realnosti. Sa Fejsbukom se može govoriti o realnoj virtualnosti. Uviđajući moć društvenih mreža i političari, uključujući i one sa prostora bivše Jugoslavije, nastoje da ih iskoriste za pridobijanje pristalica.
Po broju korisnika Fejsbuka, Srbija je na prvom mestu u odnosu na ostale zemlje bivše Jugoslavije. Statistika web sajta www.socialbakers.com, koji prati posećenost društvenih mreža, pokazuje da je u Srbiji registrovano gotovo 2.600.000 naloga, što je gotovo duplo više u odnosu na Hrvatsku, koja je na drugom mestu.
Veliki broj srpskih političara u tome prepoznaje šansu da stekne nove birače, pa tako gotovo sve partije i njihovi članovi imaju i svoje prezentacije na mnogim društvenim mrežama, piše u tekstu Društvene mreže će uticati na sledeće izbore Ognjen Zorić.
Kako povećati glasove
I u Bosni i Hercegovini sve više političara koristi Fejsbuk. Obzirom da građani mogu sve ređe da sretnu političare u šetnji, javnom prevozu ili na skupovima gde mogu da se požale, Fejsbuk je skoro jedini način da sa njima komuniciraju.
Blagodeti internet komunikacije, a ponajprije Facebooka (FB), za razliku od proteklih, u izbornoj 2010. godini, bosanskohercegovački političari iskoristili su uglavnom kako bi i na taj način povećali sebi broj glasova, navodi Dženana Halimović u tekstu Do glasova po Obaminom internet receptu.
Crnogorski političari, kada je reč o FB, prate svetske trendove. Najbolji primer su premijer Igor Lukšić, koji na svom profilu na Fejsbuku ima gotovo 2.000 prijatelja, i lider opozicionog Pokreta za promene, Nebojša Medojević, koji ima skoro 5.000 virtualnih prijatelja, piše u tekstu Politička javnost u virtuelnoj stvarnosti Predrag Tomović.
Hrvatska je među vodećim zemljama u svetu po korišćenju on-line medija u politici, a i društvenih mreža, pre svega Fejsbuka.
Nekoliko stotina hrvatskih političara ima svoje profile na toj društvenoj mreži, od predsednika države, premijerke, saborskih zastupnika, pa do gradonačelnika, ali samo nekolicina aktivno koristi tu vrstu komunikacije s građanima, većina, uglavnom, kampanjski i voajerski, navodi Ankica Barbir Mladinović u tekstu Stotine političara na društvenim mrežama.
Veći deo kosovskih političara veoma aktivno koristi Fejsbuk, što se moglo zapaziti tokom nedavne predizborne kampanje, i nije iznenađujuće ukoliko korisnici dobiju zahtev za prijateljstvo od strane nekog političara, piše u tekstu Fejsbuk za političke poruke Amra Zejneli.
Bez obzira na upozorenja da virtuelna prijateljstva ne mogu biti zamena za realni ljudski kontakt, Fejsbuk (FB) postaje nezaobilazni instrument komunikacije, u kojoj dolazi do izražaja „virtuelna personalizacija“.
Od pojave Interneta govori se da živimo u virtuelnoj realnosti. Sa Fejsbukom se može govoriti o realnoj virtualnosti. Uviđajući moć društvenih mreža i političari, uključujući i one sa prostora bivše Jugoslavije, nastoje da ih iskoriste za pridobijanje pristalica.
Po broju korisnika Fejsbuka, Srbija je na prvom mestu u odnosu na ostale zemlje bivše Jugoslavije. Statistika web sajta www.socialbakers.com, koji prati posećenost društvenih mreža, pokazuje da je u Srbiji registrovano gotovo 2.600.000 naloga, što je gotovo duplo više u odnosu na Hrvatsku, koja je na drugom mestu.
Veliki broj srpskih političara u tome prepoznaje šansu da stekne nove birače, pa tako gotovo sve partije i njihovi članovi imaju i svoje prezentacije na mnogim društvenim mrežama, piše u tekstu Društvene mreže će uticati na sledeće izbore Ognjen Zorić.
Kako povećati glasove
I u Bosni i Hercegovini sve više političara koristi Fejsbuk. Obzirom da građani mogu sve ređe da sretnu političare u šetnji, javnom prevozu ili na skupovima gde mogu da se požale, Fejsbuk je skoro jedini način da sa njima komuniciraju.
Blagodeti internet komunikacije, a ponajprije Facebooka (FB), za razliku od proteklih, u izbornoj 2010. godini, bosanskohercegovački političari iskoristili su uglavnom kako bi i na taj način povećali sebi broj glasova, navodi Dženana Halimović u tekstu Do glasova po Obaminom internet receptu.
Crnogorski političari, kada je reč o FB, prate svetske trendove. Najbolji primer su premijer Igor Lukšić, koji na svom profilu na Fejsbuku ima gotovo 2.000 prijatelja, i lider opozicionog Pokreta za promene, Nebojša Medojević, koji ima skoro 5.000 virtualnih prijatelja, piše u tekstu Politička javnost u virtuelnoj stvarnosti Predrag Tomović.
Hrvatska je među vodećim zemljama u svetu po korišćenju on-line medija u politici, a i društvenih mreža, pre svega Fejsbuka.
Nekoliko stotina hrvatskih političara ima svoje profile na toj društvenoj mreži, od predsednika države, premijerke, saborskih zastupnika, pa do gradonačelnika, ali samo nekolicina aktivno koristi tu vrstu komunikacije s građanima, većina, uglavnom, kampanjski i voajerski, navodi Ankica Barbir Mladinović u tekstu Stotine političara na društvenim mrežama.
Veći deo kosovskih političara veoma aktivno koristi Fejsbuk, što se moglo zapaziti tokom nedavne predizborne kampanje, i nije iznenađujuće ukoliko korisnici dobiju zahtev za prijateljstvo od strane nekog političara, piše u tekstu Fejsbuk za političke poruke Amra Zejneli.