Negativne posledice globalne ekonomske krize najvidljivije su u povećanju broja nezaposlenih. No, na prostoru bivše Jugoslavije, to je i ranije bio ozbiljan problem.
Zbog velikog uticaja politike na privredu, često nisu primenjivani racionalni kriterijumi, već usko-partijski interesi, što je omogućilo monopole tajkuna, neretko pljačkašku privatizaciju i zapostavljanje izvoza.
U privredi, koja je slabo šta proizvodila, očekivani je rezultat da je veliki broj ljudi bez posla, često mladi i veoma stručni, a ono malo radnih mesta popunjavali su partijski kadrovi.
Vlade sada nastoje „vatrogasnim merama” da koliko toliko ublaže problem, ali one su kratkog daha. Za dugoročnije rešenje potrebne su radikalne reforme, kojima bi se ukinuli monopoli tajkuna i političara.
Kosovo ima najveću stopu nezaposlenosti u regionu od 43 odsto. Tri godine nakon proglašenja nezavisnosti Kosova, socijalno stanje u zemlji nije se znatno promenilo, kažu građani i poznavaoci ekonomskih pitanja.
Po njima, i tokom ovog perioda, glavni problem je velika stopa nezaposlenosti,piše Amra Zejneli u tekstu Na Kosovu najviše nezaposlenih u regionu.
U BiH ima više od pola miliona nezaposlenih. Uprkos obećanjima nadležnih ministarstava i zavoda za zapošljavanje, da će realizovati programe otvaranja novih radnih mesta, i već postojeća se iz dana u dan gase.
Stoga, prilika za posao u inostranstvu, preko američkih firmi, pa čak i u zaraćenim područjima, za mnoge je jedini spas od totalnog siromaštva, navodi u tekstu Na ratišta po spas od siromaštva Mirna Sadiković.
Loša beskonačnost - tako privrednici i analitičari kvalifikuju programe Vlade Srbije i njene pokušaje da umanji nezaposlenost, koja je sa 14 odsto, na početku globalne krize 2008. godine, dostigla 20 procenata ili 730.000 ljudi.
Neretko lošem položaju radništva često kumuju i poslodavci, koji često nađu načina da izbegnu svoje zakonske obaveze prema zaposlenima, ocena je iz teksta Očekuje se rekordan broj nezaposlenih Radovana Borovića.
Prema zvaničnim podacima, u Hrvatskoj je nezaposleno 330.000 ljudi. Ta brojka će se idućih meseci nešto smanjiti, zbog sezonskih poslova u turizmu.
Međutim, stručnjaci upozoravaju da pravih državnih mera još nema, navodi se u tekstu Ankice Barbir Mladinović Agonija nezaposlenih mogla bi trajati godinama.
Sudeći po statistici i imajući u vidu krizno vreme, može se reći da je nezaposlenost problem sa kojim se Crna Gora „dobro nosi“. Naime, ona ima najmanje nezaposlenih u regionu, odnosno oko 12 odsto.
Problem je, međutim, zapošljavanje „teže zapošljivih kategorija“, kaže se u tekstu Esada Krcića Crna Gora i uvozi radnu snagu.
Zbog velikog uticaja politike na privredu, često nisu primenjivani racionalni kriterijumi, već usko-partijski interesi, što je omogućilo monopole tajkuna, neretko pljačkašku privatizaciju i zapostavljanje izvoza.
U privredi, koja je slabo šta proizvodila, očekivani je rezultat da je veliki broj ljudi bez posla, često mladi i veoma stručni, a ono malo radnih mesta popunjavali su partijski kadrovi.
Vlade sada nastoje „vatrogasnim merama” da koliko toliko ublaže problem, ali one su kratkog daha. Za dugoročnije rešenje potrebne su radikalne reforme, kojima bi se ukinuli monopoli tajkuna i političara.
Kosovo ima najveću stopu nezaposlenosti u regionu od 43 odsto. Tri godine nakon proglašenja nezavisnosti Kosova, socijalno stanje u zemlji nije se znatno promenilo, kažu građani i poznavaoci ekonomskih pitanja.
Po njima, i tokom ovog perioda, glavni problem je velika stopa nezaposlenosti,piše Amra Zejneli u tekstu Na Kosovu najviše nezaposlenih u regionu.
U BiH ima više od pola miliona nezaposlenih. Uprkos obećanjima nadležnih ministarstava i zavoda za zapošljavanje, da će realizovati programe otvaranja novih radnih mesta, i već postojeća se iz dana u dan gase.
Stoga, prilika za posao u inostranstvu, preko američkih firmi, pa čak i u zaraćenim područjima, za mnoge je jedini spas od totalnog siromaštva, navodi u tekstu Na ratišta po spas od siromaštva Mirna Sadiković.
Loša beskonačnost - tako privrednici i analitičari kvalifikuju programe Vlade Srbije i njene pokušaje da umanji nezaposlenost, koja je sa 14 odsto, na početku globalne krize 2008. godine, dostigla 20 procenata ili 730.000 ljudi.
Neretko lošem položaju radništva često kumuju i poslodavci, koji često nađu načina da izbegnu svoje zakonske obaveze prema zaposlenima, ocena je iz teksta Očekuje se rekordan broj nezaposlenih Radovana Borovića.
Prema zvaničnim podacima, u Hrvatskoj je nezaposleno 330.000 ljudi. Ta brojka će se idućih meseci nešto smanjiti, zbog sezonskih poslova u turizmu.
Međutim, stručnjaci upozoravaju da pravih državnih mera još nema, navodi se u tekstu Ankice Barbir Mladinović Agonija nezaposlenih mogla bi trajati godinama.
Sudeći po statistici i imajući u vidu krizno vreme, može se reći da je nezaposlenost problem sa kojim se Crna Gora „dobro nosi“. Naime, ona ima najmanje nezaposlenih u regionu, odnosno oko 12 odsto.
Problem je, međutim, zapošljavanje „teže zapošljivih kategorija“, kaže se u tekstu Esada Krcića Crna Gora i uvozi radnu snagu.