Zemlje sa prostora bivše Jugoslavije napravile su u 2010. godini, makar formalno, pomak ka evropskim integracijama. Crna Gora je postala kandidat, Srbija je dobila upitnik, Hrvatska je ušla u završnu deonicu pristupnih pregovora.
No, i najzagriženiji evrofili uviđaju da na tom putu ima, pored standardnih obaveza, i mnogo nepredvidivih prepreka. Nakon izbijanja krize u Grčkoj, Irskoj i moguće u drugim članicama, mnogi sada razmišljaju - Ako je Grčka nakon skoro 30 godina članstva u EU zapala u takvu krizu, čemu onda mogu da se nadaju post-jugoslovenske zemlje i kada se jednog dana nađu u EU?
Zbog ovih i drugih problema, raste zamor od proširenja u EU, pa mnogi na Balkanu pesimistično zaključuju da je pitanje kada će njihove zemlje uopšte doći na red.
Dakle, sve ovo može poslužiti kao izgovor političarima da, dok s jedne strane načelno podržavaju ulazak u EU, u suštini nisu previše posvećeni reformama koje bi njihove zemlje učinile demokratičnijima, ekonomski efikasnijim, transparentnijim, sa istinski nezavisnim pravosuđem i medijima.
Da li su zbog svega ovog post-jugoslovenske zemlje zapravo sada dalje od EU, nego što su bile 2008. ili 2009., uprkos nekim pomacima u međuvremenu u tehničkom smislu?
Iako je ostvarila značajan napredak u procesu približavanja Evropskoj uniji, Crna Gora se i dalje suočava sa izvesnim teškoćama u prihvatanju evropskih vrednosti.
Opšta je ocena da se formalni i suštinski progresi ne odvijaju istom brzinom, piše Esad Krcić u tekstu Dva kolosijeka na evropskom putu.
Srbija je formalno 2010. godine napravila velike korake prema Briselu: zeleno svetlo za bezvizni režim, zeleno svetlo za ratifikaciju SSP-a, na kraju prosleđivanje kandidature i uručivanje upitnika. Ipak, glavna prepreka - hapšenje optuženika za najteže ratne zločine - Ratka Mladića, kao i Gorana Hadžića – još nije otklonjena.
Srbiju čeka i veliki izazov - dijalog sa Kosovom. Sagovornici Branke Mihajlović u tekstu Približavanje Briselu bez evropskih reformi ističu dva suštinski suprotna procesa koja se istovremeno dešavaju u Srbiji - jedan je formalno približavanje EU, sa druge je izostanak reformi po evropskim standardima.
BiH je specifična po višeslojnom ustroju države, što je kamen spoticanja i u ispunjavanju uslova za približavanje EU, ali i za njeno normalno funkcionisanje.
Iako su svi političari deklarativno za evropske standarde, ne čine dovoljno da ih usvoje i primene. No, najveći problem je ipak što političari imaju različitu viziju o tome kako Bosna i Hercegovina uopšte treba da izgleda u budućnosti, navodi u tekstu Deklarativno zalaganje za eurointegracije Mirna Sadiković.
Na svom putu u Evropsku uniju, Hrvatska trči poslednji krug. Pristupni pregovori su bili dugi i teški, ulaze već u šestu godinu.
Hrvatski politički vrh vjeruje da će pregovore okončati do juna 2011. godine, iako su ostala još dva najteža poglavlja – pravosuđe i tržišno natjecanje, te da će potkraj 2012. ili početkom 2013. godine Hrvatska postati 28. punopravna članica Evropske unije, piše Ankica Barbir Mladinović u tekstu Evropa na dohvat ruke.
Političari na Kosovu traže od EU da se ona tretira jadnako kao i ostale zemlje, kada su u pitanju evropske integracije, dok eksperti navode da je potrebno mnogo više rada na ovom putu, te da samo izjave nisu dovoljne, navodi u tekstu Vlasti moraju učiniti više na evrointegracijama Amra Zejneli.
No, i najzagriženiji evrofili uviđaju da na tom putu ima, pored standardnih obaveza, i mnogo nepredvidivih prepreka. Nakon izbijanja krize u Grčkoj, Irskoj i moguće u drugim članicama, mnogi sada razmišljaju - Ako je Grčka nakon skoro 30 godina članstva u EU zapala u takvu krizu, čemu onda mogu da se nadaju post-jugoslovenske zemlje i kada se jednog dana nađu u EU?
Zbog ovih i drugih problema, raste zamor od proširenja u EU, pa mnogi na Balkanu pesimistično zaključuju da je pitanje kada će njihove zemlje uopšte doći na red.
Dakle, sve ovo može poslužiti kao izgovor političarima da, dok s jedne strane načelno podržavaju ulazak u EU, u suštini nisu previše posvećeni reformama koje bi njihove zemlje učinile demokratičnijima, ekonomski efikasnijim, transparentnijim, sa istinski nezavisnim pravosuđem i medijima.
Da li su zbog svega ovog post-jugoslovenske zemlje zapravo sada dalje od EU, nego što su bile 2008. ili 2009., uprkos nekim pomacima u međuvremenu u tehničkom smislu?
Iako je ostvarila značajan napredak u procesu približavanja Evropskoj uniji, Crna Gora se i dalje suočava sa izvesnim teškoćama u prihvatanju evropskih vrednosti.
Opšta je ocena da se formalni i suštinski progresi ne odvijaju istom brzinom, piše Esad Krcić u tekstu Dva kolosijeka na evropskom putu.
Srbija je formalno 2010. godine napravila velike korake prema Briselu: zeleno svetlo za bezvizni režim, zeleno svetlo za ratifikaciju SSP-a, na kraju prosleđivanje kandidature i uručivanje upitnika. Ipak, glavna prepreka - hapšenje optuženika za najteže ratne zločine - Ratka Mladića, kao i Gorana Hadžića – još nije otklonjena.
Srbiju čeka i veliki izazov - dijalog sa Kosovom. Sagovornici Branke Mihajlović u tekstu Približavanje Briselu bez evropskih reformi ističu dva suštinski suprotna procesa koja se istovremeno dešavaju u Srbiji - jedan je formalno približavanje EU, sa druge je izostanak reformi po evropskim standardima.
BiH je specifična po višeslojnom ustroju države, što je kamen spoticanja i u ispunjavanju uslova za približavanje EU, ali i za njeno normalno funkcionisanje.
Iako su svi političari deklarativno za evropske standarde, ne čine dovoljno da ih usvoje i primene. No, najveći problem je ipak što političari imaju različitu viziju o tome kako Bosna i Hercegovina uopšte treba da izgleda u budućnosti, navodi u tekstu Deklarativno zalaganje za eurointegracije Mirna Sadiković.
Na svom putu u Evropsku uniju, Hrvatska trči poslednji krug. Pristupni pregovori su bili dugi i teški, ulaze već u šestu godinu.
Hrvatski politički vrh vjeruje da će pregovore okončati do juna 2011. godine, iako su ostala još dva najteža poglavlja – pravosuđe i tržišno natjecanje, te da će potkraj 2012. ili početkom 2013. godine Hrvatska postati 28. punopravna članica Evropske unije, piše Ankica Barbir Mladinović u tekstu Evropa na dohvat ruke.
Političari na Kosovu traže od EU da se ona tretira jadnako kao i ostale zemlje, kada su u pitanju evropske integracije, dok eksperti navode da je potrebno mnogo više rada na ovom putu, te da samo izjave nisu dovoljne, navodi u tekstu Vlasti moraju učiniti više na evrointegracijama Amra Zejneli.