Potpredsednik Sjedinjenih Američkih Država (SAD) Joseph Biden završio je mini-turneju po Balkanu čiji je cilj bio da izrazi privrženost nove američke administracije regionu i podršku njegovoj integraciji u Evropsku uniju (EU). Bajden je turneju počeo posetom Sarajevu, nastavio u Beogradu, a završio na Kosovu. Preneo je podršku evroatlantskoj integraciji regiona, istakavši da je Balkan nerazdvojni deo celovite i slobodne Evrope koja živi u miru, što je dugogodišnji američki cilj.
Dolazak visokog američkog zvaničnika na Balkan je sam po sebi poruka, tačnije da 14 godina nakon završetka rata u Bosni, 10 godina posle intervencije NATO protiv Srbije i devet godina od pada Miloševića – stanje u ovoj regiji i dalje nestabilno sa opasnošću od daljeg pogoršavanja. Prostor bivše Jugoslavije je za vreme Bushove administracije bio nisko na listi prioriteta i prepušten Evropskoj uniji. Međutim, zbog unutrašnjih podela, ona očito nije u stanju da rešava preostale probleme na Balkanu i povratak SAD nakon aktivne uloge tokom devedesetih je očito nužan. Biden svakako spada među najbolje poznavaoce Balkana među američkim političarima. Iako poznat po direktnom nastupu, nazvavši svojevremeno na primer Slobodana Miloševića ratnim zločincem, ovoga puta, barem na prvi pogled, više je koristio šargarepu nego štap.
Jedini put je onaj koji vodi ka EU
U Sarajevu, Bajden je državnom vrhu Bosne i Hercegovine (BiH) poručio da SAD podržavaju celovitost BiH i Dejtonski mirovni sporazum, kao i reforme neophodne za ubrzanje evroatlantskih integracija. Pozvao je političare da sarađuju preko etničkih granica i da BiH da „komunicira sa svetom kao jedna država“. Naglasio je da SAD neće dozvoliti da Kancelarija visokog predstavnika u BiH (OHR) bude zatvorena sve dok BiH ne sprovede potrebne reforme. Dženana Halimović:
Poruka američkog potpredsjednika Josepha Bidena bosanskohercegovačkim političarima nedvosmisleno ukazuje na stav nove administracije kako maksimalistički i apsolutistički zahtjevi moraju prestati, kao i osporavanje državnih institucija. Jedini put za BiH, jasno je istakao Biden, jeste onaj ka EU.
Član Predsjedništva BiH i predsjednik Stranke za BiH Haris Silajdžić, prema mnogim analitičarima jedan je od onih koji je zastupao apsolutističke teze. No, Silajdžić nakon Bidenove posjete kaže kako će se vidjeti ko je za dogovor:
„Vrlo brzo će se vidjeti koliko je, od onoga što je rečeno od strane domaćih političara, deklaracija, a koliko je stvarno opredjeljenje da se nešto promijeni i da krenemo naprijed. Mi, naravno, to ne moramo učiniti, ali ćemo onda imati stari sistem koji je blokiran, imaćemo ponovo izbore po sistemu koji dijeli BiH, prije svega po etničkim linijama. I ako tako ostane, onda je to sve skupa samo deklaracija.“
Premijer Republike Srpske (RS) Milorad Dodik, koji je zastupao i tezu o mogućoj disoluciji zemlje, pozdravlja nastojanja SAD da bez nametanja pomognu BiH, ali i da su kompromis i poštivanje Dejtonskog sporazuma osnova za dogovor:
„Što se tiče određenih zadataka, oni očekuju da će se ubrzati proces zatvaranja OHR-a ispunjavanjem uslova pet plus dva, kao i da će se nakon toga pristupiti rješavanju ustavnih problema u BiH. Posebno je apostrofirana činjenica da u Ustavu BiH postoji tzv. nacionalni ekskluzivitet. Mi iz Republike Srpske smo već odavno rekli da nemamo nijedan problem s tim da se ta odrednica izbriše i da se umjesto „Srbin“ stavi „jedan iz RS“ i da to možemo da riješimo vrlo brzo.“
Činjenica da je BiH sa Bidenom posjetio i visoki predstavnik EU za vanjsku politiku i sigurnost Javier Solana, koji nije išao u Srbiju i na Kosovo, zemlju stavlja u prioritet političkih aktivnosti obje administracije, smatra politički analitičar Reuf Bajrović:
„S obzirom da je zajednička izjava, koju su ta dva visoka dužnosnika dala tokom posjete BiH, okrenuta ka stvaranju funkcionalnije države, mislim da uloga Beograda u tome treba da bude pozitivna. Dakle, vjerovatno će se od Beograda tražiti da se počne baviti svojim problemima – saradnjom s Hagom, pitanjem Kosova i svime onim što međunarodna zajednica od Srbije traži.“
S druge strane, analitičar Gostimir Popović kaže kako nema nikakvog razloga za euforiju jer Bidenova posjeta, sama po sebi, ništa neće promijeniti ni na lokalnom ni na regionalnom planu:
„Ovu posjetu treba što prije zaboraviti i raditi onako kako treba da se stabilizuje region. U Sarajevu niko nije dobio ono što je želio – da neko gumicom izbriše Republiku Srpsku. A Republici Srpskoj je jasno stavljeno do znanja da je u ovom trenutku Dejtonski mirovni sporazum osnova za neke dalje aktivnosti. Beogradu je stavljeno do znanja da mu se neće ,zavrtati ruka‘ zbog Kosova. A Kosovo je na neki način ostalo u zapećku. Jednostavno rečeno – sve je na ljudima iz regiona.“
S obzirom da se interesna sfera SAD na Balkanu miješa s onom koju ima i Rusija, Bidenova posjeta je pokazatelj da se nova administracija drži svojih ciljeva i da ne misli popustiti, ističe politički analitičar Neven Kazazović. No, najprije će domaćim snagama prepustiti da nađu rješenje:
„Oni su već navikli na ove lekcije koje su dobivali iz inostranstva. Klimnu glavom i onda sve ide po starom. Međutim, mislim da ovaj put to nije tako. To se da naslutiti iz riječi Josepha Bidena, koji je vrlo jasno i precizno rekao da su posljedice trogodišnjeg zastoja takve i takve i da se s tim ne može nastaviti. Mislim da čak nije toliko važno da li su političari u BiH shvatili sve finese ovog govora, ali ono što je osnovno i što je glavno, to su jako dobro razumjeli. To nije prijetnja, već opomena da više ovako ne može. Prema tome, ako oni nisu u stanju, neko jeste.“
Profesor na Sveučilištu u Mostaru Slavo Kukić, Bidenovu posjetu i nastup pred političarima smatra najjasnijim, ikad izrečenim stavom nekog stranog zvaničnika, te da nema alternativu:
„Jer me iskustvo uči da su te balkanske plemenske vođe veoma sklone filozofiji ,obećaj, zatvori knjigu i nastavi na svom projektu‘. Ja se iskreno nadam da ovaj put neće biti tako. I ne samo to – nadam se da je dolazak gospodina Bidena, takav govor u Parlamentu, uz prisustvo gospodina Solane, poruka, u simboličnom smislu, domaćim političkim elitama da će morati prihvatiti sustav evropskih vrijednosti, ili će u suprotnom uslijediti konkretnije akcije koje njih personalno mogu koštati.“
Funkcionalna Bosna i Hercegovina jeste prioritet i evropskim i američkim interesima kada je riječ o balkanskom pitanju. Stoga se mogu očekivati i brži reformski procesi. Prvi rezultati mogli bi se očekivati već krajem narednog mjeseca, a u krajnjoj varijanti, bonska ovlaštenja će, kako je to kazao i visoki predstavnik za BiH Valentin Inzko, na izborima naredne godine iskoristiti građani BiH. A evo šta građani Sarajeva i Banjaluke, o efektima Bidenove posjete kažu:
„Ja mislim da ćemo se načekati dok se naši gospoda političari ne usaglase. A pitanje je da li će se i tada usuglasiti.“
„Valjda će se dogovoriti. Valjda će ih nagovoriti da se dogovore.“
„Neće. To je naš neprijatelj.“
„Teško da će Bosni i Hercegovini pomoći bilo čije poruke. Mislim da BiH ne bi pomogla ni jedna milijarda da joj neko pokloni. Bosni i Hercegovina treba da se okupe domaće snage i da se učini taj politički iskorak u vidu kompromisa. To je jedino rješenje.“
„Amerika je velesila, a pravo je na strani velesile.“
„Ja mislim da će vrlo malo pomoći. Suviše smo mi ovdje zaraženi nacionalizmima i to je vrlo teško.“
Preduslov za saradnju nije priznavanje Kosova
U Beogradu, Biden je rekao da SAD žele da prodube odnose i saradnju sa Srbijom i da snažno podržavaju njeno članstvo u EU, za šta preduslov nije priznavanje Kosova. Naglasio je da SAD ne očekuju od Beograda da prizna Kosovo, ali da očekuju saradnju sa evropskim institucijama i međunarodnim akterima, kako bi se poboljšao život svih građana Kosova. Radovan Borović:
Boravak američkog potpredsednika Baidena u Srbiju je istorijska šansa za obnavljanje bilateralnih odnosa dve zemalje i prilika za ubrzanje evroatlantskih integracija Srbije, procenjuju analitičari. Bidenovom posetom okreće se nova stranica u američko-srpskim odnosima, kaže izvršni direktor Balkanskog fonda za demokratiju Ivan Vejvoda:
„Verujem da je ovo zaista prilika da Srbija poboljša nivo bilateralnih odnosa sa SAD. Sama činjenica da dolazi podpredsednik predsednika Obame, u okviru nove administracije, jeste znak da se politika SAD znatno menja u odnosu na prethodne dve administracije predsednika Busha i da se samim tim okreće list – generalno, u globalnim odnosima SAD prema svetu, a konkretno i prema regionu.“
Bidenova poseta regionu, u ranim danima nove administracije, pokazatelj je čvrste rešenosti vrha SAD da vodi računa o Balkanu. Imajući u vidu nepromenjivo američko stanovište o nezavisnom Kosovu, uz istovremeno zalaganje za stabilizaciju međudržavnih odnosa na Balkanu, pre svaga u Dejtonskom okviru BiH, direktor Foruma za međuetničke odnose Dušan Janjić ističe:
„Novina je upravo u tome što administracija Obama-Biden pokušava da – pored te razlike – uputi Beograd na saradnju sa EU, znači sa EULEX-om, oko rešavanja vrlo praktičkih pitanja. Biden je direktno, i rečju i delom, ukazao na položaj Srba i Srpske pravoslavne crkve na Kosovu, koji mora biti ojačan i sačuvan u nekoj autonomiji. Drugo, bez obzira na ton kojim se govorilo, očigledno je kritički raspoložen prema onome što se zove administracija na Kosovu. Beograd, dakle, ima mogućnost – kroz saradnju s EULEX-om na pitanjima koji su od interesa za jačanje njegove pozicije – da se približava NATO-u i da na taj način indirektno menja politiku na Kosovu.“
Nakon zahlađenja odnosa dveju zemalja devedesetih godina prošlog veka, posle susreta američkog potpredsednika Bidena i srpskih zvaničnika, svi očekuju unapređenje bilateralne saradnje. Milan Simurdić, predsednik Foruma za međunarodne odnose, veruje da će se, nakon Bidenove posete Srbiji, Amerika fokusirati prvenstveno tri teme:
„Da će Vašington i nova američka administracija insistirati na doslednoj primeni Dejtonskog sporazuma i dekuražirati sva nastojanja za njegovu promenu, čega je nažalost bilo u određenim krugovima u Beogradu. S druge strane, poruka da je potrebno surađivati s EULEX-om je poruka koja dolazi više iz Vašingtona, manje iz Brisela, ali se može očekivati da će ubuduće sve više dolaziti i iz EU. To je najsnažnija moguća podrška, koliko to Amerika može da uradi, evropskim i euroatlantskim integracijama Srbije.“
Mnogi u Srbiji su pozdravili izjavu potpredsednika Bidena da Sjedinjene Države žele da „restartuju“ odnose sa Srbijom, nakon dugogodišnjeg perioda poremećenih odnosa između dve zemlje. Ispružena ruka Amerike se mora prihvatiti, jedan je od komentara koji su procenjivalio efekte Bidenove posete Srbiji. Izvršni direktor Balkanskog fonda za demokratiju Ivan Vejvoda:
„Značajno je da potpredsednik Biden dolazi s tom snažnom porukom podrške ubrzanom procesu evropskih i euroatlantskih integracija celog regiona, pa samim tim i Srbije, a možda i pomoć oko ubeđivanja preostalih članica EU da Srbija krene u primenu prelaznog sporazuma za prodruživanje.“
Razgovori o evroatlantskim integracijama Srbije, podrška SAD Srbiji, kao i ekonomska saradnja, na trenutak su u drugi plan stavili teško pitanje Kosova i pitanja regionalne saradnje. Direktor Foruma za međuetničke odnose Dušan Janjić:
„Dobro je što je ekonomska opcija otvorena i dobro dočekana. A ova ili-ili tri pitanja – Kosovo i specijalni izaslanik za Balkan – nisu zatvorena vrata. Da podsetim da je ipak predsednk Tadić rekao da bi trebalo dići nivo saradnje Vašingtona i Beograda na viši nivo. To može jednog dana da uključi i specijalnog izaslanika. A što se tiče Kosova, mislim da Biden shvata da je potrebno sačekati odluku Međunarodnog suda pravde i onda očekivati nekakvu promenu u Beogradu.“
Koji su faktori doveli do snažno oživljenog američkog interesovanja za Balkan, koje simbolizuje poseta američkog potpredsednika regionu u prvim mesecima Obamine administracije, pitamo poznatog britanskog analitičara Marka Almonda:
„Uprkos tome što je nesumnjivo da aktuelna srpska vlada i nova američka administracija žele da unaprede srpsko-američke odnose, problem Kosova predstavlja trn u oku. Što se tiče obećanja američke pomoći oko ubrzanja evro integracija Balkana, Amerikanci mogu pogurati, ali je problem što Evropljani neće povući. Dakle, ako ne bude direktnog glasa po pitanju širenja EU, a nema, Amerika tu ne može mnogo učiniti.“
Kao dokaz sve veće američke zainteresovanost za Balkan je i činjenica da je američki kongres usvojio rezoluciju kojom se traži ponovno uvođenje američkog specijalnog izaslanika za Balkan, kaže Dušan Janjić:
„Ideja da se imenuje specijalni izaslanik SAD-a za Balkan je zapravo ideja da se pomogne EU, a ne da se ona eliminiše. Ali istovremeno da se marginalizuje uticaj Rusije. Jer, ako nema specijalnog izaslanika, onda idemo na onaj stari metod trojki. Ovo govorim zbog toga što očigledno Beograd nije za sada spreman da se oko toga izjasni. Vreme će pokazati da li je Beograd uopšte samostalan od Moskve i da li uopšte može prihvatiti tu ideju. Ali, nezavisno od toga, mislim da će Amerika to realizovati, jer je izvesno da će u Bosni i na Kosovu takva ideja biti podržana.“
Analitičari ipak daju zaključak da je Bajdenova poseta okrenula novu stranicu u američko-srpskim odnosima, na kojoj je pitanje kako će se ispružena ruka prihvatiti.
Bajden: Podela Kosova neprihvatljiva
Potpredsednik SAD je u Prištini rekao da je nezavisnost Kosova nepovratan proces i da je podela Kosova neprihvatljiva. On je takođe naglasio da će SAD podržati Kosovo u stvaranju demokratskog i multietničkog društva, dok ono treba da bude privrženo zaštiti svih manjina i zajednica. Gzim Badžaku:
Poslanici Skupštine Kosova, analitičari i obični građani ocenjuju da je poseta američkog potpredsednika Kosovu Josepha Bidena – istorijska. , uz Smatraju da poruke koje je tom prilikom uputio, jasno i nedvosmisleno predstavljaju podršku narodu Kosova. Šef poslaničke grupe vladajuće Demokratske partije Kosova Ram Buja kaće da je govor potpredsednika Bidena primljen sa entuzijazmom od strane poslanika Skupštine Kosova. Shvaćen je kao pohvala sa nijansama kritike institucijama Kosova:
„Potpredsednik Biden je sugerisao institucijama Kosova ono što treba da rade – dobru vladavinu, borbu protiv korupcije i organizovanog kriminala.“
Prema poslanici Demokratskog saveza Kosova Meljihati Trmkoli, govor potpredsednika Bidena sadži ove osnovne poruke:
„Nastavak američke podrške Kosovu, dalje da je nezavisnost Kosova nepovratna i da je Kosovo nedeljivo, kao i poruke vezane za naš unutrašnji razvoj, ekonomski napredak i jačanje demokratskih institucija. Poruke koje nam je Biden uputio nisu bile negativne, međutim kritike je u njima ipak bilo.“
Šef opozicione Alijanse za budućnost Kosova Ardian Đini, ocenio je da je potpredsednik Biden ukazao i na pitanja na kojima još uvek postoji zastoj:
„Potpredsednik Biden je tražio veću transparentnost rada vladajućih institucija, kao i da se vodi više računa o tome kako se koriste fondovi, kako donatorski, tako i domaći. Takođe je tražio da se borimo protiv organizovanog kriminala i korupcije, kao i veću vladavinu zakona.“
Predsednik Srpskog nacionalnog veća Kosovske Mitrovice Nebojša Jović kažu kako Srbi na severu Kosova na Bidenovu posetu gledaju s nadom da će se odnosi između Srbije i SAD promeniti nabolje:
„Nadamo se da će doći do zaokreta u srpsko-američkim odnosima, da ćemo imati korektnu saradnju.“
Politički analitičari u Prištini, govor potpredsednika Bidena smatraju veoma značajnim jer je poručio da će SAD i dalje biti uz Kosovo. Ramuš Tahiri ističe da je Bidenov govor još jednom potvrdio podršku SAD Kosovu:
„Bio je to govor podrške dosadašnjem putu Kosova i poruka da će SAD i dalje biti uz narod Kosova na putu prema integracijama u EU.“
Analitičar Driton Ljajći o Bidenovom govoru kaže:
„Potpredsednik Biden je potvrdio da je nezavisnost Kosova nepovratna. Predsedniku Srbije je poručio da će Kosovo biti jedno i jedinstveno i da se neće dozvoliti podela Kosova. Takođe je istakao značaj koje imaju institucije Kosova u stvaranju multietničkog društva.“
Evo šta o Bidenovoj poseti misle građani Prištine:
„Potpredsednik Biden je još jednom potvrdio da je Kosovo nedeljivo i da je priznanje njegove nezavisnosti nepovratno. Za nas je značajno da se još jednom potvrdilo ovakvo opredeljenje američke administracije.“
„Biden je na Kosovu dočekao kao heroj, kako je i zaslužio. Ono što nam je poručio, treba da sprovedemo u praksu. SAD će nas sigurno podržavati i u budućnosti, zbog toga trebamo da uvažimo njihove sugestije.“
Mesto Makedonije u NATO
Iako nije posetio Skoplje, Biden je poručio da je mesto Makedonije u NATO, ali da prethodno treba rešiti spor sa Grčkom oko imena. Blagoja Kuzmanovski:
U Vladi Makedonije su nam rekli da su pritisci spolja snažni, kao i da oni rade u smeru rešavanja spora, jer će se samo na taj način Makedonija brže integrisati u Evropsku uniju i postati deo NATO-a. A politički analitičari ocenjuju da je balkanska turneja Bidena pokazatelj spremnosti SAD da i dalje sarađuju sa zemljama u regionu. Biden nije posetio Skoplje, ali za vreme boravka u Sarajevu pomenuo je Makedoniju i njen spor sa Grčkom. To što on nije došao ovde, uopšte ne treba gledati kao problem, smatra raniji ministar spoljnih poslova Slobodan Čašule:
„Amerikanci pokazuju jasnu volju i viziju da konsolidacija Zapadnog Balkana i uopšte bezbednosna konsolidacija Evrope nije moguća bez učlanjivanja Makedonije u NATO.“
Univerzitetski profesor Imer Ismaili kaže da je posetom Bidena Amerika uputila poruku da neće više dozvoljavati radikalizam i nacionalizam na Balkanu:
„Makedonija će opstati, a to je moguće samo uz podršku SAD. Mi želimo da budemo ponosni i snažni, ali nam zato treba podrška. Kada u globalnu politiku ulazi država kao što je Republika Makedonija, mora da sluša ono što joj govore jači od nje.“
Profesor Jovan Donev smatra da izostanak Makedonije iz Bidenove balkanske turneje ne treba posmatrati kao problem:
„Ne radi se o preskakanju ili ignorisanju Makedonije. Sa strateškim partnerom možete kontaktirati i u drugim prilikama i na drugi način. Ne radi se ni o kakvoj promeni američke politike prema Makedoniji. Politika SAD prema našoj zemlji se sigurno nije promenila, niti će se u bliskoj budućnosti promeniti.“
Američki zamenik državnog sekretara James Steinberg, koji je pre desetak dana bio u Skoplju, rekao je da Vašington ostaje strateški partner Makedonije i da podržava napore za iznalaženje rešenja spora sa Grčkom.
Zagreb podržava napore SAD u stabilizaciji Balkana
Zvanični Zagreb podržava napore SAD u stabilizaciji prilika na Balkanu. U Hrvatskoj ističu da je ona, kao članica NATO, deo rešenja, a ne problema. Enis Zebić:
Službena hrvatska politika pozdravlja Bidenove poruke tijekom posjete BiH, Srbiji i Kosovu, kaže za naš radio ravnatelj Uprave za susjedne zemlje i Jugoistok Europe u Ministarstvu vanjskih poslova i europskih integracija Davor Vidiš:
„Kad američki potpredsjednik dolazi u regiju s jasnom porukom, oni kojima je ta poruka upućena, dobro će ju saslušati. Potrebna je funkcionalnost regije, fokus na budućnost, euroatlantske integracije, normalan život, pragmatizam, gospodarsku saradnju, a ne stalno vraćanje na teme koje nas vraćaju u neka druga vremena. Mislim da će to svi prepoznati. Ono što je isto interesantno, gospodin Biden traži pragmatizam Srbije kada je u pitanju Kosovo, u smislu da se nađe jedan modus vivendi. Jer, očigledno, kako on kaže, Srbija neće priznati Kosovo. Ali neki novi način funkcioniranja, svakako je potreban. I mi, naravno, kao država u regiji pozdravljamo te korake koji zapravo omogućavaju da normalan život i suradnja idu dalje.“
U ministarstvu pozdravljaju Bidenov posjet susjedstvu kao dokaz da je američka administracija zainteresirana za ovu regiju. Hrvatska sebe – što se tiče problema koji opterećuju zemlje što ih je američki potpredsjednik posjetio – drži kao dio rješenja, a ne kao dio problema:
„Nedavno smo postali članica NATO-a. Dakle, mi u tom smislu, i kad je regija u pitanju, imamo jednu konstruktivnu politiku, koju naši američki partneri prepoznaju.“
Dok republikanskim administracijama odgovaraju krize na rubu Europe, demokratske administracije se uvijek ponašaju kao ozbiljan saveznik Europe i pomažu rješavati krize koje ugrožavaju njihove važne strateške saveznike, kaže za naš radio politički analitičar Davor Gjenero:
„Oni moraju otkloniti neke štete koje su nastale u proteklom razdoblju. Moraju s dnevnog reda skinuti strah Srbije da ulazak Albanije u NATO savez i američko priznanje neovisnosti Kosova automatski znači da će Amerika, za bilo kakvu atlantsku integraciju Srbije zahtijevati da formalno prizna neovisnost Kosova. To se čini temeljnom porukom Beogradu. Temeljna poruka Sarajevu je da nikome neće biti tolerirana opstrukcija funkcioniranja BiH kao države. Tu poruku je, izgleda, jako dobro razumio predsjednik Srbije, kao što je to već ranije shvatila Hrvatska. Dakle, čini mi se da je prilično jasno da će tri konstitutivna naroda u BiH, uz američku pomoć, ali ne sa previše dociranja iz Zagreba i Beograda, morati urediti svoje unutarnje odnose. Sasvim je sigurno da nikakva ideja o izdvajanju jednog od entiteta u BiH ne dolazi u obzir, kao što ne dolazi u obzir niti troentitetska organizacija, koja bi samo pojačavala centrifugalne sile u BiH. Kosovo je dobilo podršku za multietničku organizaciju društva. S druge strane, mislim da im je potpuno jasno poručeno da bilo kakvo odstupanje od takve politike i bilo kakve naznake etničke isključivosti mogu biti poražavajuće za daljnju političku integraciju Kosova.“
Bidenova poruka Bosni i Hercegovini je da je potrebna dogradnja Dejtona, ali on traži odgovornost na sve tri strane, procjenjuje politički analitičar i ministar vanjskih poslova devedesetih godina Mate Granić:
„Neće prihvatiti ni radikalizam Republike Srpske nikakve vrste, a jednako tako neće prihvatiti niti stvaranje unitarne države za koju ima zagovornika unutar bošnjačkog dijela. Vrlo je signifikantno da je pohvalio Tihića za prudski dogovor i sporazum. Znači, to je ono što će podržavati u ovom trenutku SAD. Isto tako, u Beogradu je uspio u tome da predsjednik Tadić podrži cjelovitost BiH. Popust prema Srbiji je učinjen u tome što se od njih ne traži priznanje Kosova. To je taj novi realizam Obamine administracije, kao što su recimo i pregovori sa Iranom. Drugim riječima, oni daju ponovno šansu Srbiji, i to onom evropskom dijelu Srbije. Ali, s druge strane, jasno je podržao nezavisnost Kosova u Prištini. Od Kosova traži puno više, i od vlade i od predsjednika, i u smislu provođenja reformi i u smislu borbe protiv organiziranog kriminala i korupcije, da jednostavno Kosovo brže stasa kao država.“
Granić očekuje u sljedećim mjesecima snažniju američku prisutnost u BiH, Srbiji i Kosovu:
„U to je, naravno, uključena i Makedonija i pomoć Makedoniji da prevlada probleme sa Grčkom. Mislim da bi i Hrvatska isto tako trebala iskoristiti da SAD pomognu rješavanju spora oko slovenskih blokade hrvatskih pregovora s EU, jer se bez SAD vrlo teško rješava bilo koji veliki problem.“
Jedini put je onaj koji vodi ka EU
U Sarajevu, Bajden je državnom vrhu Bosne i Hercegovine (BiH) poručio da SAD podržavaju celovitost BiH i Dejtonski mirovni sporazum, kao i reforme neophodne za ubrzanje evroatlantskih integracija. Pozvao je političare da sarađuju preko etničkih granica i da BiH da „komunicira sa svetom kao jedna država“. Naglasio je da SAD neće dozvoliti da Kancelarija visokog predstavnika u BiH (OHR) bude zatvorena sve dok BiH ne sprovede potrebne reforme. Dženana Halimović:
Poruka američkog potpredsjednika Josepha Bidena bosanskohercegovačkim političarima nedvosmisleno ukazuje na stav nove administracije kako maksimalistički i apsolutistički zahtjevi moraju prestati, kao i osporavanje državnih institucija. Jedini put za BiH, jasno je istakao Biden, jeste onaj ka EU.
Član Predsjedništva BiH i predsjednik Stranke za BiH Haris Silajdžić, prema mnogim analitičarima jedan je od onih koji je zastupao apsolutističke teze. No, Silajdžić nakon Bidenove posjete kaže kako će se vidjeti ko je za dogovor:
„Vrlo brzo će se vidjeti koliko je, od onoga što je rečeno od strane domaćih političara, deklaracija, a koliko je stvarno opredjeljenje da se nešto promijeni i da krenemo naprijed. Mi, naravno, to ne moramo učiniti, ali ćemo onda imati stari sistem koji je blokiran, imaćemo ponovo izbore po sistemu koji dijeli BiH, prije svega po etničkim linijama. I ako tako ostane, onda je to sve skupa samo deklaracija.“
Premijer Republike Srpske (RS) Milorad Dodik, koji je zastupao i tezu o mogućoj disoluciji zemlje, pozdravlja nastojanja SAD da bez nametanja pomognu BiH, ali i da su kompromis i poštivanje Dejtonskog sporazuma osnova za dogovor:
„Što se tiče određenih zadataka, oni očekuju da će se ubrzati proces zatvaranja OHR-a ispunjavanjem uslova pet plus dva, kao i da će se nakon toga pristupiti rješavanju ustavnih problema u BiH. Posebno je apostrofirana činjenica da u Ustavu BiH postoji tzv. nacionalni ekskluzivitet. Mi iz Republike Srpske smo već odavno rekli da nemamo nijedan problem s tim da se ta odrednica izbriše i da se umjesto „Srbin“ stavi „jedan iz RS“ i da to možemo da riješimo vrlo brzo.“
Činjenica da je BiH sa Bidenom posjetio i visoki predstavnik EU za vanjsku politiku i sigurnost Javier Solana, koji nije išao u Srbiju i na Kosovo, zemlju stavlja u prioritet političkih aktivnosti obje administracije, smatra politički analitičar Reuf Bajrović:
„S obzirom da je zajednička izjava, koju su ta dva visoka dužnosnika dala tokom posjete BiH, okrenuta ka stvaranju funkcionalnije države, mislim da uloga Beograda u tome treba da bude pozitivna. Dakle, vjerovatno će se od Beograda tražiti da se počne baviti svojim problemima – saradnjom s Hagom, pitanjem Kosova i svime onim što međunarodna zajednica od Srbije traži.“
S druge strane, analitičar Gostimir Popović kaže kako nema nikakvog razloga za euforiju jer Bidenova posjeta, sama po sebi, ništa neće promijeniti ni na lokalnom ni na regionalnom planu:
Ovu posjetu treba što prije zaboraviti i raditi onako kako treba da se stabilizuje region.
„Ovu posjetu treba što prije zaboraviti i raditi onako kako treba da se stabilizuje region. U Sarajevu niko nije dobio ono što je želio – da neko gumicom izbriše Republiku Srpsku. A Republici Srpskoj je jasno stavljeno do znanja da je u ovom trenutku Dejtonski mirovni sporazum osnova za neke dalje aktivnosti. Beogradu je stavljeno do znanja da mu se neće ,zavrtati ruka‘ zbog Kosova. A Kosovo je na neki način ostalo u zapećku. Jednostavno rečeno – sve je na ljudima iz regiona.“
S obzirom da se interesna sfera SAD na Balkanu miješa s onom koju ima i Rusija, Bidenova posjeta je pokazatelj da se nova administracija drži svojih ciljeva i da ne misli popustiti, ističe politički analitičar Neven Kazazović. No, najprije će domaćim snagama prepustiti da nađu rješenje:
„Oni su već navikli na ove lekcije koje su dobivali iz inostranstva. Klimnu glavom i onda sve ide po starom. Međutim, mislim da ovaj put to nije tako. To se da naslutiti iz riječi Josepha Bidena, koji je vrlo jasno i precizno rekao da su posljedice trogodišnjeg zastoja takve i takve i da se s tim ne može nastaviti. Mislim da čak nije toliko važno da li su političari u BiH shvatili sve finese ovog govora, ali ono što je osnovno i što je glavno, to su jako dobro razumjeli. To nije prijetnja, već opomena da više ovako ne može. Prema tome, ako oni nisu u stanju, neko jeste.“
Profesor na Sveučilištu u Mostaru Slavo Kukić, Bidenovu posjetu i nastup pred političarima smatra najjasnijim, ikad izrečenim stavom nekog stranog zvaničnika, te da nema alternativu:
Nadam se da je dolazak gospodina Bidena, takav govor u Parlamentu, uz prisustvo gospodina Solane, poruka, u simboličnom smislu, domaćim političkim elitama da će morati prihvatiti sustav evropskih vrijednosti, ili će u suprotnom uslijediti konkretnije akcije koje njih personalno mogu koštati.
„Jer me iskustvo uči da su te balkanske plemenske vođe veoma sklone filozofiji ,obećaj, zatvori knjigu i nastavi na svom projektu‘. Ja se iskreno nadam da ovaj put neće biti tako. I ne samo to – nadam se da je dolazak gospodina Bidena, takav govor u Parlamentu, uz prisustvo gospodina Solane, poruka, u simboličnom smislu, domaćim političkim elitama da će morati prihvatiti sustav evropskih vrijednosti, ili će u suprotnom uslijediti konkretnije akcije koje njih personalno mogu koštati.“
Funkcionalna Bosna i Hercegovina jeste prioritet i evropskim i američkim interesima kada je riječ o balkanskom pitanju. Stoga se mogu očekivati i brži reformski procesi. Prvi rezultati mogli bi se očekivati već krajem narednog mjeseca, a u krajnjoj varijanti, bonska ovlaštenja će, kako je to kazao i visoki predstavnik za BiH Valentin Inzko, na izborima naredne godine iskoristiti građani BiH. A evo šta građani Sarajeva i Banjaluke, o efektima Bidenove posjete kažu:
„Ja mislim da ćemo se načekati dok se naši gospoda političari ne usaglase. A pitanje je da li će se i tada usuglasiti.“
„Valjda će se dogovoriti. Valjda će ih nagovoriti da se dogovore.“
„Neće. To je naš neprijatelj.“
„Teško da će Bosni i Hercegovini pomoći bilo čije poruke. Mislim da BiH ne bi pomogla ni jedna milijarda da joj neko pokloni. Bosni i Hercegovina treba da se okupe domaće snage i da se učini taj politički iskorak u vidu kompromisa. To je jedino rješenje.“
„Amerika je velesila, a pravo je na strani velesile.“
„Ja mislim da će vrlo malo pomoći. Suviše smo mi ovdje zaraženi nacionalizmima i to je vrlo teško.“
Preduslov za saradnju nije priznavanje Kosova
U Beogradu, Biden je rekao da SAD žele da prodube odnose i saradnju sa Srbijom i da snažno podržavaju njeno članstvo u EU, za šta preduslov nije priznavanje Kosova. Naglasio je da SAD ne očekuju od Beograda da prizna Kosovo, ali da očekuju saradnju sa evropskim institucijama i međunarodnim akterima, kako bi se poboljšao život svih građana Kosova. Radovan Borović:
Boravak američkog potpredsednika Baidena u Srbiju je istorijska šansa za obnavljanje bilateralnih odnosa dve zemalje i prilika za ubrzanje evroatlantskih integracija Srbije, procenjuju analitičari. Bidenovom posetom okreće se nova stranica u američko-srpskim odnosima, kaže izvršni direktor Balkanskog fonda za demokratiju Ivan Vejvoda:
„Verujem da je ovo zaista prilika da Srbija poboljša nivo bilateralnih odnosa sa SAD. Sama činjenica da dolazi podpredsednik predsednika Obame, u okviru nove administracije, jeste znak da se politika SAD znatno menja u odnosu na prethodne dve administracije predsednika Busha i da se samim tim okreće list – generalno, u globalnim odnosima SAD prema svetu, a konkretno i prema regionu.“
Bidenova poseta regionu, u ranim danima nove administracije, pokazatelj je čvrste rešenosti vrha SAD da vodi računa o Balkanu. Imajući u vidu nepromenjivo američko stanovište o nezavisnom Kosovu, uz istovremeno zalaganje za stabilizaciju međudržavnih odnosa na Balkanu, pre svaga u Dejtonskom okviru BiH, direktor Foruma za međuetničke odnose Dušan Janjić ističe:
Bez obzira na ton kojim se govorilo, očigledno je kritički raspoložen prema onome što se zove administracija na Kosovu.
Nakon zahlađenja odnosa dveju zemalja devedesetih godina prošlog veka, posle susreta američkog potpredsednika Bidena i srpskih zvaničnika, svi očekuju unapređenje bilateralne saradnje. Milan Simurdić, predsednik Foruma za međunarodne odnose, veruje da će se, nakon Bidenove posete Srbiji, Amerika fokusirati prvenstveno tri teme:
„Da će Vašington i nova američka administracija insistirati na doslednoj primeni Dejtonskog sporazuma i dekuražirati sva nastojanja za njegovu promenu, čega je nažalost bilo u određenim krugovima u Beogradu. S druge strane, poruka da je potrebno surađivati s EULEX-om je poruka koja dolazi više iz Vašingtona, manje iz Brisela, ali se može očekivati da će ubuduće sve više dolaziti i iz EU. To je najsnažnija moguća podrška, koliko to Amerika može da uradi, evropskim i euroatlantskim integracijama Srbije.“
Mnogi u Srbiji su pozdravili izjavu potpredsednika Bidena da Sjedinjene Države žele da „restartuju“ odnose sa Srbijom, nakon dugogodišnjeg perioda poremećenih odnosa između dve zemlje. Ispružena ruka Amerike se mora prihvatiti, jedan je od komentara koji su procenjivalio efekte Bidenove posete Srbiji. Izvršni direktor Balkanskog fonda za demokratiju Ivan Vejvoda:
„Značajno je da potpredsednik Biden dolazi s tom snažnom porukom podrške ubrzanom procesu evropskih i euroatlantskih integracija celog regiona, pa samim tim i Srbije, a možda i pomoć oko ubeđivanja preostalih članica EU da Srbija krene u primenu prelaznog sporazuma za prodruživanje.“
Razgovori o evroatlantskim integracijama Srbije, podrška SAD Srbiji, kao i ekonomska saradnja, na trenutak su u drugi plan stavili teško pitanje Kosova i pitanja regionalne saradnje. Direktor Foruma za međuetničke odnose Dušan Janjić:
„Dobro je što je ekonomska opcija otvorena i dobro dočekana. A ova ili-ili tri pitanja – Kosovo i specijalni izaslanik za Balkan – nisu zatvorena vrata. Da podsetim da je ipak predsednk Tadić rekao da bi trebalo dići nivo saradnje Vašingtona i Beograda na viši nivo. To može jednog dana da uključi i specijalnog izaslanika. A što se tiče Kosova, mislim da Biden shvata da je potrebno sačekati odluku Međunarodnog suda pravde i onda očekivati nekakvu promenu u Beogradu.“
Koji su faktori doveli do snažno oživljenog američkog interesovanja za Balkan, koje simbolizuje poseta američkog potpredsednika regionu u prvim mesecima Obamine administracije, pitamo poznatog britanskog analitičara Marka Almonda:
„Uprkos tome što je nesumnjivo da aktuelna srpska vlada i nova američka administracija žele da unaprede srpsko-američke odnose, problem Kosova predstavlja trn u oku. Što se tiče obećanja američke pomoći oko ubrzanja evro integracija Balkana, Amerikanci mogu pogurati, ali je problem što Evropljani neće povući. Dakle, ako ne bude direktnog glasa po pitanju širenja EU, a nema, Amerika tu ne može mnogo učiniti.“
Kao dokaz sve veće američke zainteresovanost za Balkan je i činjenica da je američki kongres usvojio rezoluciju kojom se traži ponovno uvođenje američkog specijalnog izaslanika za Balkan, kaže Dušan Janjić:
„Ideja da se imenuje specijalni izaslanik SAD-a za Balkan je zapravo ideja da se pomogne EU, a ne da se ona eliminiše. Ali istovremeno da se marginalizuje uticaj Rusije. Jer, ako nema specijalnog izaslanika, onda idemo na onaj stari metod trojki. Ovo govorim zbog toga što očigledno Beograd nije za sada spreman da se oko toga izjasni. Vreme će pokazati da li je Beograd uopšte samostalan od Moskve i da li uopšte može prihvatiti tu ideju. Ali, nezavisno od toga, mislim da će Amerika to realizovati, jer je izvesno da će u Bosni i na Kosovu takva ideja biti podržana.“
Analitičari ipak daju zaključak da je Bajdenova poseta okrenula novu stranicu u američko-srpskim odnosima, na kojoj je pitanje kako će se ispružena ruka prihvatiti.
Bajden: Podela Kosova neprihvatljiva
Potpredsednik SAD je u Prištini rekao da je nezavisnost Kosova nepovratan proces i da je podela Kosova neprihvatljiva. On je takođe naglasio da će SAD podržati Kosovo u stvaranju demokratskog i multietničkog društva, dok ono treba da bude privrženo zaštiti svih manjina i zajednica. Gzim Badžaku:
Poslanici Skupštine Kosova, analitičari i obični građani ocenjuju da je poseta američkog potpredsednika Kosovu Josepha Bidena – istorijska. , uz Smatraju da poruke koje je tom prilikom uputio, jasno i nedvosmisleno predstavljaju podršku narodu Kosova. Šef poslaničke grupe vladajuće Demokratske partije Kosova Ram Buja kaće da je govor potpredsednika Bidena primljen sa entuzijazmom od strane poslanika Skupštine Kosova. Shvaćen je kao pohvala sa nijansama kritike institucijama Kosova:
„Potpredsednik Biden je sugerisao institucijama Kosova ono što treba da rade – dobru vladavinu, borbu protiv korupcije i organizovanog kriminala.“
Prema poslanici Demokratskog saveza Kosova Meljihati Trmkoli, govor potpredsednika Bidena sadži ove osnovne poruke:
„Nastavak američke podrške Kosovu, dalje da je nezavisnost Kosova nepovratna i da je Kosovo nedeljivo, kao i poruke vezane za naš unutrašnji razvoj, ekonomski napredak i jačanje demokratskih institucija. Poruke koje nam je Biden uputio nisu bile negativne, međutim kritike je u njima ipak bilo.“
Poruke koje nam je Biden uputio nisu bile negativne, međutim kritike je u njima ipak bilo.
Šef opozicione Alijanse za budućnost Kosova Ardian Đini, ocenio je da je potpredsednik Biden ukazao i na pitanja na kojima još uvek postoji zastoj:
„Potpredsednik Biden je tražio veću transparentnost rada vladajućih institucija, kao i da se vodi više računa o tome kako se koriste fondovi, kako donatorski, tako i domaći. Takođe je tražio da se borimo protiv organizovanog kriminala i korupcije, kao i veću vladavinu zakona.“
Predsednik Srpskog nacionalnog veća Kosovske Mitrovice Nebojša Jović kažu kako Srbi na severu Kosova na Bidenovu posetu gledaju s nadom da će se odnosi između Srbije i SAD promeniti nabolje:
„Nadamo se da će doći do zaokreta u srpsko-američkim odnosima, da ćemo imati korektnu saradnju.“
Politički analitičari u Prištini, govor potpredsednika Bidena smatraju veoma značajnim jer je poručio da će SAD i dalje biti uz Kosovo. Ramuš Tahiri ističe da je Bidenov govor još jednom potvrdio podršku SAD Kosovu:
„Bio je to govor podrške dosadašnjem putu Kosova i poruka da će SAD i dalje biti uz narod Kosova na putu prema integracijama u EU.“
Analitičar Driton Ljajći o Bidenovom govoru kaže:
„Potpredsednik Biden je potvrdio da je nezavisnost Kosova nepovratna. Predsedniku Srbije je poručio da će Kosovo biti jedno i jedinstveno i da se neće dozvoliti podela Kosova. Takođe je istakao značaj koje imaju institucije Kosova u stvaranju multietničkog društva.“
Evo šta o Bidenovoj poseti misle građani Prištine:
„Potpredsednik Biden je još jednom potvrdio da je Kosovo nedeljivo i da je priznanje njegove nezavisnosti nepovratno. Za nas je značajno da se još jednom potvrdilo ovakvo opredeljenje američke administracije.“
„Biden je na Kosovu dočekao kao heroj, kako je i zaslužio. Ono što nam je poručio, treba da sprovedemo u praksu. SAD će nas sigurno podržavati i u budućnosti, zbog toga trebamo da uvažimo njihove sugestije.“
Mesto Makedonije u NATO
Iako nije posetio Skoplje, Biden je poručio da je mesto Makedonije u NATO, ali da prethodno treba rešiti spor sa Grčkom oko imena. Blagoja Kuzmanovski:
U Vladi Makedonije su nam rekli da su pritisci spolja snažni, kao i da oni rade u smeru rešavanja spora, jer će se samo na taj način Makedonija brže integrisati u Evropsku uniju i postati deo NATO-a. A politički analitičari ocenjuju da je balkanska turneja Bidena pokazatelj spremnosti SAD da i dalje sarađuju sa zemljama u regionu. Biden nije posetio Skoplje, ali za vreme boravka u Sarajevu pomenuo je Makedoniju i njen spor sa Grčkom. To što on nije došao ovde, uopšte ne treba gledati kao problem, smatra raniji ministar spoljnih poslova Slobodan Čašule:
Amerikanci pokazuju jasnu volju i viziju da konsolidacija Zapadnog Balkana i uopšte bezbednosna konsolidacija Evrope nije moguća bez učlanjivanja Makedonije u NATO.
„Amerikanci pokazuju jasnu volju i viziju da konsolidacija Zapadnog Balkana i uopšte bezbednosna konsolidacija Evrope nije moguća bez učlanjivanja Makedonije u NATO.“
Univerzitetski profesor Imer Ismaili kaže da je posetom Bidena Amerika uputila poruku da neće više dozvoljavati radikalizam i nacionalizam na Balkanu:
„Makedonija će opstati, a to je moguće samo uz podršku SAD. Mi želimo da budemo ponosni i snažni, ali nam zato treba podrška. Kada u globalnu politiku ulazi država kao što je Republika Makedonija, mora da sluša ono što joj govore jači od nje.“
Profesor Jovan Donev smatra da izostanak Makedonije iz Bidenove balkanske turneje ne treba posmatrati kao problem:
„Ne radi se o preskakanju ili ignorisanju Makedonije. Sa strateškim partnerom možete kontaktirati i u drugim prilikama i na drugi način. Ne radi se ni o kakvoj promeni američke politike prema Makedoniji. Politika SAD prema našoj zemlji se sigurno nije promenila, niti će se u bliskoj budućnosti promeniti.“
Američki zamenik državnog sekretara James Steinberg, koji je pre desetak dana bio u Skoplju, rekao je da Vašington ostaje strateški partner Makedonije i da podržava napore za iznalaženje rešenja spora sa Grčkom.
Zagreb podržava napore SAD u stabilizaciji Balkana
Zvanični Zagreb podržava napore SAD u stabilizaciji prilika na Balkanu. U Hrvatskoj ističu da je ona, kao članica NATO, deo rešenja, a ne problema. Enis Zebić:
Službena hrvatska politika pozdravlja Bidenove poruke tijekom posjete BiH, Srbiji i Kosovu, kaže za naš radio ravnatelj Uprave za susjedne zemlje i Jugoistok Europe u Ministarstvu vanjskih poslova i europskih integracija Davor Vidiš:
„Kad američki potpredsjednik dolazi u regiju s jasnom porukom, oni kojima je ta poruka upućena, dobro će ju saslušati. Potrebna je funkcionalnost regije, fokus na budućnost, euroatlantske integracije, normalan život, pragmatizam, gospodarsku saradnju, a ne stalno vraćanje na teme koje nas vraćaju u neka druga vremena. Mislim da će to svi prepoznati. Ono što je isto interesantno, gospodin Biden traži pragmatizam Srbije kada je u pitanju Kosovo, u smislu da se nađe jedan modus vivendi. Jer, očigledno, kako on kaže, Srbija neće priznati Kosovo. Ali neki novi način funkcioniranja, svakako je potreban. I mi, naravno, kao država u regiji pozdravljamo te korake koji zapravo omogućavaju da normalan život i suradnja idu dalje.“
U ministarstvu pozdravljaju Bidenov posjet susjedstvu kao dokaz da je američka administracija zainteresirana za ovu regiju. Hrvatska sebe – što se tiče problema koji opterećuju zemlje što ih je američki potpredsjednik posjetio – drži kao dio rješenja, a ne kao dio problema:
Nedavno smo postali članica NATO-a. Dakle, mi u tom smislu, i kad je regija u pitanju, imamo jednu konstruktivnu politiku, koju naši američki partneri prepoznaju.
„Nedavno smo postali članica NATO-a. Dakle, mi u tom smislu, i kad je regija u pitanju, imamo jednu konstruktivnu politiku, koju naši američki partneri prepoznaju.“
Dok republikanskim administracijama odgovaraju krize na rubu Europe, demokratske administracije se uvijek ponašaju kao ozbiljan saveznik Europe i pomažu rješavati krize koje ugrožavaju njihove važne strateške saveznike, kaže za naš radio politički analitičar Davor Gjenero:
„Oni moraju otkloniti neke štete koje su nastale u proteklom razdoblju. Moraju s dnevnog reda skinuti strah Srbije da ulazak Albanije u NATO savez i američko priznanje neovisnosti Kosova automatski znači da će Amerika, za bilo kakvu atlantsku integraciju Srbije zahtijevati da formalno prizna neovisnost Kosova. To se čini temeljnom porukom Beogradu. Temeljna poruka Sarajevu je da nikome neće biti tolerirana opstrukcija funkcioniranja BiH kao države. Tu poruku je, izgleda, jako dobro razumio predsjednik Srbije, kao što je to već ranije shvatila Hrvatska. Dakle, čini mi se da je prilično jasno da će tri konstitutivna naroda u BiH, uz američku pomoć, ali ne sa previše dociranja iz Zagreba i Beograda, morati urediti svoje unutarnje odnose. Sasvim je sigurno da nikakva ideja o izdvajanju jednog od entiteta u BiH ne dolazi u obzir, kao što ne dolazi u obzir niti troentitetska organizacija, koja bi samo pojačavala centrifugalne sile u BiH. Kosovo je dobilo podršku za multietničku organizaciju društva. S druge strane, mislim da im je potpuno jasno poručeno da bilo kakvo odstupanje od takve politike i bilo kakve naznake etničke isključivosti mogu biti poražavajuće za daljnju političku integraciju Kosova.“
Bidenova poruka Bosni i Hercegovini je da je potrebna dogradnja Dejtona, ali on traži odgovornost na sve tri strane, procjenjuje politički analitičar i ministar vanjskih poslova devedesetih godina Mate Granić:
„Neće prihvatiti ni radikalizam Republike Srpske nikakve vrste, a jednako tako neće prihvatiti niti stvaranje unitarne države za koju ima zagovornika unutar bošnjačkog dijela. Vrlo je signifikantno da je pohvalio Tihića za prudski dogovor i sporazum. Znači, to je ono što će podržavati u ovom trenutku SAD. Isto tako, u Beogradu je uspio u tome da predsjednik Tadić podrži cjelovitost BiH. Popust prema Srbiji je učinjen u tome što se od njih ne traži priznanje Kosova. To je taj novi realizam Obamine administracije, kao što su recimo i pregovori sa Iranom. Drugim riječima, oni daju ponovno šansu Srbiji, i to onom evropskom dijelu Srbije. Ali, s druge strane, jasno je podržao nezavisnost Kosova u Prištini. Od Kosova traži puno više, i od vlade i od predsjednika, i u smislu provođenja reformi i u smislu borbe protiv organiziranog kriminala i korupcije, da jednostavno Kosovo brže stasa kao država.“
Granić očekuje u sljedećim mjesecima snažniju američku prisutnost u BiH, Srbiji i Kosovu:
„U to je, naravno, uključena i Makedonija i pomoć Makedoniji da prevlada probleme sa Grčkom. Mislim da bi i Hrvatska isto tako trebala iskoristiti da SAD pomognu rješavanju spora oko slovenskih blokade hrvatskih pregovora s EU, jer se bez SAD vrlo teško rješava bilo koji veliki problem.“