Kosovo je u proceduri da usvoji izmene Zakona o verskim slobodama koje predviđaju priznanje šeste verske zajednice na Kosovu - Zajednicu tarikata Kosova.
Zakonom su do sada bile priznate: Islamska zajednica Kosova, Srpska pravoslavna crkva, Katolička crkva, Jevrejska verska zajednica te Evangelistička crkva.
U Islamskoj zajednici Kosova, međutim, nezadovoljstvo. Ta zajednica svojim ustavom tarikate smatra muslimanskom zajednicom, odnosno delom Islamske zajednice, i priznavanje ove zajednice za njih predstavlja kršenje autonomije.
Šta kažu nadležni?
Vedat Sahiti, savetnik glavnog kosovskog muftije Naima Trnave, kaže da je ova zajednica već predala nadležnim institucijama sugestije na razmatranje i dodaje da je Islamska zajednica zatražila da se Zajednica tarikata na Kosovu ne registruje kao posebna verska zajednica.
"Tarikati su sastavni deo muslimanske zajednice i Islamske zajednice [na Kosovu]. Smatramo da bi razdvajanje predstavljalo mešanje u autonomiju verske organizacije koja se garantuje aktuelnim zakonom", kaže Sahiti.
Stav predstavnika tarikata
Ali, Ljuljzim Šehu (Lulzim), sekretar Zajednice tarikata Kosova, kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) da verska zajednica, koju on predstavlja, postoji od davnina.
Prema njegovim rečima, 1951. Zajednica redova derviša Islam Alije, prethodnica Zajednice tarikata Kosova, bila je izbačena iz Islamske verske zajednice Jugoslavije, u vreme kada Islamska zajednica Kosova nije još postojala. Kasnije, 1974, ova zajednica se registrovala na Kosovu kao pravni subjekat, a od 1999, nakon rata, ova zajednica više ne uživa zakonski status.
"Dakle, mi se ne odvajamo od Islamske zajednice, već smo izbačeni 1951. Mi sa njima više nismo već 70 godina, ne našom željom, već njihovom", kaže Ljuljzim Šehu.
Derviši tokom verske ceremonije u Prizrenu
Izborne promene
Vlada Kosova je izmene usvojila 21. septembra i Zakon sada ide dalje u skupštinsku proceduru. Očekuje se da će pred Komisijom za ljudska prava biti početkom oktobra.
Šehu dodaje da se u njihovim džamijama više ne klanja kako su to činile prethodne generacije, ali i otkako je više od 90 odsto tekija na Kosovu danas pod organizacijom Islamske zajednice.
Pročitajte i ovo: State Department: Kolike su religijske slobode na BalkanuZajednica tarikata na Kosovu, prema oceni Šehua, predstavlja derviše i njihove tarikate, a takvih je devet: Kaderi, Rifai, Saadi, Shazeli, Nakšibendi, Sinani, Bektaši, Halveti i Melami i broji 60.000 pripadnika.
U islamskoj zajednici te brojke dovode u pitanje.
Šehu ističe da je više od 90 odsto tekija na Kosovu danas pod organizacijom Islamske zajednice.
"To su spekulacije", kaže Sahiti iz Islamske zajednice Kosova.
Kakav je stav analitičara?
Profesor sociologije religije Ismail Hasani mišljenja je da se tarikati Kosova trebaju priznati kao zajednica i da se Islamska zajednica Kosova nema pravo tome protiviti.
"Izraz i način ispoljavanja verskih sloboda garantovani su Zakonom i Ustavom. Nema ništa loše u tome da ljudi koji žele da praktikuju jedan drugi način islama, to mogu da rade u mestima gde se osećaju dobro", kaže Hasani.
Iz Islamske zajednice Kosova smatraju da bi eventualno ozvaničenje zajednice tarikata kao verske zajednice moglo da doprinese podele unutar Islamske zajednice Kosova, a u budućnosti bi moglo da dođe i do dodatnih zahteva za formiranje islamskih verskih zajednica sa nacionalnim ili sektaškim tendencijama.
Sahiti ocenjuje da će se od poslanika tražiti da ne podrže Zakon, ali ističe i da u slučaju da se usvoji, neće se izražavati protivljenja.
"Nismo za anarhiju i nećemo praviti probleme", naveo je on.
Ismail Hasani smatra da će usvajanjem zakonskih izbora biti načinjen prvi korak ka regulisanju pravnog status ove zajednice.
Na Kosovu je sličnih debata bilo i 2016. godine, a u novembru 2017. Skupština je usvojila zakonske izmene o verskim slobodama u prvom, ali ne i u drugom čitanju.