Deo medijskih udruženja u Srbiji odlučio je da prekine komunikaciju sa resornim ministrom Dejanom Ristićem zbog stava Ministarstva informisanja prema hajci koju su prorežimski tabloidi ove sedmice pokrenuli protiv novinarke Tamare Skrozze.
Prethodno je Koalicija za slobodu medija, koju čini nekoliko medijskih udruženja, zatražila ostavku ministra Ristića.
Istovremeno stižu osude i od strane međunarodnih organizacija.
Organizacija Reporteri bez granica (RSF) je za Radio Slobodna Evropa (RSE) oštro osudila napade na novinarku Tamaru Skrozzu i poručila da će, ukoliko joj se nešto dogodi, za odgovorne smatrati predsednika Srbije, vladu i "njihove medijske proksije".
"Njihove izjave daju zeleno svetlo njihovim pristalicama da pojačaju napade na novinarku. Optužuju Skrozzu za pretnje predsedniku – ali upravo njihove neodgovorne izjave ugrožavaju novinarku", kazao je šef sektora za EU i Balkan u RSF-u Pavol Salaj (Szalai).
Pročitajte i ovo: Medijska udruženja u Srbiji traže ostavku ministra nakon optužbi protiv novinarke Tamare Skrozze za govor mržnjeZamenica glavnog i odgovornog urednika agencije Fonet Tamara Skrozza danima je na meti prorežimskih medija i tabloida koji je optužuju da je navodno izjavila da je "predsednika (Srbije Aleksandra) Vučića trebalo ubiti u noći 5. i 6. oktobra 2000. godine", kada je svrgnut režim Slobodana Miloševića.
Optužbama su se pridružili i nosioci najviših državnih funkcija, kao i samo Ministarstvo informisanja i telekomunikacija. Zbog toga su medijska udruženja zatražila ostavku resornog ministra Dejana Ristića.
Skrozza je ranije najavila da će podneti tužbe protiv medija koji su tendenciozno izvrnuli njenu izjavu.
'Orvelovska propaganda'
Grupa Reporteri bez granica je izrazila punu solidarnost sa Tamarom Skrozzom koja, kako je istakao Pavol Salaj, personifikuje kvalitetno i etičko novinarstvo, suprotno onima koji je napadaju.
"Orvelovska propaganda pokušava da ubedi Srbiju da Tamara Skrozza želi smrt predsednika, dok je ona samo kritikovala Miloševićev režim. U stvari, kampanja protiv nje je otkrila da se u današnjoj Srbiji, kritika diktatora Slobodana Miloševića smatra opasnom za predsednika Aleksandra Vučića", ocenio je Salaj.
Oglasila se i Evropska federacija novinara (EFJ) koja je 2. avgusta ocenila da je Skrozza u poslednjih pet dana izložena "koordinisanoj kampanji klevete od strane medija blisko povezanih sa Vladom Srbije".
"Ova kampanja je jasan primer pritiska koji se vrši na nezavisne novinare i medije u Srbiji, koji ima za cilj stvaranje klime nesigurnosti i autocenzure", navodi se u saopštenju EFJ.
Predsednica EFJ Maja Sever je za RSE osudila napade i "vrlo ružnu hajku" koja se vodi protiv Tamare Skrozze.
"Pozvala bih sve one koji sudeluju u ovoj kampanji da zastanu, da razmisle i da zaista se prizovu nekom razumu, da ne iskrivljuju stvari i na taj način pokreću vrlo ružnu hajku protiv naše kolegice", poručila je Maja Sever.
Pročitajte i ovo: Paulin Ades-Mevel: Srbija postaje medijska 'crna rupa'Reagovala je i mreža Safe Journalists koju čini više od 8.200 medijskih profesionalaca na Zapadnom Balkanu.
Nadležne su pozvali da što pre pronađu i sankcionišu odgovorne za pretnje, a nosioce državnih funkcija da se uzdrže "od daljeg raspirivanja mržnje prema novinarima i novinarkama"
"U prošlosti smo više puta bili svedoci do kakvih kobnih posledica mogu dovesti takve kampanje, a ministra (informisanja i telekomunikacija) Dejana Ristića (pozivamo) da uputi javno izvinjenje koleginici Skrozzi zbog sramnog saopštenja koje je izašlo iz institucije koju predstavlja", navodi se u saopštenju.
Ta mreža je navela da će o tim slučajevima informisati sve relevantne nacionalne i međunarodne zainteresovane strane, ističući da je svaki napad na novinare - "napad na javni interes, demokratiju i prava svih građana".
Šta (ni)je rekla Skrozza?
Kampanja protiv Tamare Skrozze pokrenula je 29. jula privatna televizija Pink koja ima nacionalnu frekvenciju i važi za medijsku kuću blisku režimu Srpske napredne stranke (SNS).
U informativnoj emisiji je kao jedna od udarnih vesti objavljena dezinformacija da je Skrozza izjavila da je "Vučića trebalo ubiti između 5. i 6. oktobra 2000. godine."
Tu neistinu nastavili su da ponavljaju prorežimski tabloidi. U identičnom nepotpisanom tekstu, objavljenom na više tabloidnih portala, tvrdi se da je "opoziciona novinarka izjavila "da je ljude iz vlasti trebalo pobiti tokom prevrata 5. oktobra 2000. godine, kada je aktuelni predsednik Srbije Aleksandar Vučić bio ministar informisanja".
Skrozza je u emisiji "Da sam ja neko" zapravo izjavila da je od 6. oktobra 2000. godine Srbija trebalo da bude potpuno drugačija, bez ljudi koji su do tada bili deo vlasti.
"Da je ta noć (između 5. i 6. oktobra) bila drugačija, i da smo se 6. oktobra probudili u jednoj drugačijoj Srbiji, Srbiji bez nekih ljudi, mislim da bi ovo danas bilo sasvim druga priča, a mi zapravo živimo devedesete", rekla je Skrozza.
Političke interpretacije
Ipak, izjavu novinarke nastavili su da pogrešno interpretiraju i najviši zvaničnici. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je 1. avgusta izjavio da "je saglasan" da je trebalo da ga ubiju.
"Pogrešili su što me nisu ubili", rekao je Vučić na konferenciji za medije u Beogradu.
Pročitajte i ovo: Vučić kaže da reč nije rekao o novinarki Tamari SkrozziPrethodno je potpredsednik Vlade Srbije i nekadašnji šef Bezbednosno-informativne agencije (BIA) Aleksandar Vulin izjavio da "petooktobarski ološ ne može sebi da oprosti što nije iskoristio vreme sile i bezakonja i što sve nas koji nismo deo njihove druge Srbije nisu pobili".
"Razumem njihovu bol zbog propuštene prilike, ali i da su nas sve pobili opet bi srpski narod izabrao slobodu", rekao je 30. jula Vulin koji je devedesetih bio član Jugoslovenske levice, čija je osnivačica bila Mirjana Marković, supruga Slobodana Miloševića.
Javnost je, međutim, najviše ustalasao stav Ministarstva informisanja koje je optužilo Tamaru Skrozzu za govor mržnje. U saopštenju objavljenom 31. jula, ministarstvo je izrazilo "zabrinutost zbog sve učestalijih manifestacija govora mržnje i otvorenog poziva na nasilje i/ili čak i na ubistva neistomišljenika kojima je ispunjen naš javni prostor".
"Teško je oteti se utisku da je Skrozza implicitno izrazila žaljenje što u tim dramatičnim okolnostima neki državni zvaničnici nisu izgubili život", saopštilo je Ministarstvo informisanja.
'Dobar partijski vojnik'
Koalicija za slobodu medija, koju čini više medijskih udruženja u Srbiji, osudila je ovaj stav ministarstva i zatražila ostavku ministra Dejana Ristića, rekavši da bi ona bila "moralni čin, jer je pokazao da nije dorastao zadatku koji mu je poveren".
"Najnovije saopštenje ministra za informisanje i telekomunikacije Dejana Ristića je sramno i pokazuje nivo dubokog nerazumevanja očuvanja koncepta slobode govora i zalaganje za bezbednost novinara, i otvara put ka daljoj hajci i ugrožavanju bezbednosti novinarke Tamare Skrozze", piše u saopštenju.
Predstavnici Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS) su 2. avgusta na ranije zakazanom sastanku sa predstavnicima Ministarstva informisanja predali ministru tekst ostavke koju mu je pripremila Koalicija za slobodu medija.
Željko Bodrožić, predsednik NUNS-a, izjavio je za RSE da organizovane hajke na profesionalne novinare u Srbiji više nisu novost, ali da je u ovom slučaju novi detalj reakcija resornog ministarstva.
"Resorni ministar se svrstao u red onih koji ozbiljno ugrožavaju bezbednost Tamare Skrozze i koji zamenom teza, interpretiranjem njenih rečenica pokušava da od nje napravi osobu koja poziva na ubistva i nasilje. To je ono što je novo", kaže Bodrožić.
Željko Bodrožić
Prema njegovim rečima, aktuelni ministar informisanja Dejan Ristić je po stupanju na dužnost obećao da će koristiti svoja ministarska ovlašćenja i vršiti inspekcijski nadzor nad medijima koji krše zakon i profesionalni kodeks.
"Međutim, on ništa od toga nije uradio. Mogao je biti izvršen nadzor programa Pinka i svako ko išta zna o propagandi i medijima će lako doći do zaključka da je to što je u programu te televizije izrečeno bila zloupotreba nacionalne frekvencije", kaže Bodrožić.
Bodrožić ocenjuje da je, umesto da stane uz novinarku Skrozzu, ovakvim saopštenjem Ministarstvo informisanja i njen prvi čovek iskazao lojalnost predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću.
"Jednostavno, ministar Ristić se pokazao kao dobar partijski vojnik", smatra Bodrožić.
Iz Ministarstva informisanja nisu odgovorili na upit RSE da prokomentarišu kritike koje su zbog spornog saopštenja stigle od medijskih udruženja.
Misija Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) u Srbiji reagovala je 31. jula na napade i optužbe pojedinih medija protiv Tamare Skrozze.
Iz misije OEBS-a su na Instagramu naveli da natpisi u pojedinim medijima koji targetiraju novinarku Skrozzu izazivaju zabrinutost budući da se spinovanjem i nagađanjima stvara atmosfera mržnje koja bi u najgorem slučaju mogla dovesti do stvarnog fizičkog nasilja.
"Izvoditi neosnovane zaključke krajnje ozbiljne prirode je i neetično i veoma opasno jer može podstaći akte nasilja koje niko ne bi želeo da vidi", napisali su iz OEBS-a.
Kako su naveli, različiti pogledi na nedavnu prošlost ne bi trebalo da se koriste kao izgovor za zaključke i navode koji pogrešno predstavljaju izražene stavove i koji bi mogli eskalirati u ciljano nasilje.
Više od 80 napada u prvih osam meseci 2024.
Ovo nije jedini slučaj hajke na novinarke i novinare u Srbiji 2024. godine. Predsednica Nezavisnog društva novinara Vojvodine (NDNV) Ana Lalić Hegediš je nedeljama primala pretnje smrću i uvrede zbog kritika koje je početkom godine javno iznela na račun Srpske pravoslavne crkve i srpskog nacionalizma.
Kampanju protiv nje takođe su pratili neistiniti napisi u prorežimskim tabloidima.
Pročitajte i ovo: Nove pretnje novinarima u SrbijiNapadima je bio izložen i Dinko Gruhonjić, novinar i univerzitetski profesor u Novom Sadu, nakon što je u martu na internetu objavljen tendenciozno montiran video snimak u kom on navodno podržava ustaškog zločinca iz Drugog svetskog rata Dinka Šakića.
Željko Bodrožić ocenjuje da je režim Srpske napredne stranke godinama unazad neprijateljski nastrojen prema profesionalnim novinarima.
"Kao i u slučaju hajke na Dinka Gruhonjića i Anu Lalić Hegediš, stiče se utisak da u ovakvim kampanjama blaćenja radi ozbiljan tim ljudi sa mnogo sredstava.
Oni to rade pre svega da bi denuncirali novinare i samim tim i naš rad žele da dovedu u pitanje. Tom diskreditacijom, oni šalju poruku - gledajte kakvi su to ljudi, pa i njihovi tekstovi su lažni", smatra Bodrožić.
Prema njegovoj oceni, ambijent za novinare u Srbiji je iz godine u godinu sve gori, o čemu, kako dodaje, svedoče podaci iz NUNS-ove baze napada na medijske radnike.
Od početka 2024. godine evidentirana su 82 napada, pretnji i pritisaka na novinare, od čega sedam fizičkih napada, pokazuju podaci u ovoj bazi.
Savet Evrope izdao je u aprilu upozorenja zbog pretnji novinarkama i novinarima iz Srbije, među kojima su osim Ane Lalić Hegediš i Dinka Gruhonjića, bili i Vanja Đurić i Željko Veljković.
Vaš browser nepodržava HTML5
'Dolaze mi na kućni prag': Novinari u Novom Sadu na meti pretnji