Tužilaštvo za ratne zločine Srbije radi na 761-om predmetu koje je preuzelo sa Kosova, izjavila je tužiteljka za ratne zločine Srbije Snežana Stanojković, u svom prvom intervjuu od kada je stupila na dužnost (maja 2017. godine), koji je dala listu „Politika“. Pri tome nije precizirala od koga su navedeni slučajevi preuzeti.
Prema njenim rečima, za srpsko Tužilaštvo je slučaj navodne trgovine ljudskim organima na Kosovu „i dalje aktivan“. „Treba sačekati početak rada takozvanog suda za OVK (Oslobodilačka vojska Kosova) i videti hoće li u vezi sa ovim događajima biti podignute neke optužnice“, izjavila je Stanojković.
Detalji o 761- om predmetu koji su „preuzeti sa Kosova“ nije objašnjen, baš kao ni koji predmeti, niti postoje li procene o validnosti ponuđenih dokaza, niti ko su žrtve navedene u tim predmetima. Od Tužilaštva nismo uspeli da saznamo odgovore na ta pitanja do zaključenja ovog teksta.
„Reč je vrlo verovatno o sudovima koji su sa Kosova dislocirani u Srbiju“, kaže Nemanja Stjepanović iz nevladinog Fonda za humanitarno pravo.
„To je preuzeto od sudova opšte nadležnosti. Mi imamo tu informaciju od ranije, iz razgovora sa Tužilaštvom. I mi sada imamo tu brojku od 761-og predmeta i ako znamo da je još osamstotina predmeta u predistražnoj i istražnoj fazi u Tužilaštvu to je stvaranje jedne impresivne slike rada Tužilaštva za ratne zločine. Međutim, rezultat svega toga je skoro pa nikakav. Tužilaštvo za ratne zločine iz Beograda nije podiglo ni jednu optužnicu na osnovu svojih istraga u poslednje četiri godine“, kaže Stjepanović.
Podsećamo da je Fond za humanitarno pravo, uoči praznika izneo da su u Srbiji tokom 2017. godine donete samo tri presude za ratne zločine i da su sve bile oslobađajuće. Ta nevladina organizacija je ocenila da takav bilans "alarmantno ukazuje" na usporavanje, ako ne i na odustajanje od kažnjavanja odgovornih za krivična dela počinjena tokom ratova u bivšoj Jugoslaviji.
Stjepanović napominje da nejasnoće iz onoga što je rekla tužiteljka Stanojković same po sebi puno govore:
„Već sama činjenica da nije ništa rečeno o tome kakvi su ti predmeti, protiv koga se oni vode, na koje zločine se oni odnose, indikativan je i govori nam da tu nisu čista posla. Naročito ako imamo u vidu da se sudovi opšte nadležnosti u prošlosti nisu proslavili podizanjem optužnica za zločine nad kosovskim Albancima“, kaže Stjepanović i dodaje da je teško da će od tih predmeta nešto biti i zato što ne postoji saradnja Tužilaštva za ratne zločine Srbije i Tužilaštva Kosova, još od 2014. godine kada je sa Euleksa nadležnost preneta na kosovske pravosudne organe.
Dobar poznavalac srpsko-albanskih odnosa Dušan Janjić, međutim, procenjuje da ti predmeti mogu biti dragoceni za saradnju sa Specijalnim sudom.
“Srpski sudovi na Kosovu po Briselskom sporazumu prestali su da rade. Tužilac za ratne zločine Srbije ima u rukama predmete koje bi itekako bilo značajno da dostavi kosovskim sudovima i da ih iskoristi kao početak saradnje sa Specijalnim sudom“, rekao nam je Janjić.
Tužiteljka Stanojković je takođe navela da je doneta naredba o proširenju istrage u slučaju sadašnjeg kosovskog premijera Ramuša Haradinaja. Precizira da se proširenje odnosi na zločin koji nije ni onaj zbog koga je Haradinaj priveden u Francuskoj januara prošle godine po poternici Srbije, niti onaj za koji je suđen, pa oslobođen pred Haškim tribunalom.
„Ono što Srbija treba da uradi je da sve dokaze koje ima za zločine počinjene od strane OVK-a dostavi Specijalnom sudu i pomogne mu da na taj način procesuira te predmete, a ne da ovakvim politikantskim pristupom otežava rad tog Suda“, ocenjuje Nemanja Stjepanović.
Vaš browser nepodržava HTML5
Tužilaštvo za ratne zločine Srbije bilo je bez tužioca godinu i po dana, od kraja 2015. kada je rešenje za penziju dobio Vladimir Vukčević ( koji je na toj dužnosti bio od osnivanja Tužilaštva 2003.) do maja 2016. godine kada je izabrana nova tužiteljka. U međuvremenu je jedan broj predmeta zbog toga što nije bilo tužioca, vraćen na sam početak.
U martu prošle godine rasfomirano je i odeljenje za medije u Tužilaštvu. Stanojković u svom prvom intervju navodi da neće izbegavati novinare, što joj se u prvim mesecima njenog mandata pripisivalo, te podvlači: „Kada budem imala nešto da kažem, staću pred novinare i to saopštiti.“