Posle serije propasti državnih banaka zbog nenaplativnih kredita davanih sumnjivim biznismenima po političkim nalozima – Razvojne banke Vojvodine, Agrobanke, Privredne banke Beograd – i poslovanje Komercijalne banke, najveće domaće banke, dramatično je pogoršano. Poslednji kvartalni izveštaj ove finansijske institucije pokazuje da je virus isti: tajkuni su Komercijanoj banci odneli 30 miliona evra.
Dobit Komercijalne banke pala je za više od 63% za prvih devet meseci ove godine. Uprkos tome, za bonuse menadžmenta i zaposlenih, kao da je uknjiženo dobar rezultat, odvojeno je više od tri miliona evra. Novi direktor Aleksandar Piker, nekadašnji kadar HVB banke, zatiče ogromne gubitke nakon mandata svog prethodnika Ivice Smolića koji je pre pola više godine podneo ostavku.
Banka je, prema podacima kvartalnog izveštaja, ostala bez sume od čak 31 miliona evra zbog obezvređenih kredita deljenih nekim od najvećih domaćih tajkuna, koji te zajmove nisu otplatili. Krajem septembra je manjak po tom osnovu bio dvostruko veći nego pre godinu dana.
Nenaplative kredite Komercijalna banka dodeljivala je Rudnapu, Verano Motorsu, Farmakomu, IMK 14. oktobar, Minel transformatorima i drugim firmama.
Enorman otpis dugova za kredite odobravane lošim firmama, bez adekvatnog kolaterala, uzrokovao je da profit banke u prvih devet meseci zabeleži ogromnu stopu pada.
Svi ovi i drugi gubici posledica su dodeljvanja sumnjivih kredita iz prethodnih godina, ali Komercijalna banka, još uvek, ostaje u plusu.
Državne banke, a nema ih još mnogo u državnom vlasništvu, produkt su jedne partokratske ekonomije koja se gradila tokom tranzicionog perioda, kojoj je u fokusu bila zaštita interesa nekih tajkuna, krupnih biznismena i političara a ne samo poslovanje banke na tržišnim principima i smanjivanje rizika poslovanja, kaže za RSE Saša Đogović, saradnik Instituta za tržišna istraživanja:
“Gde god imamo upliv države preko partokratske piramide, tu smo imali propast banaka – Razvojne banke Vojvodine, Agrobanke, Privredne banke Beograd, Univerzal banke. Neke banke su možda mogle i da se sačuvaju, ali su preovladali neki drugi interesi, što opet govori o toj partokratskoj piramidi. Da bi se to zaustavilo, potreban je profesionalni menadžment i da se država preko raznih svojih nevidljivih kabinetskih ruku izvuče iz poslovanja banaka. U svakom slučaju ja očekujem da će novi menadžment Komercijalne banke, posle ovakvog neuspeha u ovoj godini zbog rukovodstva koje je imala i rizičnih poslovnih poteza, koji svakako nisu imali za cilj rast njenog poslovanja, očekujem, dakle, da će novi menadžment nastojati da stabilizuje poslovanje i da će ta banka za otprilike dve godine biti spremna za potpunu privatizaciju”, kaže Saša Đogović.
Nakon propasti serije državnih banaka, konsultanta za strane investije Mahmuta Bušatliju ne čudi što je sada načeta i Komercijalna banka jer, kako kaže, u ambijentu takozvane plitke ekonomije politička zloupotreba u jednoj banci sa državnim kapitalom ne može da ostane izolovana pojava, već će se taj virus vrlo brzo preneti na sve banke, čak i na one privatne koje su bile oslonjene na političare.
“Treba se samo podsetiti, recimo, da je predsednik Upravnog odbora Hypobanke bio propagandista Dinkićev, da kažemo otvoreno, i Đelićev, s obzirom da je uz njih bio iako je rukovodio privatnom bankom. U tom smislu, mene uopšte ne čudi to što je sada i Komercijalna banka na tapetu. Naime, od onog momenta kada je počelo to sa Agrobankom, za koju se i ranije videlo da će imati problema jer su stručnjaci ukazivali na to – jedino to menadžment i onaj ko upravlja kapitalom, a to je ministarstvo finansija, to nisu primetili. To se sada kao domino-efektom prenosi na sve ostale banke”, podseća Bušatlija, koji je skeptičan kad je u pitanju utvrđivanje odgovornosti i sankcije za propast državnih banaka ili njihovo loše poslovanje:
“Eto, još uvek traje taj proces za Agrobanku, ali nismo videli da je otvoren proces za, recimo, Razvojnu banku Vojvodine, tako da mene ne bi čudilo kad bi se relativizovalo i očigledno propadanje Komercijalne banke. Tražiti da se utvrde odgovornost i sankcije zavisi od uređenja države. Nije dovoljno da političari pričaju kako je ovo divna zemlja, kako je uređena, kako samo što nismo Evropa – to se mora videti na delu”, kaže Mahmut Bušatlija.