Poznavaoci političkih prilika na Kosovu i u Srbiji, Artan (Muhaxhiri) Muhadžiri i Dušan Janjić, smatraju da se nacrt statuta Zajednice opština sa srpskom većinom krije od javnosti kako bi premijer Kosova Aljbin (Albin) Kurti i predsednik Srbije Aleksandar Vučić dobili na vremenu da pripreme javnost da su prihvatili kompromise.
Ovaj statut su Kosovu i Srbiji 21. oktobra predstavili izaslanici EU, SAD, Francuske, Nemačke i Italije.
Potom su dve strane navele kako je dokument "prihvatljiv" ali se u javnosti ne iznose nikakvi detalji o njegovoj sadržini.
Kurti i Vučić su svoju "tajnovitost" obrazložili time da su tako nešto od njih zatražile međunarodne diplomate takozvane "velike petorke".
Zajednica opština sa srpskom većinom je dogovorena 2013. godine u okviru dijaloga Kosova i Srbije o normalizaciji odnosa, dok su principi usaglašeni 2015.
Međutim, Ustavni sud Kosova je utvrdio da neki od principa nisu u skladu sa kosovskim zakonima, što je bio razlog da zvanična Priština odbija da implementira taj dogovor.
S druge strane, Beograd je insistirao da se Zajednica formira onako kako je dogovorena u Briselu a ne da se neke tačke usklade sa Ustavom Kosova, kako je to predložio Ustavni sud Kosova.
U međuvremenu su krajem februara ove godine dve strane prihvatile predlog EU o normalizaciji odnosa, a potom sredinom marta i Aneks dokument za njegovu implementaciju. Taj sporazum, pored ostalog, predviđa da se pripadnicima srpske zajednice na Kosovu pruži određeni nivo samomenadžiranja.
Nekoliko stranih diplomata je potom potvrdilo da se to samomenadžiranje odnosi na formiranje Zajednice opština sa srpskom većinom.
'Promena stavova jedan od razloga za skrivanje statuta'
Politički analitičar i sociolog Artan Muhadžiri u izjavi za Radio Slobodna Evropa ukazuje da se kosovski premijer Aljbin Kurti godinama unazad oštro protivio Zajednici i u tom kontekstu dodaje da mu je sada potrebno vreme da javnost pripremi na novu realnost.
"Kurtiju (na fotografiji) sada potrebno vreme da postepeno stvori novi odgovarajući politički kontekst", ocenjuje Muhadžiri.
"Stalne konfrontacije sa prethodnim premijerima u vezi sa ovim pitanjem bile su jedan od ključnih stubova njegovih političkih kampanja. Zbog toga je Kurtiju sada potrebno vreme da postepeno stvori novi odgovarajući politički kontekst, koji bi njegove suštinske promene u pristupu Zajednici učinile racionalnim", kaže on.
S druge strane, kako navodi Muhadžiri, predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću je potrebno vreme da pripremi javnost u Srbiji na neminovnost: "izbor posebnog modela i formata priznavanja državnosti Kosova".
Šta je rekao Vučić?
Aleksandar Vučić
I predsednik Srbije Aleksandar Vučić je rekao da u javnosti ne može da govori o detaljima nacrta statuta Zajednice opština sa srpskom većinom ali da je taj dokument "dobra osnova za budućnost".
"Vidite, veoma smo se korektno držali i nigde nije procurio ni jedan detalj, niti bilo šta iz papira jer je takav dogovor", rekao je Vučić.
On je 26. oktobra naveo kako je Srbija spremna za formiranje Zajednica opština sa srpskom većinom, ali da ne prihvata članstvo Kosova u međunarodnim organizacijama niti nezavisnost Kosova.
Potom je 2. novembra ponovio da je "laž da je spreman da potpiše nezavisnost Kosova".
"Zajednička izjava Makrona, Šolca i Meloni o neophodnosti brzog napretka u smislu da Kosovo osnuje Zajednicu, a Srbija ispuni de fakto priznanje, najjasnija je orijentacija geostrateških i geopolitičkih planova za budućnost našeg regiona", dodaje on.
analiza Šta za Srbiju znači de facto priznanje Kosova?Lideri Nemačke, Francuske i Italije, Olaf Šolc (Scholz), Emanuel Makron (Emmaneul Macron) i Đorđa (Georgia) Meloni su 27. oktobra u zajedničkom saopštenju poručili da Kosovo i Srbija "treba paralelno da ispunjavaju svoje obaveze korak po korak".
Oni su naveli i da se od Srbije očekuje de facto priznanje Kosova, što je 30. oktobra ponovila i predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen (von der Leyen).
Ona je objasnila da Kosovo treba da formira Zajednicu a Srbija da prizna kosovska dokumenata i institucije.
Muhadžiri ukazuje da se Zajednica opština sa srpskom većinom smatra jednim od glavnih stubova Sporazuma između Kosova i Srbije, "jer strukturalno i sistematski definiše dugoročnu integraciju i institucionalnu saradnju između opština sa srpskom većinom i kosovskih državnih institucija".
Šta je poručeno iz EU?
Zastava EU
Radio Slobodna Evropa se obratio EU sa upitom zašto se od javnosti krije nacrt statuta za formiranje Zajednice, međutim odgovor nije stigao.
Specijalni izaslanik EU za dijalog Kosova i Srbije Miroslav Lajčak je krajem oktobra rekao da se radi o modernom evropskom načinu za rešavanje osetljivog pitanja zaštite manjina u skladu sa najboljom evropskom praksom i standardima i koje "ne prelazi crvene linije strana koje su prethodno definisane".
Potvrdio je da su obe strane imale komentare i pitanja u vezi s ovim evropskim predlogom te je izrazio nadu da će u narednim nedeljama moći da se razjasne otvorena pitanja i nedoumice.
On je najavio susret glavnih pregovarača Prištine i Beograda kako bi se razgovaralo o narednim koracima u primeni Sporazuma o putu ka normalizaciji odnosa.
Šteti li 'skrivanje' statuta procesu formiranja Zajednice?
Dušan Janjić iz beogradskog foruma za etničke odnose smatra da "tajni dokumenti" i pregovori bez učešća javnosti stvaraju prostor za manipulaciju od strane političara na Kosovu i u Srbiju.
Janjić: Zloupotreba dijaloga
"Zapravo, zloupotrebljavaju taj dijalog za neke njihove političke ciljeve. Na primer, ona priča 'nikada nećemo priznati Kosovo' i sa Kurtijeve strane 'nikada neću prihvatiti Zajednicu'. Sve to oni što dogovore ako javnost odbaci kada sazna (detalje), to je trošenje energije i izazivanje sukoba", kaže Janjić u izjavi za Radio Slobodna Evropa.
On dodaje da "nametanje rešenja nije zdravo u demokratiji".
"Draft statuta takav kakav je uopšte ne treba da se krije", ocenjuje Janjić, koji tvrdi da je imao uvid u taj dokument ali da ne može da iznosi više detalja.
Rekao je samo da taj statut polazi od primene bazičnih dogovora iz 2013. i 2015. godine, koji su postignuti u okviru dijaloga o normalizaciji odnosa, ali da na pravi način "redefiniše obezbeđivanje samoupravnog okvira za suštinsku autonomiju srpske zajednice".
"To je ono što postoji u Hrvatskoj kao Srpsko nacionalno veće, to je ono što na neki način ali ne u suštinskom smislu, imaju manjine u Srbiji i Crnoj Gori", rekao je on uz ocenu da su u ovom trenutku Srbi na Kosovu dobili "maksimum maksimuma".
čitajte Vlada Kosova insistira na hrvatskom modelu po pitanju Zajednice opštinaJanjić tvrdi i da poslednji statut Zajednice dobro definiše odnos prema centralnim vlastima.
Inače, do sada su za implementaciju sporazuma o formiranju Zajednice opština sa srpskom većinom na Kosovu izrađena četiri nacrta statuta: Nacrt statuta srpskog Upravljačkog tima, nacrt vizije premijera Kosova Aljbina Kurtija, nacrt statuta premijera Albanije Edija Rame i nacrt statuta Zajednice koji je izradila nemačka organizacija Friedrić-Ebert-Stiftung.
Janjić veruje da će se sa procesom implementacije Zajednice početi početkom naredne godine, odnosno nakon parlamentarnih i lokalnih izbora u Srbiji koji su zakazani za 17. decembar.
Šta je Kurti rekao o statutu?
Premijer Kosova Aljbin Kurti je 3. novembra pred poslanicima u Skupštini Kosova rekao da su izaslanici "velike petorke" od njega zatražili garancije da neće objaviti nacrt statuta kako ne bi došlo do "zloupotrebe".
Naveo je kako može da iznese samo svoju političku procenu, te da smatra da taj dokument pojašnjava situaciju oko priznanja Kosova.
Rekao je i kako taj nacrt statuta "prekida nasleđe nepriznavanja Republike Kosovo koje je zapisano u sporazumima iz 2013. i 2015."
Ipak, on je podvukao da još nije zvanično prihvatio taj dokument za formiranje Zajednice opština sa srpskom većinom, ali je ocenio da je pažljivo napisan u skladu sa slovom i duhom Ustava Kosova.
Dodao je da će ga razmotriti i Ustavni sud Kosova.
Zajednica prema sporazumima iz 2013. i 2015.
U prvom Briselskom sporazumu iz 2013. godine o principima koji reguliše odnose Kosova i Srbije, prvih šest tačaka se odnosi za Zajednicu opština sa srpskom većinom.
U tom sporazumu piše da će ova Zajednica biti uspostavljena na osnovu Statuta a da do njenog raspuštanja može doći samo na osnovu odluke opština učesnica.
Dve godine nakon potpisivanja prvog Briselskog sporazuma, Kosovo i Srbija su potpisali i sporazum o Zajednici opština sa srpskom većinom, koji je usaglasio opšte principe i ključne elemente.
Sporazum iz 2015. se sastoji od 22 tačke, kojima se precizira zakonski okvir, ciljevi, organizaciona struktura, odnos sa centralnim vlastima, budžet i podrška Zajednici opština sa srpskom većinom.
Kao neki od njenih ciljeva navodi se jačanja lokalne demokratije; vršenja punog nadzora radi razvoja lokalne ekonomije; obrazovanja; zdravstvene i socijalne zaštite; urbanog i ruralnog planiranja; te pružanja usluga njenim članicama u skladu sa zakonima Kosova.
Zajednica opština sa srpskom većinom, na osnovu Briselskog sporazuma, bi trebala da ima Skupštinu, predsednika koji predstavlja Zajednicu pred centralnim vlastima i van Kosova, potpredsednika, Savet, Odbor, Administraciju, Kancelariju za žalbe, dok bi sedište trebalo da bude određeno Statutom.