Kosovska strana zatražila je od posrednika EU u dijalogu Prištine i Beograda da sporazum o zajedničkom upravljanju granicom između Kosova i Srbije potpišu ove dve zemlje, ali i Brisel kao posrednik.
Šefica kosovskog pregovaračkog tima, Edita Tahiri, izjavila je u sredu tokom zasedanja Vlade da je Priština dala saglasnost za postizanje sporazuma o zajedničkom upravljanju granica sa Srbijom. Prema njenim rečima, ovo će biti međudržavni sporazum.
“Cilj ove saradnje je da se poveća granična kontrola, da se poveća bezbednost, i da se teži za otvorenim granicama što je evropska filozofija i filozofija onih zemalja koje se žele učlaniti u EU”, kazala je Tahiri.
Ona je dodala da je kosovska strana zatražila da zbog specifičnosti u odnosima Kosova i Srbije, pošto Srbija ne priznaje kosovske granice, potpisnik i garant sprovođenja ovakvog sporazuma bude i EU.
U utorak je predsednik Skupštine Kosova Jakup Krasniqi izjavio da je, kako bi došlo do zajedničkog upravljanja granicama između Kosova i Srbije, potrebno najpre da se te granice međusobno priznaju i da se utvrde u Skupštinama dve zemlje. I kosovska opozicija izrazila je stav da jedan takav sporazum mora da prođe kroz Skupštinu.
Međutim, premijer Kosova, Hashim Thaçi izjavio je u sredu da je važno da pitanje zajedničkog upravljanja granica ne poprimi političku konotaciju i da se ne meša sa razgovorima o granicama.
„Smešno je da se pitanje zajedničkog upravljanja granicama meša sa razgovorima o granicama. Sama činjenica da Srbija prihvata jedan takav koncept, o kojem su kosovske institucije razgovarale sa EU i SAD, evoropski koncept o upravljanju granica, je priznanje ne samo granica, već je i priznanje kosovskih institucija od strane Srbije“, kazao je Thaçi, dodajući da je ovaj model isti onaj koji Kosovo ima sa ostalim zemljama u susedstvu.
Arifaj: Naticanje pred Briselom
Inače, analitičar Ardian Arifaj smatra da konstruktivnost u ovim razgovorima predstavlja napore Vlade da prikaže novi pristup Kosova na međunarodnoj sceni.
“I Srbija i Kosovo u ovim razgovorima se natiču ko će izgledati bolje u očima Brisela i zato su obe strane spremne da prihvate sve zahteve iz Brisela i da budu konstruktivne. Isto tako, Priština danas pokazuje da je spremna da ostane u razgovorima i da ih nastavi, ali i da razgovara o najnovijem predlogu, o upravljanju granicama. A to što kažu da se neće baviti politikom, to znači da se neće razgovarati o tome kakva je granica, administrativna ili državna, ali će razgovarati kako mogu zajedno da upravljaju tom granicom“, navodi Arifaj, dodajući da i pored toga što Priština pokušava da ovaj dijalog predstavi kao tehnički, dijalog je zapravo politički jer se bavi političkim temama.
Eventualni sporazum o zajedničkom upravljanju granica bio bi prvi potpisan sporazum Prištine, Beograda, ali i Brisela, pošto dosadašnji postignuti dogovori o katastru, matičnim knjigama, automobilskim tablicama, diplomama i slobodnoj trgovini nisu potpisani jer su bili predstavljeni samo kao zaključci posrednika Roberta Kupera.
Po rečima Edite Tahiri, od svih ovih dogovora sprovodi se samo onaj o slobodnoj trgovini.
Ona je takođe najavila da će se tokom sledeće runde dijaloga, osim o zajedničkom upravljanju granicama, razgovarati i o regionalnoj saradnji, telekomunikacijama i električnoj energiji.
Branka Mihajlović
Šef beogradskog tima u dijalogu s Prištinom, Borko Stefanović izjavio je za Radio Slobodna Evropa (RSE) da je rešenje za prelaze Brnjak i Jarinje blizu, ali da još uvek nije postignut konačan dogovor.
Srbija svakako neće potpisivati sporazum, kaže on, koji ima karakter međudržavnog akta jer ne priznaje nezavisno Kosovo.
Stefanović: Još se nismo dogovorili oko konkretnog rešenja. Postoji nekoliko opcija, videćemo koja je povoljnija za nas. Ni jedno rešenje oko kojeg se dogovorimo za nas neće predstavljati bilo kakvo potvrđivanje međunarodne granice. Za nas ne postoji granica prema Kosovu i Metohiji, samo administrativna linija. Što se tiče postizanja nekog međudržavnog sporazuma, to ne dolazi u obzir zato što mi ne priznajemo takozvanu nezavisnost Kosovo. Sva rešenja će se postići kroz dijalog, s obzirom da kao što se vidi mi smo vrlo intenzivno razgovarali sa predstavnicima međunarodne zajednice oko regulisanja Jarinja i Brnjaka i tu se pokazuje da su ti razgovori ipak vođeni, a setite se da je sve vreme iz Prištine, pa čak i nekih evropskih krugova govoreno da od toga nema ništa, da se o tome ne priča. Prema tome, da li će ovo biti rešenje ili ne, zavisiće pre svega od toga da li možemo da se dogovorimo, da li možemo da dobijemo i mi i oni ono što je naš interes i da mi u toj situaciji imamo najbolje moguće rešenje i, naravno, ostaje da se vidi narednih dana.
Stefanović: Ne, to je samo jedna od mogućnosti. I ako to bude rešenje to sigurno neće biti integrisana kontrola granice jer za nas granice ne postoje. Viđenje administrativne linije od strane Prištine je njihovo viđenje, a naše viđenje je, kao što znate, dijametralno suprotno.
Stefanović: Ne, to ćemo videti u danima koji dolaze.
Stefanović: Ja mislim da to neće biti u petak, ali će biti vrlo brzo.
Šefica kosovskog pregovaračkog tima, Edita Tahiri, izjavila je u sredu tokom zasedanja Vlade da je Priština dala saglasnost za postizanje sporazuma o zajedničkom upravljanju granica sa Srbijom. Prema njenim rečima, ovo će biti međudržavni sporazum.
“Cilj ove saradnje je da se poveća granična kontrola, da se poveća bezbednost, i da se teži za otvorenim granicama što je evropska filozofija i filozofija onih zemalja koje se žele učlaniti u EU”, kazala je Tahiri.
Ona je dodala da je kosovska strana zatražila da zbog specifičnosti u odnosima Kosova i Srbije, pošto Srbija ne priznaje kosovske granice, potpisnik i garant sprovođenja ovakvog sporazuma bude i EU.
U utorak je predsednik Skupštine Kosova Jakup Krasniqi izjavio da je, kako bi došlo do zajedničkog upravljanja granicama između Kosova i Srbije, potrebno najpre da se te granice međusobno priznaju i da se utvrde u Skupštinama dve zemlje. I kosovska opozicija izrazila je stav da jedan takav sporazum mora da prođe kroz Skupštinu.
Međutim, premijer Kosova, Hashim Thaçi izjavio je u sredu da je važno da pitanje zajedničkog upravljanja granica ne poprimi političku konotaciju i da se ne meša sa razgovorima o granicama.
„Smešno je da se pitanje zajedničkog upravljanja granicama meša sa razgovorima o granicama. Sama činjenica da Srbija prihvata jedan takav koncept, o kojem su kosovske institucije razgovarale sa EU i SAD, evoropski koncept o upravljanju granica, je priznanje ne samo granica, već je i priznanje kosovskih institucija od strane Srbije“, kazao je Thaçi, dodajući da je ovaj model isti onaj koji Kosovo ima sa ostalim zemljama u susedstvu.
Arifaj: Naticanje pred Briselom
Inače, analitičar Ardian Arifaj smatra da konstruktivnost u ovim razgovorima predstavlja napore Vlade da prikaže novi pristup Kosova na međunarodnoj sceni.
Pripadnik KFOR-a kod prelaza Brnjak, oktobar 2011.
“I Srbija i Kosovo u ovim razgovorima se natiču ko će izgledati bolje u očima Brisela i zato su obe strane spremne da prihvate sve zahteve iz Brisela i da budu konstruktivne. Isto tako, Priština danas pokazuje da je spremna da ostane u razgovorima i da ih nastavi, ali i da razgovara o najnovijem predlogu, o upravljanju granicama. A to što kažu da se neće baviti politikom, to znači da se neće razgovarati o tome kakva je granica, administrativna ili državna, ali će razgovarati kako mogu zajedno da upravljaju tom granicom“, navodi Arifaj, dodajući da i pored toga što Priština pokušava da ovaj dijalog predstavi kao tehnički, dijalog je zapravo politički jer se bavi političkim temama.
Eventualni sporazum o zajedničkom upravljanju granica bio bi prvi potpisan sporazum Prištine, Beograda, ali i Brisela, pošto dosadašnji postignuti dogovori o katastru, matičnim knjigama, automobilskim tablicama, diplomama i slobodnoj trgovini nisu potpisani jer su bili predstavljeni samo kao zaključci posrednika Roberta Kupera.
Po rečima Edite Tahiri, od svih ovih dogovora sprovodi se samo onaj o slobodnoj trgovini.
Ona je takođe najavila da će se tokom sledeće runde dijaloga, osim o zajedničkom upravljanju granicama, razgovarati i o regionalnoj saradnji, telekomunikacijama i električnoj energiji.
Stefanović: Ne želimo nikakav međudržavni sporazum
Stefanović: Ne želimo nikakav međudržavni sporazumŠef pregovaračkog tima Srbije Borko Stefanović. 24. februar 2011.
Branka Mihajlović
Šef beogradskog tima u dijalogu s Prištinom, Borko Stefanović izjavio je za Radio Slobodna Evropa (RSE) da je rešenje za prelaze Brnjak i Jarinje blizu, ali da još uvek nije postignut konačan dogovor.
Srbija svakako neće potpisivati sporazum, kaže on, koji ima karakter međudržavnog akta jer ne priznaje nezavisno Kosovo.
RSE: Kako komentarišete izjavu šefice pregovaračkog ttima iz Prištine
Edite Tahiri, da je kosovska vlast spremna na zajedničko upravljanje delom granice i da to treba da se verifikuje međudržavnim sporazumom?
Stefanović: Još se nismo dogovorili oko konkretnog rešenja. Postoji nekoliko opcija, videćemo koja je povoljnija za nas. Ni jedno rešenje oko kojeg se dogovorimo za nas neće predstavljati bilo kakvo potvrđivanje međunarodne granice. Za nas ne postoji granica prema Kosovu i Metohiji, samo administrativna linija. Što se tiče postizanja nekog međudržavnog sporazuma, to ne dolazi u obzir zato što mi ne priznajemo takozvanu nezavisnost Kosovo. Sva rešenja će se postići kroz dijalog, s obzirom da kao što se vidi mi smo vrlo intenzivno razgovarali sa predstavnicima međunarodne zajednice oko regulisanja Jarinja i Brnjaka i tu se pokazuje da su ti razgovori ipak vođeni, a setite se da je sve vreme iz Prištine, pa čak i nekih evropskih krugova govoreno da od toga nema ništa, da se o tome ne priča. Prema tome, da li će ovo biti rešenje ili ne, zavisiće pre svega od toga da li možemo da se dogovorimo, da li možemo da dobijemo i mi i oni ono što je naš interes i da mi u toj situaciji imamo najbolje moguće rešenje i, naravno, ostaje da se vidi narednih dana.
RSE: Da li je suština tog novog rešenja, uz različite modalitete, integrisano kontrolisanje granica na severu Kosova?
Stefanović: Ne, to je samo jedna od mogućnosti. I ako to bude rešenje to sigurno neće biti integrisana kontrola granice jer za nas granice ne postoje. Viđenje administrativne linije od strane Prištine je njihovo viđenje, a naše viđenje je, kao što znate, dijametralno suprotno.
RSE: Da li ima nečeg spornog da EU bude jedan od garanta i potpisnika ovog sporazuma?
Stefanović: Ne, to ćemo videti u danima koji dolaze.
RSE: Da li je tačno da se razmatra mogućnost da se u petak krene sa nastavkom dijaloga?
Stefanović: Ja mislim da to neće biti u petak, ali će biti vrlo brzo.