Kao i prethodnih godina, srpski predsednik Boris Tadić iskoristio je pravoslavni Božić za posetu Srbima na Kosovu. Iako mu je odobren boravak verskog karaktera, jasno je da se političke konotacije ne mogu izbeći. Istovremeno se, uoči Božića, radikalizuju i poruke predstavnika Srpske crkve. Ponovo se spominje ’raspeto Kosovo’, a Srbima se poručuje da bez stradanja nema vaskrsenja.
Navodeći da su svesni da će predsednik Srbije Boris Tadić boravak na Kosovu, u manastiru Visoki Dečani iskoristiti za političke poruke, kosovske vlasti ipak su mu odobrile dolazak kao posetu religijskog karaktera.
Domaćin mu je bio vladika raško-prizrenski Teodosije, a društvo je trebalo da im pravi i ruski ambasador u Beogradu Aleksandar Konuzin. U poslednjem momentu je zbog protesta u Dečanima promenio plan, i sa vladikom lipljanskim Jovanom otišao u Pećku patrijaršiju. Reč je o istom diplomati koji se nedavno na barikadama na severu Kosova slikao sa pripadnicima desničarskih pokreta iz Srbije koji tamo borave, kako sami navode, u pripravnosti za borbu.
Može li se u ovakvim okolnostima, Tadićeva poseta ozačiti kao strogo religijska? Analitičar Vatroslav Vekarić kaže za naš program da je valja posmatrati isključivo u kontekstu predizborne kampanje srpskog predsednika i lidera Demokrata, koji nastoji da se dodvori što širem biračkom telu.
„Ovde je nesumnjivo reč o poenima koji se stiču kod birača i funkcija te posete je pre svega predizborna. Naravno, Tadić je nedavno izneo nešto razrađenije poglede na kosovski problem koji su odisali jednim relativnim realizmom. Ako se bude nastavilo u tom pravcu, bez obzira na tvrde stavove u vezi Rezolucije 1244 , mislim da bi se u slučaju promena nakon izbora moglo očekivati nešto više optimizma u rešavanju problema“, ocenjuje Vekarić.
Božićna poslanica o EU i Kosovu
U realnijem pristupu, gde Tadić nastoji da koliko-toliko održi sada već ozbiljno poljuljani kurs ’i Kosovo i EU’, ne pomažu mu pojedini srpski akademici i predstavnici pravoslavne crkve koji, kao i uoči svakog verskog praznika, radikalizuju političke poruke.
Tako je patrijarh Irinej u poslednjem intervjuu ocenio da je „Srbiji mesto u EU, ali ni u kom slučaju uz odricanje od Kosova”. U božićnoj poslanici, kosovskim Srbima je poručio:
Protođakon Ljubomir Ranković ne vidi ništa sporno u poslanici Srpske pravoslavne crkve. Dodaje da crkva mora da progovori o onome što se dešava u društvu.
“Crkva uvek šalje poruke mira i razumevanja, koje su intonirane na jedan duhovan i religiozni način. U situacijama kada su vernici u dramatično ozbiljnim problemima, crkva iskazuje brigu za njih,” kaže Ranković.
Podsećamo da je nedavno u brizi za Srbe, partijarh Irinej na barikadama poručio da na Kosovu i krv prolivaju. Njegove vladike uoči Božića nastavljaju u sličnom tonu.
„Braći i sestrama na raspetom Kosovu i još raspetijoj Metohiji poručio bih rečima njegove svetosti da u svom raspeću dostojanstveno izdrže“, navodi u prazničnoj poruci, episkop jegarski Porfirije.
Crkvene floskule
Sociolog religije Mirko Đorđević podvlači da ovakve izjave nisu primerene najradosnijem hriščanskom prazniku. Još dodaje:
„Srbi su, kao i drugi građani Kosova, stradali vekovima, ali mi ne možemo isticati stradanje samo jednog naroda. Samo pred kraj vladavine
Miloševića na najsuroviji način su stradale desetine hiljada Albanaca. U crkvi ponavljaju floskule da je Kosovo raspeto i da je uvek bilo srpsko. Ono je uvek bilo i srpsko, i tursko, i romsko, i albansko, i vekovima u sastavu mnogobrojnih država i velikih imperija“, navodi Đorđević.
U predstavljanju Srba kao viševekovnih žrtava, crkvi se priključuju i pojedini akademici koji su tokom devedesetih bili tvorci nacionalnog programa koji je zemlju uveo u rat.
Matija Bećković ocenjuje tako da je "ova godina idealna da se ona sveća, koja je 1912. godine, posle pet vekova, upaljena u Visokim Dečanima, utuli u okviru obeležavanja ovog jubileja“. Dodaje i da je pitati Srbina da li je za Evropu ili Kosovo, isto je što i tražiti od njega da se izjasni da li više voli laptop ili majku.
Za kritiku savremenog sveta ove se godine opredelio i vladika Porfirije:
„Porodična ognjišta danas trepere i tinjaju jer je oganj samougađanja zahvatio ionako pucketavo seno tehnološki osmišljenog modernog društva.“
U svetlu ovakvih poruka, Srbiji neće biti nimalo lako da menja politički kurs i krene put modrenog sveta.
Aktivisti opozicionog pokreta Samoopredeljenje nekoliko puta su u petak pokušali da ometu ulazak predsednika Srbije Borisa Tadića na Kosovo.
“Pokret Samoopredeljenje je hteo da blokira put predsedniku Tadiću, pošto to već ne rade Vlada Kosova i institucije", rekao je Dardan Molići iz pokreta Samoopredeljenje.
Portparol Policije Kosova Baki Kelani izjavio je da je policija na magistralnom putu Priština-Podujevo zaustavila kombi sa 30 automobilskih guma i uhapsila osam osoba.
Samoopredeljenje je potvrdilo da su uhapšeni njihovi aktivisti koji su nameravali blokirati put kojim se trebao kretati Tadić.
Navodeći da su svesni da će predsednik Srbije Boris Tadić boravak na Kosovu, u manastiru Visoki Dečani iskoristiti za političke poruke, kosovske vlasti ipak su mu odobrile dolazak kao posetu religijskog karaktera.
Domaćin mu je bio vladika raško-prizrenski Teodosije, a društvo je trebalo da im pravi i ruski ambasador u Beogradu Aleksandar Konuzin. U poslednjem momentu je zbog protesta u Dečanima promenio plan, i sa vladikom lipljanskim Jovanom otišao u Pećku patrijaršiju. Reč je o istom diplomati koji se nedavno na barikadama na severu Kosova slikao sa pripadnicima desničarskih pokreta iz Srbije koji tamo borave, kako sami navode, u pripravnosti za borbu.
Može li se u ovakvim okolnostima, Tadićeva poseta ozačiti kao strogo religijska? Analitičar Vatroslav Vekarić kaže za naš program da je valja posmatrati isključivo u kontekstu predizborne kampanje srpskog predsednika i lidera Demokrata, koji nastoji da se dodvori što širem biračkom telu.
„Ovde je nesumnjivo reč o poenima koji se stiču kod birača i funkcija te posete je pre svega predizborna. Naravno, Tadić je nedavno izneo nešto razrađenije poglede na kosovski problem koji su odisali jednim relativnim realizmom. Ako se bude nastavilo u tom pravcu, bez obzira na tvrde stavove u vezi Rezolucije 1244 , mislim da bi se u slučaju promena nakon izbora moglo očekivati nešto više optimizma u rešavanju problema“, ocenjuje Vekarić.
Božićna poslanica o EU i Kosovu
U realnijem pristupu, gde Tadić nastoji da koliko-toliko održi sada već ozbiljno poljuljani kurs ’i Kosovo i EU’, ne pomažu mu pojedini srpski akademici i predstavnici pravoslavne crkve koji, kao i uoči svakog verskog praznika, radikalizuju političke poruke.
Tako je patrijarh Irinej u poslednjem intervjuu ocenio da je „Srbiji mesto u EU, ali ni u kom slučaju uz odricanje od Kosova”. U božićnoj poslanici, kosovskim Srbima je poručio:
Patrijarh Irinej
“Da budu istrajni u svome nepravednom stradanju, da ostanu na svojim ognjištima, na zemlji svojih dedova i pradedova. Bez stradanja nema ni vaskrsenja. Gospod neka nad svima nama bude merilo i u stradanjima”, rekao je partijarh i poželeo srećan Božić.Protođakon Ljubomir Ranković ne vidi ništa sporno u poslanici Srpske pravoslavne crkve. Dodaje da crkva mora da progovori o onome što se dešava u društvu.
“Crkva uvek šalje poruke mira i razumevanja, koje su intonirane na jedan duhovan i religiozni način. U situacijama kada su vernici u dramatično ozbiljnim problemima, crkva iskazuje brigu za njih,” kaže Ranković.
Podsećamo da je nedavno u brizi za Srbe, partijarh Irinej na barikadama poručio da na Kosovu i krv prolivaju. Njegove vladike uoči Božića nastavljaju u sličnom tonu.
„Braći i sestrama na raspetom Kosovu i još raspetijoj Metohiji poručio bih rečima njegove svetosti da u svom raspeću dostojanstveno izdrže“, navodi u prazničnoj poruci, episkop jegarski Porfirije.
Crkvene floskule
Sociolog religije Mirko Đorđević podvlači da ovakve izjave nisu primerene najradosnijem hriščanskom prazniku. Još dodaje:
„Srbi su, kao i drugi građani Kosova, stradali vekovima, ali mi ne možemo isticati stradanje samo jednog naroda. Samo pred kraj vladavine
"U crkvi ponavljaju floskule da je Kosovo raspeto i da je uvek bilo srpsko. Ono je uvek bilo i srpsko, i tursko, i romsko, i albansko, i vekovima u sastavu mnogobrojnih država i velikih imperija“, navodi Mirko Đorđević.
U predstavljanju Srba kao viševekovnih žrtava, crkvi se priključuju i pojedini akademici koji su tokom devedesetih bili tvorci nacionalnog programa koji je zemlju uveo u rat.
Matija Bećković ocenjuje tako da je "ova godina idealna da se ona sveća, koja je 1912. godine, posle pet vekova, upaljena u Visokim Dečanima, utuli u okviru obeležavanja ovog jubileja“. Dodaje i da je pitati Srbina da li je za Evropu ili Kosovo, isto je što i tražiti od njega da se izjasni da li više voli laptop ili majku.
Za kritiku savremenog sveta ove se godine opredelio i vladika Porfirije:
„Porodična ognjišta danas trepere i tinjaju jer je oganj samougađanja zahvatio ionako pucketavo seno tehnološki osmišljenog modernog društva.“
U svetlu ovakvih poruka, Srbiji neće biti nimalo lako da menja politički kurs i krene put modrenog sveta.
Samoopredeljenje pokušalo sprečiti Tadića
Samoopredeljenje pokušalo sprečiti TadićaAktivisti opozicionog pokreta Samoopredeljenje nekoliko puta su u petak pokušali da ometu ulazak predsednika Srbije Borisa Tadića na Kosovo.
“Pokret Samoopredeljenje je hteo da blokira put predsedniku Tadiću, pošto to već ne rade Vlada Kosova i institucije", rekao je Dardan Molići iz pokreta Samoopredeljenje.
Portparol Policije Kosova Baki Kelani izjavio je da je policija na magistralnom putu Priština-Podujevo zaustavila kombi sa 30 automobilskih guma i uhapsila osam osoba.
Samoopredeljenje je potvrdilo da su uhapšeni njihovi aktivisti koji su nameravali blokirati put kojim se trebao kretati Tadić.