Tadić, Pahor i Kosor: EU integracije pre svega

Tadić, Kosor i Pahor u Smederevu

(Video: Boris Tadić, Jadranka Kosor i Borut Pahor u Smederevu, 1. april 2011, RSE/Iva Martinović)

Miloš Teodorović

Zajednički nastup Srbije, Hrvatske i Slovnije na trećim tržištima, preispitivanje srspkih poternica protiv građana Hrvatske i obratno, kao i unapređivanje saradnje na polju suzbijanja organizovanog kriminala, te konačno rešavanje pitanja nestalih i izbeglica.

To su bile ključne teme o kojima su postigli saglasnost hrvatska premijerka i njen slovenački premijer Jadranka Kosor i Borut Pahor, te srpski predsednik Boris Tadić na sastanku održanom u petak u vili Zlatni breg u Smederevu.

Bez prethodne najave pred sam dolazak gostiju iz Hrvatske i Slovenije Boris Tadić pojavio se pod šatorom za novinare podignutim pored same vile Zlatni breg. Požalio se na prehladu, o čemu je svedočio i promukli glas, zatražio čaj i nekoliko kriški hleba, a odbio je da odgovori na bilo kakvo ozbiljno pitanje. Posle desetak minuta ćaskanja pozvali su ga, jer je upravo stizao slovenački premijer Pahor.



Sat vremena kasnije Tadić, Kosor i Pahor obratili su se novinarima sa vidikovca ispred vile koja je nekada pripadala Obrenovićima, sa kojeg se širi pogled na Dunav. Predsednik Srbije i premijerka Hrvatske naveli su kako je ostvarena saglasnost o nužnosti zajedničkog rada na rešavanju pitanja poternica za građanima Srbije, odnosno Hrvatske.

"Provera dokaza i poterenica na osnovu kojih se hapse osumnjičeni za ratne zločine neophodni su kako zbog kredibiliteta naših država tako i zbog činjenice da svi koji su počinili ratni zločin na kraju moraju da odgovaraju. Mi očekujemo i da Hrvatska napravi analizu sudskih procesa koji su se desili u prethodnom periodu kako se ne bi desilo da oni koji nisu odgovorni ili su bili osuđeni u jednom postupku koji nije adekvatan danas izdržavaju kaznu", rekao je Tadić.

"Što se tiče Vlade Republike Hrvatske mi želimo i učinićemo sve što je potrebno, što je nužno, da se slučajevi kakav smo imali sa hrvatskim braniteljem Tihomirom Purdom više ne dogode“, navela je Kosor.

Sa kosovskim ministrom na Brdu kod Kranja

Suzbijanje organizovanog kriminala označeno je kao jedno od polja na kojima je ostvaren značajni napredak posebno, naveo je Tadić, nakon ubistva hrvatskog novinara Iva Pukanića. U to ime slovenački premijer je najavio skori sastanak na Brdu kod Kranja svih ministara pravde država regiona.

Poslednji slični pokušaj nije uspeo zbog odbijanja Srbije da prihvati učešće na istom skupu sa Kosovom. Pahor tvrdi da će na predstojećem skupu prisustvovati i ministar pravde Kosova. Tadić, međutim, napominje:

„Učešće je moguće uvek, u svakom formatu, u kojima postoji naziv UNMIK Kosovo ili naziv ispred kosovske delegacije o kojem se dogovorimo.“

„Slovenija će pronaći način kako bi problem rešila“, nadovezao se Pahor. Način na koji su Hrvatska i Slovenija rešile granični spor mogao bi biti dobar primer za rešavanje nagomilanih problema u odnosima Beograda i Zagreba, dodao je predsenik Vlade Slovenije. Među njima kao najkrupnije pitanje ostaje eventualno povlačenje međusobnih tužbi za genocid.

"Srbija je spremna da pristupi razgovorima o mogućnosti povlačenja tužbi pred Međunarodnim sudom pravde. Mislim da bi to bilo celishodno rešenje, ali naravno nadležnost jeste na vladama dve zemlje koje imaju i svoju zakonsku odgovornost koju ne treba ni jednog trenutka gubiti iz vida", rekao je Tadić.

"Nadležnost za povlačenje tužbe ima Vlada Republike Hrvatske. Vlada o tome nije razgovarala. Mi smatramo da treba ispuniti sve ono što je davnih godina potpisano u Sporazumu o stabilizaciji u odnosima između dve zemlje“, izjavila je Kosor.

Najavljen i treći sastanak

Uprkos svemu najviše se pričalo, kazali su učesnici, o ekonomiji. Pohvaljen je projekt zajedničke železnice „Kargo 10“ kojim će prolaziti, kako je navedno, 25 000 vagona godišnje. Potpisana je i Deklaracija o zajedničkom nastupu na trećim tržištima.

Osim u saradnji u oblasti oružane industrije, naveo je Tadić, moguće je ostvariti i uspehe u povezivanju inače komplementarne prehrambene industrije, zatim građevine i proizvodnje automobila. Kosor je, pak, kao oblast u kojoj je moguće produbljivati saradnju precizirala – lakši prodor na rusko tržište. Uz to Pahor je obećao:

„Založiću se za to da Hrvatska u junu završi pristupne pregovore, a da Srbija do kraja ove godine postane kandidat za prijem u Evropsku uniju.“

Obećali su i sledeći trilateralni susret u Hrvatskoj na mestu koje će odrediti Jadranka Kosor. Skup ovako visokog nivoa još od vremena Josipa Broza nije upriličen u Smederevu jednom od gradova pregaženih bolnom tranzicijom, ali i jednom od retkih u kom je privreda zahvaljujući „US stil-u“ (novom vlasniku Železare) koliko toliko živa. U centru grada Smederevci su nam rekli:



Iz Smedereva Jadranka Kosor uputila se u oko 45 minuta vožnje dalji Beograd. Tu se sastala sa predsednikom Vlade Srbije Mirkom Cvetkovićem. Posebno su govorili o zajedničkom nastupu na trećim tržištima.

"Imajući u vidu da obe zemlje proističu iz sličnog miljea, i imaju mnogo međusobnih komparativnih veza u privrednim strukturama, to će omogućiti da taj nastup bude koristan i uspešan", kazao je Cvetković.

Kosor je za drugu polovinu ove godine najavila donatorsku konferenciju o povratku izbeglica i istakla da je problem izbeglica za njenu vladu "tehničko, a ne političko pitanje".

"Pitanje svih koji su na spisku nestalih osoba i davanje odgovora njihovim porodicama... za nas je i humanitarno i prvorazredno pitanje ljudskih prava. Smatram da bi to trebalo da bude 'nulta tačka' naših razgovora na svim nivoima", kazala je Kosor.