Srbija će podržati kandidaturu BiH za članstvo u Savetu bezbednosti. To je u Beogradu rekao visoki predstavnik Valentin Incko, nakon prvog susreta sa političkim predstavnicima Srbije. Da li je ova podrška najava drugačije politike Srbije prema BiH?
Boraveći prvi put, od kada je krajem marta preuzeo dužnost visokog predstavnika u BiH, Valentin Incko istakao je u Beogradu da je zadovoljan susretom sa srpskim zvaničnicima. Nosi pozitivne zaključke:
"To je bila protokolarna poseta. U petak idem za Zagreb. Danas sam imao sastanke sa predsednikom i sa predsednikom Vlade i sa ministrom spoljnih poslova. Razgovarali smo, naravno, o situaciji u BiH, o situaciji u regionu, i naravno, o sprovođenju Dejtonskog sporazuma."
Bosna i Hercegovina je često, ako ne i konstantno, politički blokirano društvo zbog ovlašćenja koja se iz slova Dejtona različito tumače i crpe, kako u Republici Srpskoj tako i u Federaciji. Poslednja izjava koja je pretila da ohladi odnose Beograda i Sarajeva bile su reči ministra Jeremića, da BiH ne bi trebalo da postane članica Saveta bezbednosti. Međutim, to danas, sudeći po rečima visokog predstavnika Valentina Incka, izgleda mnogo drugačije:
"Kao što znate BiH je kandidat za Savet bezbednosti. Srbija podržava kandidaturu celovite BiH u Savetu bezbednosti. Srbija inače podržava i celovitost države. Razgovarali smo o tome kako bi mogli unaprediti tu saradnju između Srbije i BiH, a pogotovo je, u ovo vreme krize, jako važno da ima više i ekonomske saradnje."
Predsednik Srbije Boris Tadić ponovio je novom predstavniku da su ustavne promene u BiH moguće samo uz dogovor demokratski izabranih legitimnih predstavnika tri konstitutivna naroda – Srba, Bošnjaka i Hrvata. Srbija, kao garant Dejtonskog sporazuma, principijelno i nedvosmisleno podržava teritorijalnu celovitost BiH, objavljeno je u saopštenju. Ovaj stav pojašnjava za naš program Nada Kolundžija, šefica poslaničkog kluba vladajuće koalicije Zajedno za evropsku Srbiju:
"Jedan od spoljnopolitičkih prioriteta Srbije jeste dobar odnos sa susedima, i interes Srbije je da ima dobre odnose sa Bosnom i Hercegovinom. Istovremeno, interes je i obaveza Srbije, kao garanta Dejtonskog sporazuma, da sačuva dejtonsku suštinu Republike Srpske. Svi kontakti koji vode ka uspostavljanju boljih odnosa sa BiH su dragoceni. Ono što je za nas jako važno jeste da međunarodni predstavnik za BiH takođe bude neko ko će doprinositi uspostavljanju boljih odnosa i istovremeno graditi demokratski kapacitet BiH na osnovu onoga što je Dejton predvideo."
Srbija je ranije imala loše ocene o učinku dva visoka međunarodna predstavnika u regionu, pre svega zbog pokušaja redefinisanja Dejtonskog sporazuma kojem se protivila Banja Luka. Radikal, Dragan Todorović, veruje kako Inckovu posetu treba gledati u svetlu spremnosti Beograda da bespogovorno ispunjava sve zahteve Evropske unije:
"Jednostavno, to je sve u krajnjem cilju da se Srbija razdrobi, a da se Republika Srpska potpuno utopi. I to je problem ove vlasti koja apsolutno postupa po nalozima Evropske unije."
U Liberalno demokratskoj partiji ne očekuju promenu u vođenju aktuelne politike Beograda u regionu, koju inače kritikuje poslanik Zoran Ostojić:
"Mi mislimo da su narušeni odnosi, recimo, sa Makedonijom, posebno sa Crnom Gorom, pa delimično i sa Bosnom. Mislimo da jednu državničku viziju i iskreno zalaganje za evroatlantske integracije moraju da prate i novi odnosi, relaksirani odnosi, sa našim komšijama. Na kraju krajeva, kako ćemo u Evropu ako ne možemo da imamo dobre odnose sa susednim zemljama? Zato ćemo insistirati na toj promeni politike koju, na žalost, sa naše tačke gledišta, Jeremić ne vodi dobro."
U svim beogradskim razgovorima sa gostom iz BiH, visokim predstavnikom Valentinom Inckom, kroz saopštenja za javnost preneto je da se Srbija zalaže za stabilnost Bosne i Hercegovine, kao i za njen napredak u evropskim integracijama.
"To je bila protokolarna poseta. U petak idem za Zagreb. Danas sam imao sastanke sa predsednikom i sa predsednikom Vlade i sa ministrom spoljnih poslova. Razgovarali smo, naravno, o situaciji u BiH, o situaciji u regionu, i naravno, o sprovođenju Dejtonskog sporazuma."
Bosna i Hercegovina je često, ako ne i konstantno, politički blokirano društvo zbog ovlašćenja koja se iz slova Dejtona različito tumače i crpe, kako u Republici Srpskoj tako i u Federaciji. Poslednja izjava koja je pretila da ohladi odnose Beograda i Sarajeva bile su reči ministra Jeremića, da BiH ne bi trebalo da postane članica Saveta bezbednosti. Međutim, to danas, sudeći po rečima visokog predstavnika Valentina Incka, izgleda mnogo drugačije:
"Kao što znate BiH je kandidat za Savet bezbednosti. Srbija podržava kandidaturu celovite BiH u Savetu bezbednosti. Srbija inače podržava i celovitost države. Razgovarali smo o tome kako bi mogli unaprediti tu saradnju između Srbije i BiH, a pogotovo je, u ovo vreme krize, jako važno da ima više i ekonomske saradnje."
Predsednik Srbije Boris Tadić ponovio je novom predstavniku da su ustavne promene u BiH moguće samo uz dogovor demokratski izabranih legitimnih predstavnika tri konstitutivna naroda – Srba, Bošnjaka i Hrvata. Srbija, kao garant Dejtonskog sporazuma, principijelno i nedvosmisleno podržava teritorijalnu celovitost BiH, objavljeno je u saopštenju. Ovaj stav pojašnjava za naš program Nada Kolundžija, šefica poslaničkog kluba vladajuće koalicije Zajedno za evropsku Srbiju:
"Jedan od spoljnopolitičkih prioriteta Srbije jeste dobar odnos sa susedima, i interes Srbije je da ima dobre odnose sa Bosnom i Hercegovinom. Istovremeno, interes je i obaveza Srbije, kao garanta Dejtonskog sporazuma, da sačuva dejtonsku suštinu Republike Srpske. Svi kontakti koji vode ka uspostavljanju boljih odnosa sa BiH su dragoceni. Ono što je za nas jako važno jeste da međunarodni predstavnik za BiH takođe bude neko ko će doprinositi uspostavljanju boljih odnosa i istovremeno graditi demokratski kapacitet BiH na osnovu onoga što je Dejton predvideo."
Srbija je ranije imala loše ocene o učinku dva visoka međunarodna predstavnika u regionu, pre svega zbog pokušaja redefinisanja Dejtonskog sporazuma kojem se protivila Banja Luka. Radikal, Dragan Todorović, veruje kako Inckovu posetu treba gledati u svetlu spremnosti Beograda da bespogovorno ispunjava sve zahteve Evropske unije:
"Jednostavno, to je sve u krajnjem cilju da se Srbija razdrobi, a da se Republika Srpska potpuno utopi. I to je problem ove vlasti koja apsolutno postupa po nalozima Evropske unije."
U Liberalno demokratskoj partiji ne očekuju promenu u vođenju aktuelne politike Beograda u regionu, koju inače kritikuje poslanik Zoran Ostojić:
"Mi mislimo da su narušeni odnosi, recimo, sa Makedonijom, posebno sa Crnom Gorom, pa delimično i sa Bosnom. Mislimo da jednu državničku viziju i iskreno zalaganje za evroatlantske integracije moraju da prate i novi odnosi, relaksirani odnosi, sa našim komšijama. Na kraju krajeva, kako ćemo u Evropu ako ne možemo da imamo dobre odnose sa susednim zemljama? Zato ćemo insistirati na toj promeni politike koju, na žalost, sa naše tačke gledišta, Jeremić ne vodi dobro."
U svim beogradskim razgovorima sa gostom iz BiH, visokim predstavnikom Valentinom Inckom, kroz saopštenja za javnost preneto je da se Srbija zalaže za stabilnost Bosne i Hercegovine, kao i za njen napredak u evropskim integracijama.