Nakon neuspelog sastanka predstavnika opština sa severa Kosova sa predsednikom Srbije Borisom Tadićem u nedelju uveče, od kojeg se očekivao dogovor koji će voditi ka uklanjanju barikada ili barem propuštanja EULEKS-ovih i KFOR-ovih vozila, postavlja se pitanje šta će Beograd da učini dalje? Da li je imalo jasnija pozicija zvaničnog Beograda?
Ćutnju zvaničnika dan posle neuspelog sastanka na Andrićevom vencu, prekinuo je sam predsednik Srbije Boris Tadić. Njega na Sajmu knjiga nisu pitali, naravno, šta čita i koju će knjigu poneti u svojoj torbi, već šta se dogodilo u njegovom kabinetu.
"Beograd želi povratak u pregovore. Predstavnicima Srba sam rekao kako izgleda realna politička situacija i potencijal Srbije da branimo interese na Kosovu i principi kojih ćemo se u narednom periodu držati i od kojih nećemo odstupiti”, poručio je Tadić javnosti.
Za RSE je ministar odbrane Dragan Šutanovac izjavio da je “predsednik dao jasne poruke našim predstavnicima lokalne samouprave sa severa Kosova i očekuje da oni to shvate kao poruku, a ne samo kao razgovor. Lokalne samouprave imaju partnere u Ministarstvu za lokalnu samoupravu, a kada dođu na razgovor sa predsednikom Republike moraju da shvate ozbiljnost problema i da shvate da predsednik u svakom momentu zastupa interes svih građana Srbije. Mislim da nema dileme da mora da se sprovodi ono što je predsednik rekao.”
Za razliku od predstavnika vlasti koji tvrde da je sve jasno, sagovornik RSE komentator Boško Jakšić kaže da je “neobično da je sastanak od koga se očekivalo, ako ne da razreši situaciju, ono barem da definiše i razjasni stavove predsednika Srbije i predsednika opština, da se završio a da mi i dalje ništa ne znamo. U ovakvoj situaciji, morali bismo da znamo mnogo više.”
Kritike na račun vlasti i najmoćnije političke adrese, predsednikovog kabineta na Andrićevom vencu, dolaze sa raznih pozicija.
U parlamentu se stvari zakuvavaju. Opozicija, i leva i desna i najdesnija, traži da Vlada podnese račune poslanicima šta radi na severu Kosova, do tada nastavlja bojkot rada parlamenta.
Jorgovanka Tabaković, poslanica iz Nikolićeve napredne stranke koja se zajedno sa Koštuničinim DSS–om smatra direktno odgovornim za balvan ujdrumu poručuje da “ne možemo u parlamentu da pričamo o novcu, dok ne znamo prvo šta se dešava sa sigurnošću života naših građana u jednom delu Srbije.”
Jakšić: Beograd predizborni talac Srba sa Kosova
Lider liberala Čedomir Jovanović, kaže da poslanici ne mogu da budu statisti “ u toj koreografiji vladajuće većine kojima je normalno da o kosovskoj krizi razgovaraju odbornici kosovskih opština a da se to uskraćuje nama poslanicima Skupštine Srbije koja je najodgovornija za sve ono što se na Kosovu dešava, s obzirom da se danas na Kosovu samo sprovodi politika vladajuće većina koje je formilisana uz podršku dela opozicije krajem jula skupštinskom deklaracijom kojom je odgovoeno na krizu na Kosovu koja je tada eskalirala.”
Narodni poslanik Žarko Korać smatra da je ova kriza namerno proizvedena „sa huškanjem i guranjem ljudi koji se tamo nalaze, sa pričama o barikadama, o hladnim noćima, o dečici koja stoje na barikadama, o ženama sa zastavama, da bi se takozvane patriotske snage ponovo ojačale i zaustvile ono što Srbiji neprekidno izmiče, a to je da konačno do kraja stane na put zemalja koje žele svoj demokratski preobražaj.“
Šta će vlast uraditi? Komentator Boško Jakšić smatra da Beograd nema mnogo izbora, nego da saopšti svoj stav i da se na taj način barem skine hipoteka u odnosima Beograda i Brsiela.
Na pitanje da li Beograd onda treba da digne ruke, da kaže: naš stav je da treba skloniti barikade i da završi sa tom pričom, Jakšić odgovara:
“To ne može, jer je jasno da je Beograd predizborni talac Srba sa Kosova."
RSE: To znači da će i dalje Beograd finasirati zapravo sve to što se događa na severu Kosova?
"Koliko god to cinično zvučalo, Beograd će nastaviti da finansira politiku koja joj u velikoj meri radi o glavi”, ocenjuje Jakšić.
Vlast je počela, primećuju neki poznavaoci domaćih prilika i i sama da priprema teren za gorku pilulu koju mora da proguta. A ta pilula je, umesto mantre i Kosovo i EU; izbor ili EU ili Kosovo.
U javnosti su ( i zato je ishod sastanka u nedelju i tumačenje koje potom sledi važan) različite prognoze. Jedni misle da se Beograd već pomirio sa gubitkom evropske kandidature jer nema smelosti da se odrekne balvana koji su mu Nikolićevi naprednjaci i Koštuničine demokrate, uz saradnju zainteresovanih kriminalaca, poturile, drugi misle da se sprema saopštavanje „ tužne vesti“ da, ipak, Kosovo nije Srbija. I sve što uz to ide.
A šta uz sve to ide pokazao je jedan analitičar za koga se smatra da je glasnogovrnik vladajućih demokrata, sasvim ozbiljno predlažući humano preseljenje Srba sa Kosova na nenaseljene predele istočne Srbije. Ostaje da nagađamo: da li je to pretnja upućena na međunarodne adrese ili ozbiljno razmišljanje neozbiljnih političara u Srbiji?
Ćutnju zvaničnika dan posle neuspelog sastanka na Andrićevom vencu, prekinuo je sam predsednik Srbije Boris Tadić. Njega na Sajmu knjiga nisu pitali, naravno, šta čita i koju će knjigu poneti u svojoj torbi, već šta se dogodilo u njegovom kabinetu.
"Beograd želi povratak u pregovore. Predstavnicima Srba sam rekao kako izgleda realna politička situacija i potencijal Srbije da branimo interese na Kosovu i principi kojih ćemo se u narednom periodu držati i od kojih nećemo odstupiti”, poručio je Tadić javnosti.
Za RSE je ministar odbrane Dragan Šutanovac izjavio da je “predsednik dao jasne poruke našim predstavnicima lokalne samouprave sa severa Kosova i očekuje da oni to shvate kao poruku, a ne samo kao razgovor. Lokalne samouprave imaju partnere u Ministarstvu za lokalnu samoupravu, a kada dođu na razgovor sa predsednikom Republike moraju da shvate ozbiljnost problema i da shvate da predsednik u svakom momentu zastupa interes svih građana Srbije. Mislim da nema dileme da mora da se sprovodi ono što je predsednik rekao.”
Za razliku od predstavnika vlasti koji tvrde da je sve jasno, sagovornik RSE komentator Boško Jakšić kaže da je “neobično da je sastanak od koga se očekivalo, ako ne da razreši situaciju, ono barem da definiše i razjasni stavove predsednika Srbije i predsednika opština, da se završio a da mi i dalje ništa ne znamo. U ovakvoj situaciji, morali bismo da znamo mnogo više.”
Kritike na račun vlasti i najmoćnije političke adrese, predsednikovog kabineta na Andrićevom vencu, dolaze sa raznih pozicija.
U parlamentu se stvari zakuvavaju. Opozicija, i leva i desna i najdesnija, traži da Vlada podnese račune poslanicima šta radi na severu Kosova, do tada nastavlja bojkot rada parlamenta.
Jorgovanka Tabaković, poslanica iz Nikolićeve napredne stranke koja se zajedno sa Koštuničinim DSS–om smatra direktno odgovornim za balvan ujdrumu poručuje da “ne možemo u parlamentu da pričamo o novcu, dok ne znamo prvo šta se dešava sa sigurnošću života naših građana u jednom delu Srbije.”
Jakšić: Beograd predizborni talac Srba sa Kosova
Lider liberala Čedomir Jovanović, kaže da poslanici ne mogu da budu statisti “ u toj koreografiji vladajuće većine kojima je normalno da o kosovskoj krizi razgovaraju odbornici kosovskih opština a da se to uskraćuje nama poslanicima Skupštine Srbije koja je najodgovornija za sve ono što se na Kosovu dešava, s obzirom da se danas na Kosovu samo sprovodi politika vladajuće većina koje je formilisana uz podršku dela opozicije krajem jula skupštinskom deklaracijom kojom je odgovoeno na krizu na Kosovu koja je tada eskalirala.”
Kosovski Srbi i vojnici KFOR-a kod barikade u selu Jagenjica, 23. oktobar 2011.
Narodni poslanik Žarko Korać smatra da je ova kriza namerno proizvedena „sa huškanjem i guranjem ljudi koji se tamo nalaze, sa pričama o barikadama, o hladnim noćima, o dečici koja stoje na barikadama, o ženama sa zastavama, da bi se takozvane patriotske snage ponovo ojačale i zaustvile ono što Srbiji neprekidno izmiče, a to je da konačno do kraja stane na put zemalja koje žele svoj demokratski preobražaj.“
Šta će vlast uraditi? Komentator Boško Jakšić smatra da Beograd nema mnogo izbora, nego da saopšti svoj stav i da se na taj način barem skine hipoteka u odnosima Beograda i Brsiela.
Na pitanje da li Beograd onda treba da digne ruke, da kaže: naš stav je da treba skloniti barikade i da završi sa tom pričom, Jakšić odgovara:
“To ne može, jer je jasno da je Beograd predizborni talac Srba sa Kosova."
RSE: To znači da će i dalje Beograd finasirati zapravo sve to što se događa na severu Kosova?
"Koliko god to cinično zvučalo, Beograd će nastaviti da finansira politiku koja joj u velikoj meri radi o glavi”, ocenjuje Jakšić.
Vlast je počela, primećuju neki poznavaoci domaćih prilika i i sama da priprema teren za gorku pilulu koju mora da proguta. A ta pilula je, umesto mantre i Kosovo i EU; izbor ili EU ili Kosovo.
U javnosti su ( i zato je ishod sastanka u nedelju i tumačenje koje potom sledi važan) različite prognoze. Jedni misle da se Beograd već pomirio sa gubitkom evropske kandidature jer nema smelosti da se odrekne balvana koji su mu Nikolićevi naprednjaci i Koštuničine demokrate, uz saradnju zainteresovanih kriminalaca, poturile, drugi misle da se sprema saopštavanje „ tužne vesti“ da, ipak, Kosovo nije Srbija. I sve što uz to ide.
A šta uz sve to ide pokazao je jedan analitičar za koga se smatra da je glasnogovrnik vladajućih demokrata, sasvim ozbiljno predlažući humano preseljenje Srba sa Kosova na nenaseljene predele istočne Srbije. Ostaje da nagađamo: da li je to pretnja upućena na međunarodne adrese ili ozbiljno razmišljanje neozbiljnih političara u Srbiji?