Vodeće svetske sile dogovorile su "prekid neprijateljstava" i dostavu hitne humanitarne pomoći u Siriji, objavio je u petak ujutro američki državni sekretar Džon Keri (John Kerry) u Minhenu.
Međutim, kako ocenjuju svetski mediji, nema konkretnih rezultata kako da se obezbedi dugoročni mir u toj zemlji.
Posle pet sati intenzivnih pregovora u Minhenu, SAD i Rusija i njihovi glavni saveznici odlučili su da se civilima kojima je to neophodno bez odlaganja dostavi humanitarna pomoć, objavio je američki državni sekretar Džon Keri.
"Drago mi je da mogu da saopštim da verujem da smo ostvarili napredak i na humanitarnom planu i okončanju neprijateljstava. Ako se primeni ovaj sporazum to će promeniti svakodnevni život sirijskog naroda", rekao je Keri.
Keri je dodao posle sastanka Međunarodne grupe za podršku Siriji da je dogovoreno da sukobi prestanu za sedam dana.
Prekid vatre se neće odnositi na borbe protiv militanata "Islamske države Iraka i Levanta" (IDIL), i Al-Nusra fronta, drugih grupa militanata koje se bore u Siriji.
Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov ocenio je da je na sirijskim vlastima i opoziciji da preduzmu neophodne mere.
"Verovatno treba da iskoristimo naš uticaj na obe strane", rekao je Lavrov.
SAD i Rusija će odrediti načine na koji će se okončati neprijateljstva u Siriji, rekao je Lavrov i dodao da je postignuti dogovor prvi korak ka trajnom prekidu vatre.
Sergej Lavrov
"Sada kada smo se dogovorili o sveobuhvatnom pristupu za rešavanje svih ovih problema, nadam se da opozicija i oni koji kontrolišu njene različite grupacije neće imati više razloga da izbegavaju svoje obaveze", kazao je Sergej Lavrov.
Keri je pozdravio dogovor kao značajan rezultat, ali i dodao da bi sporazum o okončanju neprijateljstava, ako može biti postignut, bio samo "pauza" u borbama i da treba više da se uradi na potpunom primirju.
"Naš današnji trud samo je obaveza preuzeta na papiru, a pravi test će biti hoće li sukobljene strane u Siriji ispoštovati obaveze koje su preuzele", naglasio je Keri.
Džon Keri je dodao da su se sve zemlje složile da se pregovori o uspostavljanju mira u Siriji, koji se održavaju u Ženevi, nastave što pre.
Formirana je radna grupa UN kojom će predsedavati SAD i Rusija koja treba da u narednih nekoliko sedmica ponudi modalitete za dugoročni, sveobuhvatni i održivi prekid sukoba.
Britanski ministar spoljnih poslova Filip Hamond (Philip Hammond) rekao je da okončanje borbi može uspeti samo ako Rusija prestane sa vazdušnim napadima kojima podržava ofanzivu državnih snaga protiv opozicije.
Jedan zapadni diplomatski izvor je rekao da nije postignut dogovor o neposrednom završetku ruskog bombardovanja, ali se došlo do posvećenosti procesu koji će, ukoliko uspe, promeniti situaciju.
Lavrov je rekao da će Rusija nastaviti vazdušne udare protiv terorističkih organizacija i negirao navode da su u tim napadima gađane civilne oblasti, posebno oko Alepa, koji drže pobunjenici i koji je u centru žestokih borbi proteklih nedelja.
Dogovor je postignut u vreme kada su snage sirijskog režima, podržane ruskim vazdušnim udarima, napredovale u borbama protiv militanata u provinciji Alepo.
Zbog sukoba, oko grada Alepa nalazi se oko 50.000 raseljenih ljudi, upozorio je u četvrtak Međunarodni komitet Crvenog krsta (ICRC).
Humanitarna situacija rapidno se pogoršava, jer je gradu odsečen dovod vode.
ICRC je naveo da su i rute za dostavu pomoći prekinute i da se civili nalaze pod ogromnim pritiskom.
"Temperature su ekstremno niske i bez adekvatnog snabdijevanja hranom, vodom i bez skloništa, raseljene osobe pokušavaju da prežive u veoma neizvesnim uslovima", rekla je Marijane Gaser (Marianne Gasser), šefica ICRC-a u Siriji.
Dug put do mira
Prizor iz Sirije
Dogovor na marginama bezbednosne konferencije o Siriji deo je kompromisa SAD, koje su želele hitan prekid vatre, i Rusije, koja je predložila da primirje stupi na snagu 1. marta, što zapadne zemlje smatraju izgovorom da se ruskim snagama i sirijskoj vojsci omoguće još tri nedelje da slome pobunjenike koje podržavaju Zapad i arapske zemlje.
Iako su ministri spoljnih poslova iz Međunarodne grupe za podršku Siriji uspeli da se dogovore o "ubrzanju i povećanju" dostave humanitarne pomoći u opkoljene gadove Siriji ove nedelje, neuspehom da se dogovore o primirju nije ostvaren ključni korak da se obezbedi nastavak mirovnih pregovora.
Ističući visoke uloge na pregovorima u Minhenu, ruski premijer Dmitrij Medved je ocenio da bi kopnena operacija u Siriji mogla dovesti do svetskog rata.
Medvedev je u intervjuu nemačkom listu Handelsblat rekao da bi "kopnena operacija uvukla svet u rat".
"Amerikanci i naši arapski partneri moraju razmotriti da li žele ili ne žele trajan rat", rekao je Medvedev na pitanje o nedavnom predlogu Saudijske Arabije da se pošalju kopnene snage u Siriju.
Medved je kritikovao zapadne sile zbog odbijanja da sarađuje s Rusijom u Siriji i dodao da je saradnja na nivou Ministarstva odbrane samo povremena.
U Minhenu se u petak nastavljaju razgovori na kojima će tema biti dostavljanje humanitarne pomoći u opkoljena mesta u Siriji, što se smatra važnim za nastavak pregovora sirijske vlade i opozicije krajem meseca.
Pregovori su prekinuti u januaru i pre nego što su zapravo počeli, uglavnom zbog napredovanja snaga predsednika Bašara Asada na terenu uz veliku pomoć ruskih vazdušnih udara.
Između SAD, Rusije i drugih uključenih zemalja i dalje postoje razlike oko toga koje pobunjeničke grupe treba da učestvuju na pregovorima.
Nova radna grupa ima zadatak to da uradi, mada je to trebalo biti učinjeno još pre mesec dana.
Zasad jedino IDIL i Nusra front koji je saveznik Al Kaide, ne mogu da učestvuju, jer su ih kao militantne organizacije označile Ujedinjene nacije.
Rusija, Sirija i Iran tvrde da i za neke druge grupe, koje podržavaju Turska, Saudijska Arabija i arapske države, takođe ne bi trebalo da važi primirje.