Dramatične scene terorističkog napada na kule bliznakinje u Njujorku i dan danas bude nevericu:
Prenos uživo CNN-a 11. septembar 2001.
No, pogibija oko 3.000 ljudi u ovom, i još nekoliko napada na Njujork i Vašington, označila je novo doba u istoriji čovečanstva, da više nikada ništa neće biti isto kao ranije.
Devet godina kasnije, terorizam predstavlja globalnu pretnju, pa i za Balkan.
Autor teme: Dragan Štavljanin; saradnja: Esad Krcić, Radovan Borović, Mirna Sadiković i Blagoja Kuzmanovski
Neuspešni teroristički napad prošle zime na avion koji je leteo ka Detroitu, zatim sukobi sa ekstremistima u Jemenu, Pakistanu, razbuktavanje rata u Avganistanu, zlokobno podseća da je terorizam ozbiljan izazov, kaže Čarls Hejman (Charles Heyman), bivši britanski oficir, a sada ekspert za bezbednosna pitanja.
„Terorizam još uvek predstavlja ozbiljnu pretnju, u to nema sumnje. Doduše, prilično je smanjena opasnost od velikih napada, kao 11. septembra na SAD. Istovremeno, povećana je pretnja od manjih udara terorista širom sveta. Stoga se može reći, sa stanovišta bezbednosti građana, da je planeta danas još opasnije mesto za življenje“, navodi Hejman.
RSE: Stiče se utisak da je Al Kaida oslabljena, ali pojavljuju se nove terorističke grupe.
Hejman: Podsetiću vas da Al Kaida nije nikada bila čvrsto organizovana grupacija. Uvek je bila neka vrsta terorističke franšize, nalik na Mekdonalds, sa centrom koji se premeštao iz Somalije, u Avganistan, Pakistan, ali to nije imalo prevelikog uticaja na operacije na terenu, koje su preduzimale male ćelije, koje su se pojavljivale širom sveta. Svaka teroristička grupa je mogla da se prozove ogrankom Al Kaide, a što je otežavalo službama bezbednosti da se penetriraju i unište ih.
RSE: Da li je u porastu nova varijatna domaćeg terorizma, tačnije da je teroristička pretnja sada raznolikija?
Hejman: Da, terorizam je sada poprimio više različitih formi. Jedan od razloga su i povećane mogućnosti komunikacije, pre svega preko Interneta. Na taj način može da se izbegne prismotra snaga bezbednosti. To im omogućava da lako i brzo pošalju poruku širom sveta. Terorističkim grupama ide u prilog publicitet jer se informacije o njihovim akcijama brzo prenose i tako utiču na društvo.
RSE: Avganistan je opet postao ključno ratište protiv ekstremizma i terorizma, nakon što su se stišali sukobi u Iraku. S obzirom na jačanje Talibana, može li Avganistan da bude neka vrsta odskočne daske za aktivnosti terorista širom sveta?
Hejman: To je malo verovatno. Pobunjeničke grupe u Avganistanu su pre svega usredsređene na proretivanje stranih trupa. Jednoga dana kada se međunarodne trupe povuku, verovatno domaći ekstremisti ne bi rado gledali na prisustvo Al Kaide jer bi time privukli pažnju sveta i rizikovali novu invaziju stranih trupa. Verovatnije je da će teroristi i dalje koristiti druge zemlje, poput Pakistana, Jemena, Somalije, koje mogu da posluže za delovanje terorista, manje više bez prepreka i nekažnjeno.
RSE: Snage bezbednosti su postale iskusnije i efikasnije u sprečavanju terorističkih akcija. Međutim, šta se dešava sa političkom stranom? Da bi se pobedilo u ratu protiv terorizma, nisu dovoljne samo oružane snage. U kojoj meri je efikasna Obamina strategija, sračunata na pridobijanje muslimanskog sveta, kako bi se suzila politička baza terorista?
Hejman: Na žalost, previše je političara u svetu koji ne shvataju kako treba da se bori protiv terorizma. Oni smatraju da to treba činiti isključivo oružanim putem. Međutim, osim akcija snaga bezbednosti, istovremeno je nužno i delovanje na političkom, ekonomskom i opšte-društvenom planu. Svi problemi treba da se rešavaju akcijom na različitim društvenim nivoima. Naravno, to nije moguće preko noći i iziskuje dugoročni angažman, kako bi se sasekli izvori koji omogućavaju jačanje i aktivnosti terorista.“
RSE: Na Balkanu jača radikalni vehabistički pokret. U kojoj meri je osnovana bojazan da bi Balkan mogao da bude odskočna daska za terorističke aktivnosti širom Evrope?
Hejman: Delovi Balkana bi, kao što ste opisali, mogli dugoročno da postanu odskočna daska za operacije terorista nalik na Al Kaidine na starom kontinentu. Zbog toga lokalne snage bezbednosti i vlasti, zajedno sa Evropskom unijom, treba da ulože ogroman napor na svim nivoima – političkom, ekonomskom, društvenom i naravno bezbednosnom i vojnom – kako bi uverili građane da je u njihovom interesu da budu aktivni i kooperativni članovi društva koje povratno deluje u interesu svih.“
RSE: Ko stoji iza vehabističkog pokreta na Balkanu? To očito nisu samo lokalni ogranci ove organizacije. Često se ukazuje na Saudijsku Arabiju, kao sponzora vehabista.
Hejman: Tačno je da vehabizam potiče iz Saudijske Arabije i da ona finansira gradnju tog tipa džamija širom sveta. No, nije korektno optužiti Saudijsku Arabiju da sponzoriše i podstiče terorizam. Ona čini sve što je u njenoj moći da ukloni ekstremiste iz svog društva i u tome je delimično ostvarila uspeh. Vehabizam je povezan sa Al Kaidom i nasiljem i niče širom sveta, kao korov u vašem dvorištu, u zavisnosti od političkih, ekonomskih i društvenih uslova. Zbog toga mudra politika treba da se usredsredi na stvaranje takvih okolnosti u kojima ogromna većina stanovništva neće podržavati vehabiste, a bez čega je njihov uticaj beznačajan. Zato smatram da nije uputno tražiti žrtvenog jarca, u ovom slučaju optuživati Saudijsku Arabiju, jer se time samo duva u jedra ekstremistima.“
RSE: Da li, sveukupno gledajući, smatrate da vehabizam predstavlja pretnju, ne samo za Balkan, već i za Evropu?
Hejman: To je velika pretnja za Evropu. Sve članice Evropske unije uviđaju to. Naravno, pitanje je da li u ovom trenutku preduzimaju prave korake kako bi blagovremeno sprečili ovaj problem. Smatram da mora mnogo više da se čini. Balkanu je svakako potrebna pomoć kako bi se iskorenio terorizam. Ne samo finansijska, već i obuka bezbednosnih snaga, slanje opreme. Takođe, Balkanu je potrebno i ohrabrenje kako bi uvideo da nije prepušten samom sebi, naprotiv, da ima podršku svih evropskih nacija.“
Zloupotreba vehabizma i organizovani kriminal
I bivši general JNA, Blagoje Grahovac, ističe da postoji pretnja od terorizma na Balkanu.
„Procesi na Balkanu su u suštini privedeni kraju. Balkanski problemi, između ostalog, su i organizovani kriminal i djelovanja mafije, a oni čine sve da se održe u životu, da ne počne demontaža mafijaških poslova i organizovanog kriminala na Balkanu. Zasada prednjače Hrvatska i Srbija u demontiranju organizovanog kriminala i mafije. Zbog toga postoji mogućnost odmazde, posebno prema Srbiji. Nešto što se u posljednje vrijeme dešava u regionu Sandžaka, koji pripada Srbiji, upućuje na tako nešto. Akteri ove političke scene na Sandžaku, iz bošnjačko muslimanskog korpusa, u suštini nisu svjesni kome služe. Oni rade iz ubjeđenja ono što misle. U suštini, ne znaju da rade pod dirigentskom palicom izvan regiona. A ko je dirigentska palica? Nacionalni i organizovani kriminal. Zbog toga se pribojavam da bi upravo žrtva svega toga mogao biti neko iz bošnjačko-muslimanskog korpusa. Moramo priznati da na prostoru ex Jugoslavije nisu još ugašene ideje o velikodržavnim projektima, a prostor je pod snažnim uticajem organizovanog kriminala i djelovanja mafije. I zato su svi prostori bivše Jugoslavije, osim Slovenije, u zoni rizika“, kaže Grahovac.
RSE: Često se u kontekstu borbe protiv terorizma govori o vehabijama, koji se smatraju radikalnim islamistima. Da li su vehabije dio ove teme na Balkanu?
Grahovac: Mogu biti. Oni su u suštini proizvod jednog filozofskog učenja koji može da postane, ili žrtva, ili predmet zloupotrebe. Potenciram – nekada je terorizam bio posljedica političkih odmazda ili osvete zbog političkih mišljenja i političkih stavova. Moramo sada ozbiljno prihvatiti da terorizam može biti i produkt organizovanog kriminala, što se na našim prostorima ne shvata. Zato i vehabije mogu poslužiti u terorističke svrhe, ali ne samo kao posljedica posebnog učenja, nego i kao posljedica organizovanog kriminala, da budu zloupotrebljeni od nekih snaga.
RSE: U kojoj mjeri izostanak odgovarajuće političke akcije omogućava jačanje i djelovanje terorističkih akcija?
Grahovac: Upravo je jačanje ili djelovanje terorističkih akcija obrnuto proporcionalni čistoti i snazi djelovanja vlasti i na našim prostorima. Moramo se definitivno suočiti sa tim da je organizovani kriminal u suštini u vlasti. Zato, sve što su nus pojave civilizacije danas, možemo očekivati da se dese i na prostoru Balkana. Nemam dileme da je organizovani kriminal uz rusko-balkansko-južnoameričku transverzalu. I Evropska unija i njene institucije i SAD posmatraju to i znaju snagu i put organizovanog kriminala. Pribojavam se da nisu dovoljno efikasni i zahtijevni prema nama jer i njihovi pojedini uticajni krugovi, pa možda i institucije, nisu sterilni od nus pojava organizovanog kriminala.
RSE: Da li je Crna Gora izložena pojavi terorizma zbog svog agresivnog pristupanja NATO alijansi i učešća u misiji u Afganistanu?
Grahovac: Ona može da bude ugrožena od terorizma iz možda dvostrukog razloga. Jedan razlog je što Crna Gora nije presekla kanale organizovanog kriminala. Po tom osnovu može biti i žrtva terorizma. Drugi razlog je nesretno državno političko rešenje i odluka da pripadnici vojske Crne Gore idu u Afganistan. Crna Gora nije spremna za misije nametanja mira.“
Srbija nije primarni cilj radikalih verskih grupa
Srbija nije primarni cilj radikalnih ekstremističkih grupa, ali postoji realna opasnost po bezbednost, rečeno je u srbijanskoj policiji. Postojanje vehabijskog pokreta u Sandžaku, čiji su pripadnici pre nekoliko godina uhapšeni sa većom količinom oružja, upozorenje je, kako za državu, tako i za podeljenu islamsku zajednicu u Srbiji, koja je takođe bila na meti napada ove grupe. Jačanje verskog fanatizma i ekstremnih društvenih grupa predstavlja opasnost, slažu se stručnjaci i verski lideri.
Terorizam je postao opšta pretnja, bez obzira na veličinu države, snagu nacije ili političko opredeljenje. U globalnom smislu, podstrek za dalje jačanje terorizam u svetu, ali i na Balkanu, usađen je nakon napada na Njujork 11. septembra 2001. godine, konstatuje doktor Zoran Dragišić sa beogradskog Fakulteta za bezbednost.
„U regionu postoji vehabijski pokret koji, na svu sreću, nije mnogo jak i nema mnogo pripadnika u čitavom regionu Balkana. Ne bi trebalo posebno posmatrati državu po državu, u smislu ugroženosti. Ugrožen je ceo region jer vvehabijski pokret u čitavom regionu funkcioniše kao jedna celina. Tu ih nema mnogo i nemaju neki naročiti uticaj među muslimanima sa Balkana. To je s jedne strane pozitivna okolnost. U terorizmu postoje samo dva broja – dovoljno i nedovoljno. Broj dovoljno podrazumeva dvojicu ili dvoje fanatizovanih ljudi koji su spremni da polože život radi propagiranja svojih ideja. U tom slučaju, ti mali brojevi, predstavljaju veliku bezbednosnu vrednost. Tako da se postojanje radikalnih militantnih islamista na Balkanu može smatrati bezbednostnom pretnjom“, navodi Dragišić.
Da li je Srbija je potencijalna meta islamskih fanatika? U MUP-u Srbije nam je rečeno da realna pretnja po bezbednost Srbije postoji, kao i po bezbednost Balkana, ali da Srbija nije primarni cilj tih radikalnih verskih grupa.
„Hapšenja nekoliko grupa u svetu, gde je u svakoj ćeliji bilo nekog sa prostora Balkana, pokazuje koliko je ovaj prostor interesantan za radikalne ekstremističke grupe”, rečeno je u MUP-u Srbije. Međutim, navode da „ništa manja opasnost po bezbednost države ne dolazi ni od ekstremističkih pokreta i grupa, kao što su anarhisti, neonacisti i ostale društveno devijantne grupe” , rečeno je u vrhu srpske policije.
Vehabijski pokret se ukorenio i u Srbiji dolaskom radikalnih islamskih ekstremista devedesetih godina na prostore Bosne i Hercegovine. Vremenom se pretvorio u klasični verski fundamentalizam, koji postaje sve agresivniji protiv ostalih vidova islamskih verovanja i običaja.
Rešad Plojević, muftija beogradsko-novosadski i potpredsednik Islamske zajednice u Srbiji, posvedočio je o problemima koje je na prostoru Sandžaka ova zajednica imala sa pripadnicima vehabijskog pokreta.
„Taj odnos države prema islamskoj zajednici je shvaćen kao signal ovoj grupi da može djelovati u pogledu pokušaja urušavanja sistema i prožimanja islamske zajednice, džamija i ostalih vjerskih objekata. U jednom momentu je prosto prijetila opasnost da ova grupacija ugrozi islamsku zajednicu. Bilo je pokušaja da se pojedine džamije otimaju, bili su napada i na vjerske službenike u tim džamijama. Isto tako, bio je pokušaj i atentata na glavnog muftiju od strane članova ovoga pokreta. Taj slučaj je imao sudski epilog“, podseća Plojević.
Da li su kompleksnost i konflikti oko verske nadležnosti unutar islamske zajednice otvorili prostor za delovanje ekstremnih grupa unutar jedne religije? Muhamed Jusufspahić, imam beogradske Bajrakli džamije, kaže da je važno jasno rastumačiti ulogu vehabija:
„Bitna je stvar da razlučimo razliku između pojma vehabija i pojma terorista. Teroriste možete imati u svim pokretima jer je to individualna stvar koja može da bude organizovana, kada se više takvih organizuje. Nije svaki vehabija terorista. Svaka verska zajednica ima svoje zilote ili ekstremiste“, kaže Jusufspahić.
Otkriće kampa vehabija na Pešteru, marta 2007. godine, potom hapšenje članove grupe, na trenutak je ukazalo na opasnost od vehabijskog pokreta u Srbiji.
„Tu treba praviti ozbiljnu razliku. Oni nisu osuđeni zato što su vehabije, nego zato što su pripremali nasilje i zbog toga što su protivzakonito imali velike količine oružja, municije i eksploziva. To su ljudi koji su imali konkretno krivično delo. Oni nisu suđeni zbog svojih verskih ubeđenja. Svakako da se to radikalno tumačenje islama koristi kao motivaciona ideologija kojom se ljudi podstiču i motivišu da vrše akte nasilja“, navodi Zoran Dragišić.
Jedna od mera je deradikalizacija koja mora da se pokrene u okviru islamske zajednice. Svojim izgledom vehabije unose predrasude i to je u stvari naš najveći neprijatelj, kaže Muhamed Jusufspahić, imam beogradske Bajrakli džamije.
„Oni predstavljaju naš odnos prema nečemu što ne znamo, a čovek je neprijatelj onoga što ne zna, a kamoli u ovakvim slučajevima kada imamo medijsku kampanju protiv islama, kao što je spaljivanje Kurana. Mi verujemo i ne možemo biti verujući muslimani, pripadnici islama, da ne verujemo u poslanstvo Isusa Hrista“, kaže Jusufspahić.
Dešavanja u vezi sa Islamskom zajednicom uvlače i državu u složen problem. Jaka Islamska zajednica najbolja je prepreka za širenje svakog vida ekstremizma, pa i ovog vehabijskog, zaključuje stručnjak za pitanja bezbednosti, doktor Zoran Dragišić.
„Za Srbiju kao državu, ali pre svega za muslimane Srbije, bilo bi mnogo bolje kada bi postojala jedna jedinstvena islamska zajednica, koja bi edukativnim akcijama, tako što bi vodila računa o duhovnim potrebama, pre svega mladih muslimana, sprečila da oni postanu žrtve manipulacija i različitih samozvanih tumača islamske vere. Trebala bi da širi ona istinska i prava verska učenja, pre svega među mladim muslimanima, koji su glavne žrtve radikalnih islamista“, zaključuje Dragišić.
Pretjerane špekulacije o broju terorista u BiH
U pritvoru Suda Bosne i Hercegovine trenutno se nalazi desetak osumnjičenika za teroristički napad ili pokušaj njegovog organizovanja. Sedmorica osumnjičenika iz sela Maoča brani se sa slobode. Nadležni kažu kako u Bosni i Hercegovini i dalje postoji prijetnja od terorističkih akata, ali ništa više nego u bilo kojoj drugoj zemlji u svijetu.
Godinama se zbog prisustva vehabija licitiralo brojem potencijalnih terorista u Bosni i Hercegovini. Pred svake izbore, pojedini političari iz Republike Srpske, aktualizirali su tu priču kako bi diskreditirali političare iz drugog entiteta. Broj se po potrebi povećavao sa nekoliko stotina, na nekoliko hiljada.
Prošle godine uhapšena je grupa Begtašević, osumnjičena za pokušaj terorističkog akta usmjerenog na američku ambasadu u Bosni i Hercegovini. Četvorica su osuđeni i nalaze se u zatvoru.
Potom je u februaru izvedena spektakularna akcija na selo Maoču, kada je 600 specijalaca uletilo u vehabijsko selo i uhapsilo sedmoricu osumnjičenih za protuustavne radnje i potencijalnu opasnost od terorizma. Osumnjičenici se danas brane sa slobode, uz izrečene mjere zabrane kretanja.
Ministar sigurnosti, Sadik Ahmetović, tada je izjavio kako „terorizam ne bira mjesto, vrijeme ili naciju".
"S toga, jako je važno da vrlo odgovorno i vrlo svjesno priznamo taj problem. To je način da se efikasnije borimo“, rekao je Ahmetović.
I zaista, ni Bosna i Hercegovina nije pošteđena. Krajem juna ove godine desio se teroristički napad i u Bosni i Hercegovini. Eksploziv, postavljen u blizini policijske stanice u Bugojnu, odnio je život jednog policajca, a nekoliko njih je ranjeno. Četvorica osumnjičenih za ovaj teroristički akt se nalazi u zatvoru.
Zlatko Miletić, direktor Federalne uprave policije, nakon ovog terorističkog akta pozvao je na jedinstvo u borbi protiv ove pošasti.
„Onaj ko je pametan u Bosni i Hercegovini je davno mogao pretpostaviti da će se ovo desiti. Nosioci pojedinih političkih i javnih funkcija u Bosni i Hercegovini koriste ovu priliku za ličnu promociju i slikanje, a u suštini, kada je u pitanju sigurnost u Bosni i Hercegovini, nisu uradili gotovo ništa, ili vrlo malo. Pretpostavljam da ćemo se mi i u budućnosti, ako ne poduzmemo hitne mjere, još dugo vremena baviti sami sobom“, upozorio je Miletić.
Parlament Bosne i Hercegovine raspravljao je u nekoliko navrata o potencijalnoj opasnosti od terorizma. Parlamentarci iz različitih političkih stranaka imali su suprotstavljena mišljenja o tome da li opasnost od terorizma prijeti Bosni i Hercegovini, više nego drugim zemljama. Potom se u medijima pojavio spisak koji je sačinila sigurnosno obavještajna agencija OSA, gdje se navodi broj od 3.000 potencijalnih terorista u Bosni i Hercegovini.
„Ne mislim da je Bosna i Hercegovina nešto pretjerano izložena ovim prijetnjama. Mislim da je izložena u znatno nižoj mjeri, nego neke zapadno-evropske demokratije", navodi Hadžović.
Na posljednjoj sjednici Zastupničkog doma državnog parlamenta, održanoj 1. septembra, poslanici Dodikovog SNSD-a predložili su Zakon kojim se zabranjuje postojanje vehabijskog pokreta u Bosni i Hercegovini, kao potencijalne prijetnje od terorizma. No, ovaj prijedlog nije prošao jer su političari iz Federacije insistirali na tome da se napiše Zakon koji zabranjuje i najstrožije kažnjava svaki pokušaj terorizma, a ne da selektira određenu grupu ljudi.
„Kada neki zakon usmjerite na selektiranu grupaciju, to je vrlo opasno za to demokratsko društvo. Pozivamo da napravimo jedno jedinstvo i kompletnu regulativu koja će preventivno djelovati i moći sankcionisati sve oblike ugrožavanja bezbjednosti cijelog društva, pa i terorizam“, kaže poslanik u Parlamentu BiH Beriz Belkić:.
„Mi smo spremni da o ovome raspravljamo i da, ako treba, otvorimo javnu raspravu, da se stvari ne lome preko koljena“, smatra poslanik Drago Kalabić.
„Bolje je da se ova priča ostavi poslije izbora, da se u jednoj mirnijoj atmosferi, hladne glave, izanalizira sve ono što eventualno može biti prijetnja Bosni i Hercegovini, od raznih četničkih i ravnogorskih pokreta, pa do drugih ekstremnih pokreta. U Bosni i Hercegovini ne treba potcijeniti ni ulogu vehabija i opasnost koju eventualno, u nekom narednom periodu, oni mogu proizvesti“, tvrdi ministar sigurnosti Bosne i Hercegovine Sadik Ahmetović.
U povodu obilježavanja godišnjice terorističkog napada na Svjetski trgovinski centar u Njujorku, reisu-l-ulema islamske zajednice u Bosni i Hercegovini, Mustafa efendija Cerić, uputio je pismo suosjećanja otpravniku poslova ambasade SAD-a u Bosni i Hercegovini, Džonatanu Muru, u kojem, između ostalog kaže:
„Kao što američki narod suosjeća sa bolnim sjećanjem Bošnjaka na 11. juli, tako i Bošnjaci suosjećaju sa bolnim sjećanjem američkog naroda na 11. septembar, sa porukom da se više nikad nikom ne ponovi ni 11. jul, ni 11. septembar.“
Reis Cerić je učestvovao na nekoliko međunarodnih skupova na kojima je objašnjavao razliku između vjernika muslimana i militantnih vehabija, dok su mu mnogi u Bosni i Hercegovini zamjerali što se nije otvoreno ogradio od vehabija u Bosni i Hercegovini.
Muhamed Jusić, islamski teolog u Bosni i Hercegovini, kaže kako Islamska zajednica nema druge mehanizme da se suprotstavi vehabizmu, osim da ga javno osudi, te napominje da se u Bosni i Hercegovini ovo pitanje u dobroj mjeri još uvijek politizira.
„Prvo moramo depolitizirati pitanje vehabija, da ne bude da se ono koristi na tržnici dnevne politike. Drugi korak je da muslimanska inteligencija smogne hrabrosti da se uhvati u koštac sa tom ideologijom. Treća je da Islamska zajednica ne ostavlja previše prostora takvim, nego da se, kroz svoj aktivniji angažman, mladim ljudima ponudi alternativa, da se ponudi nešto kvalitetnije od ovoga što im se nudi sa Istoka i Zapada“, zakljujuče Jusić.
Opasnost od radikalizma i u Makedoniji
I u Makedoniji je bilo sukoba pripadnika radikalnog vehabističkog pokreta i Islamske zajednice. Učestvovanje Makedonije u međunarodnim misijama u Iraku i Avganistanu, osim pozitivnih efekata, kao što je približavanje ka NATO strukturama, donosi negativne posledice. Ekstremističke islamske grupacije već smatraju Makedoniju kao moguću pretnju, kažu analitičari.
„Može se desiti da oni izvrše terorističke akcije na teritoriji Makedonije u znak osvete. Međutim, bezbednosne službe uvek trebaju biti na visini zadatka i pažljivi u prikupljanju informacija i sprečavanju ovakvih mogućih akcija“, kaže profesor Vladimir Pivovarov, raniji šef vojne kontraobaveštajne službe.
Kriminolog Stefan Budžakovski, ističe da se u poslednje vreme dešavaju stvari koje opominju da treba biti spreman za eventualne bezbednosne probleme.
„Poslednji događaji, kao što je javna podrška Bin Ladenu u džamijama u Skoplju i njegovoj terorističkoj organizaciji, zatim otkrivanje i suđenje nekolicini makedonskih državljana sa poreklom iz Debra, uključenih u terorističke akcije u SAD, govore da se Makedonija ne sme izolirati, niti ne sme potceniti mogućnost delovanja pojedinaca u organiziranju terorističkih akcija“, kaže Budžakovski.
Ramadan Ramadani, hodža koji je pre nekoliko meseci isključen iz Islamske verske zajednice u Makedoniji, ali i dalje drži molitve u jednoj skopskoj džamiji, odbacuje optužbe da je na čelu vehabista.
„U Makedoniji, jedino što postoji su vernici, koji su se, kao i u drugim zemljama posle raspada komunizma, vratili ka veri. Postoji i jedna komunistička organizacija, kao što je Islamska verska zajednica, koja ponekad hoće da stigmatizira njih i takvu pojavu“, tvrdi Ramadani.
Sa druge strane, Jakub Selimovski iz Islamske verske zajednice, kaže da nije isključeno postojanje radikalnih grupa koje se pozivaju na islam.
Polemike oko vehabističkog pokreta u zemlji imaju širi kontekst, koji ne bi trebalo uvek povezivati sa terorizmom, kaže profesor Biljana Vankovska.
„Postoje radikalne islamske struje, a postoji i priliv kapitala sa Bliskog istoka, Saudijske Arabije i drugih mesta. To se može videti čak i po arhitekturi novoizgrađenih džamija, tako da to nije tajna. Međutim, ono što čini Islamsku versku zajednicu slabom, jeste njena unutrašnja podela, a zatim i povezanost sa političkim centrima moći“, navodi Vankovska.
Vankovska smatra da vehabizam nema korena na ovim prostorima i da islam na Balkanu ipak ima neki evropski predznak, da je sasvim različit od onog u ostalim delovima sveta. Ali, ako se pojave nesuglasice i slabost u ovoj zajednici, normalno je da će ove snage naći prostor za delovanje, naročito novcem.
Prenos uživo CNN-a 11. septembar 2001.
No, pogibija oko 3.000 ljudi u ovom, i još nekoliko napada na Njujork i Vašington, označila je novo doba u istoriji čovečanstva, da više nikada ništa neće biti isto kao ranije.
Devet godina kasnije, terorizam predstavlja globalnu pretnju, pa i za Balkan.
Autor teme: Dragan Štavljanin; saradnja: Esad Krcić, Radovan Borović, Mirna Sadiković i Blagoja Kuzmanovski
Neuspešni teroristički napad prošle zime na avion koji je leteo ka Detroitu, zatim sukobi sa ekstremistima u Jemenu, Pakistanu, razbuktavanje rata u Avganistanu, zlokobno podseća da je terorizam ozbiljan izazov, kaže Čarls Hejman (Charles Heyman), bivši britanski oficir, a sada ekspert za bezbednosna pitanja.
„Terorizam još uvek predstavlja ozbiljnu pretnju, u to nema sumnje. Doduše, prilično je smanjena opasnost od velikih napada, kao 11. septembra na SAD. Istovremeno, povećana je pretnja od manjih udara terorista širom sveta. Stoga se može reći, sa stanovišta bezbednosti građana, da je planeta danas još opasnije mesto za življenje“, navodi Hejman.
Al Kaida nije nikada bila čvrsto organizovana grupacija. Uvek je bila neka vrsta terorističke franšize, nalik na Mekdonalds, sa centrom koji se premeštao iz Somalije, u Avganistan, Pakistan.
RSE: Stiče se utisak da je Al Kaida oslabljena, ali pojavljuju se nove terorističke grupe.
Hejman: Podsetiću vas da Al Kaida nije nikada bila čvrsto organizovana grupacija. Uvek je bila neka vrsta terorističke franšize, nalik na Mekdonalds, sa centrom koji se premeštao iz Somalije, u Avganistan, Pakistan, ali to nije imalo prevelikog uticaja na operacije na terenu, koje su preduzimale male ćelije, koje su se pojavljivale širom sveta. Svaka teroristička grupa je mogla da se prozove ogrankom Al Kaide, a što je otežavalo službama bezbednosti da se penetriraju i unište ih.
RSE: Da li je u porastu nova varijatna domaćeg terorizma, tačnije da je teroristička pretnja sada raznolikija?
Hejman: Da, terorizam je sada poprimio više različitih formi. Jedan od razloga su i povećane mogućnosti komunikacije, pre svega preko Interneta. Na taj način može da se izbegne prismotra snaga bezbednosti. To im omogućava da lako i brzo pošalju poruku širom sveta. Terorističkim grupama ide u prilog publicitet jer se informacije o njihovim akcijama brzo prenose i tako utiču na društvo.
RSE: Avganistan je opet postao ključno ratište protiv ekstremizma i terorizma, nakon što su se stišali sukobi u Iraku. S obzirom na jačanje Talibana, može li Avganistan da bude neka vrsta odskočne daske za aktivnosti terorista širom sveta?
Hejman: To je malo verovatno. Pobunjeničke grupe u Avganistanu su pre svega usredsređene na proretivanje stranih trupa. Jednoga dana kada se međunarodne trupe povuku, verovatno domaći ekstremisti ne bi rado gledali na prisustvo Al Kaide jer bi time privukli pažnju sveta i rizikovali novu invaziju stranih trupa. Verovatnije je da će teroristi i dalje koristiti druge zemlje, poput Pakistana, Jemena, Somalije, koje mogu da posluže za delovanje terorista, manje više bez prepreka i nekažnjeno.
RSE: Snage bezbednosti su postale iskusnije i efikasnije u sprečavanju terorističkih akcija. Međutim, šta se dešava sa političkom stranom? Da bi se pobedilo u ratu protiv terorizma, nisu dovoljne samo oružane snage. U kojoj meri je efikasna Obamina strategija, sračunata na pridobijanje muslimanskog sveta, kako bi se suzila politička baza terorista?
Hejman: Na žalost, previše je političara u svetu koji ne shvataju kako treba da se bori protiv terorizma. Oni smatraju da to treba činiti isključivo oružanim putem. Međutim, osim akcija snaga bezbednosti, istovremeno je nužno i delovanje na političkom, ekonomskom i opšte-društvenom planu. Svi problemi treba da se rešavaju akcijom na različitim društvenim nivoima. Naravno, to nije moguće preko noći i iziskuje dugoročni angažman, kako bi se sasekli izvori koji omogućavaju jačanje i aktivnosti terorista.“
RSE: Na Balkanu jača radikalni vehabistički pokret. U kojoj meri je osnovana bojazan da bi Balkan mogao da bude odskočna daska za terorističke aktivnosti širom Evrope?
Delovi Balkana bi, kao što ste opisali, mogli dugoročno da postanu odskočna daska za operacije terorista nalik na Al Kaidine na starom kontinentu.
Hejman: Delovi Balkana bi, kao što ste opisali, mogli dugoročno da postanu odskočna daska za operacije terorista nalik na Al Kaidine na starom kontinentu. Zbog toga lokalne snage bezbednosti i vlasti, zajedno sa Evropskom unijom, treba da ulože ogroman napor na svim nivoima – političkom, ekonomskom, društvenom i naravno bezbednosnom i vojnom – kako bi uverili građane da je u njihovom interesu da budu aktivni i kooperativni članovi društva koje povratno deluje u interesu svih.“
RSE: Ko stoji iza vehabističkog pokreta na Balkanu? To očito nisu samo lokalni ogranci ove organizacije. Često se ukazuje na Saudijsku Arabiju, kao sponzora vehabista.
Hejman: Tačno je da vehabizam potiče iz Saudijske Arabije i da ona finansira gradnju tog tipa džamija širom sveta. No, nije korektno optužiti Saudijsku Arabiju da sponzoriše i podstiče terorizam. Ona čini sve što je u njenoj moći da ukloni ekstremiste iz svog društva i u tome je delimično ostvarila uspeh. Vehabizam je povezan sa Al Kaidom i nasiljem i niče širom sveta, kao korov u vašem dvorištu, u zavisnosti od političkih, ekonomskih i društvenih uslova. Zbog toga mudra politika treba da se usredsredi na stvaranje takvih okolnosti u kojima ogromna većina stanovništva neće podržavati vehabiste, a bez čega je njihov uticaj beznačajan. Zato smatram da nije uputno tražiti žrtvenog jarca, u ovom slučaju optuživati Saudijsku Arabiju, jer se time samo duva u jedra ekstremistima.“
RSE: Da li, sveukupno gledajući, smatrate da vehabizam predstavlja pretnju, ne samo za Balkan, već i za Evropu?
Hejman: To je velika pretnja za Evropu. Sve članice Evropske unije uviđaju to. Naravno, pitanje je da li u ovom trenutku preduzimaju prave korake kako bi blagovremeno sprečili ovaj problem. Smatram da mora mnogo više da se čini. Balkanu je svakako potrebna pomoć kako bi se iskorenio terorizam. Ne samo finansijska, već i obuka bezbednosnih snaga, slanje opreme. Takođe, Balkanu je potrebno i ohrabrenje kako bi uvideo da nije prepušten samom sebi, naprotiv, da ima podršku svih evropskih nacija.“
Zloupotreba vehabizma i organizovani kriminal
I bivši general JNA, Blagoje Grahovac, ističe da postoji pretnja od terorizma na Balkanu.
„Procesi na Balkanu su u suštini privedeni kraju. Balkanski problemi, između ostalog, su i organizovani kriminal i djelovanja mafije, a oni čine sve da se održe u životu, da ne počne demontaža mafijaških poslova i organizovanog kriminala na Balkanu. Za
Akteri ove političke scene na Sandžaku, iz bošnjačko muslimanskog korpusa, u suštini nisu svjesni kome služe. Oni rade iz ubjeđenja ono što misle. U suštini, ne znaju da rade pod dirigentskom palicom izvan regiona. A ko je dirigentska palica? Nacionalni i organizovani kriminal.
RSE: Često se u kontekstu borbe protiv terorizma govori o vehabijama, koji se smatraju radikalnim islamistima. Da li su vehabije dio ove teme na Balkanu?
Grahovac: Mogu biti. Oni su u suštini proizvod jednog filozofskog učenja koji može da postane, ili žrtva, ili predmet zloupotrebe. Potenciram – nekada je terorizam bio posljedica političkih odmazda ili osvete zbog političkih mišljenja i političkih stavova. Moramo sada ozbiljno prihvatiti da terorizam može biti i produkt organizovanog kriminala, što se na našim prostorima ne shvata. Zato i vehabije mogu poslužiti u terorističke svrhe, ali ne samo kao posljedica posebnog učenja, nego i kao posljedica organizovanog kriminala, da budu zloupotrebljeni od nekih snaga.
RSE: U kojoj mjeri izostanak odgovarajuće političke akcije omogućava jačanje i djelovanje terorističkih akcija?
Grahovac: Upravo je jačanje ili djelovanje terorističkih akcija obrnuto proporcionalni čistoti i snazi djelovanja vlasti i na našim prostorima. Moramo se definitivno suočiti sa tim da je organizovani kriminal u suštini u vlasti. Zato, sve što su nus pojave civilizacije danas, možemo očekivati da se dese i na prostoru Balkana. Nemam dileme da je organizovani kriminal uz rusko-balkansko-južnoameričku transverzalu. I Evropska unija i njene institucije i SAD posmatraju to i znaju snagu i put organizovanog kriminala. Pribojavam se da nisu dovoljno efikasni i zahtijevni prema nama jer i njihovi pojedini uticajni krugovi, pa možda i institucije, nisu sterilni od nus pojava organizovanog kriminala.
RSE: Da li je Crna Gora izložena pojavi terorizma zbog svog agresivnog pristupanja NATO alijansi i učešća u misiji u Afganistanu?
Grahovac: Ona može da bude ugrožena od terorizma iz možda dvostrukog razloga. Jedan razlog je što Crna Gora nije presekla kanale organizovanog kriminala. Po tom osnovu može biti i žrtva terorizma. Drugi razlog je nesretno državno političko rešenje i odluka da pripadnici vojske Crne Gore idu u Afganistan. Crna Gora nije spremna za misije nametanja mira.“
Srbija nije primarni cilj radikalih verskih grupa
Srbija nije primarni cilj radikalnih ekstremističkih grupa, ali postoji realna opasnost po bezbednost, rečeno je u srbijanskoj policiji. Postojanje vehabijskog pokreta u Sandžaku, čiji su pripadnici pre nekoliko godina uhapšeni sa većom količinom oružja, upozorenje je, kako za državu, tako i za podeljenu islamsku zajednicu u Srbiji, koja je takođe bila na meti napada ove grupe. Jačanje verskog fanatizma i ekstremnih društvenih grupa predstavlja opasnost, slažu se stručnjaci i verski lideri.
Terorizam je postao opšta pretnja, bez obzira na veličinu države, snagu nacije ili političko opredeljenje. U globalnom smislu, podstrek za dalje jačanje terorizam u svetu, ali i na Balkanu, usađen je nakon napada na Njujork 11. septembra 2001. godine, konstatuje doktor Zoran Dragišić sa beogradskog Fakulteta za bezbednost.
Zoran Dragišić sa beogradskog Fakulteta za bezbednost tvrdi kako vvehabijski pokret u čitavom regionu funkcioniše kao jedna celina, ali i dodaje kako ih nema mnogo i nemaju neki naročiti uticaj među muslimanima sa Balkana.
„U regionu postoji vehabijski pokret koji, na svu sreću, nije mnogo jak i nema mnogo pripadnika u čitavom regionu Balkana. Ne bi trebalo posebno posmatrati državu po državu, u smislu ugroženosti. Ugrožen je ceo region jer vvehabijski pokret u čitavom regionu funkcioniše kao jedna celina. Tu ih nema mnogo i nemaju neki naročiti uticaj među muslimanima sa Balkana. To je s jedne strane pozitivna okolnost. U terorizmu postoje samo dva broja – dovoljno i nedovoljno. Broj dovoljno podrazumeva dvojicu ili dvoje fanatizovanih ljudi koji su spremni da polože život radi propagiranja svojih ideja. U tom slučaju, ti mali brojevi, predstavljaju veliku bezbednosnu vrednost. Tako da se postojanje radikalnih militantnih islamista na Balkanu može smatrati bezbednostnom pretnjom“, navodi Dragišić.
Da li je Srbija je potencijalna meta islamskih fanatika? U MUP-u Srbije nam je rečeno da realna pretnja po bezbednost Srbije postoji, kao i po bezbednost Balkana, ali da Srbija nije primarni cilj tih radikalnih verskih grupa.
„Hapšenja nekoliko grupa u svetu, gde je u svakoj ćeliji bilo nekog sa prostora Balkana, pokazuje koliko je ovaj prostor interesantan za radikalne ekstremističke grupe”, rečeno je u MUP-u Srbije. Međutim, navode da „ništa manja opasnost po bezbednost države ne dolazi ni od ekstremističkih pokreta i grupa, kao što su anarhisti, neonacisti i ostale društveno devijantne grupe” , rečeno je u vrhu srpske policije.
Vehabijski pokret se ukorenio i u Srbiji dolaskom radikalnih islamskih ekstremista devedesetih godina na prostore Bosne i Hercegovine. Vremenom se pretvorio u klasični verski fundamentalizam, koji postaje sve agresivniji protiv ostalih vidova islamskih verovanja i običaja.
Rešad Plojević, muftija beogradsko-novosadski i potpredsednik Islamske zajednice u Srbiji, posvedočio je o problemima koje je na prostoru Sandžaka ova zajednica imala sa pripadnicima vehabijskog pokreta.
„Taj odnos države prema islamskoj zajednici je shvaćen kao signal ovoj grupi da može djelovati u pogledu pokušaja urušavanja sistema i prožimanja islamske zajednice, džamija i ostalih vjerskih objekata. U jednom momentu je prosto prijetila opasnost da ova grupacija ugrozi islamsku zajednicu. Bilo je pokušaja da se pojedine džamije otimaju, bili su napada i na vjerske službenike u tim džamijama. Isto tako, bio je pokušaj i atentata na glavnog muftiju od strane članova ovoga pokreta. Taj slučaj je imao sudski epilog“, podseća Plojević.
Da li su kompleksnost i konflikti oko verske nadležnosti unutar islamske zajednice otvorili prostor za delovanje ekstremnih grupa unutar jedne religije? Muhamed Jusufspahić, imam beogradske Bajrakli džamije, kaže da je važno jasno rastumačiti ulogu vehabija:
„Bitna je stvar da razlučimo razliku između pojma vehabija i pojma terorista. Teroriste možete imati u svim pokretima jer je to individualna stvar koja može da bude organizovana, kada se više takvih organizuje. Nije svaki vehabija terorista. Svaka verska zajednica ima svoje zilote ili ekstremiste“, kaže Jusufspahić.
Imam beograrske Bajrakli džamije Muhamed Jusufspahić naglašava kako nije svaki vehabija terorista, te da svaka verska zajednica ima svoje zilote ili ekstremiste.
Otkriće kampa vehabija na Pešteru, marta 2007. godine, potom hapšenje članove grupe, na trenutak je ukazalo na opasnost od vehabijskog pokreta u Srbiji.
„Tu treba praviti ozbiljnu razliku. Oni nisu osuđeni zato što su vehabije, nego zato što su pripremali nasilje i zbog toga što su protivzakonito imali velike količine oružja, municije i eksploziva. To su ljudi koji su imali konkretno krivično delo. Oni nisu suđeni zbog svojih verskih ubeđenja. Svakako da se to radikalno tumačenje islama koristi kao motivaciona ideologija kojom se ljudi podstiču i motivišu da vrše akte nasilja“, navodi Zoran Dragišić.
Jedna od mera je deradikalizacija koja mora da se pokrene u okviru islamske zajednice. Svojim izgledom vehabije unose predrasude i to je u stvari naš najveći neprijatelj, kaže Muhamed Jusufspahić, imam beogradske Bajrakli džamije.
„Oni predstavljaju naš odnos prema nečemu što ne znamo, a čovek je neprijatelj onoga što ne zna, a kamoli u ovakvim slučajevima kada imamo medijsku kampanju protiv islama, kao što je spaljivanje Kurana. Mi verujemo i ne možemo biti verujući muslimani, pripadnici islama, da ne verujemo u poslanstvo Isusa Hrista“, kaže Jusufspahić.
Dešavanja u vezi sa Islamskom zajednicom uvlače i državu u složen problem. Jaka Islamska zajednica najbolja je prepreka za širenje svakog vida ekstremizma, pa i ovog vehabijskog, zaključuje stručnjak za pitanja bezbednosti, doktor Zoran Dragišić.
„Za Srbiju kao državu, ali pre svega za muslimane Srbije, bilo bi mnogo bolje kada bi postojala jedna jedinstvena islamska zajednica, koja bi edukativnim akcijama, tako što bi vodila računa o duhovnim potrebama, pre svega mladih muslimana, sprečila da oni postanu žrtve manipulacija i različitih samozvanih tumača islamske vere. Trebala bi da širi ona istinska i prava verska učenja, pre svega među mladim muslimanima, koji su glavne žrtve radikalnih islamista“, zaključuje Dragišić.
Pretjerane špekulacije o broju terorista u BiH
U pritvoru Suda Bosne i Hercegovine trenutno se nalazi desetak osumnjičenika za teroristički napad ili pokušaj njegovog organizovanja. Sedmorica osumnjičenika iz sela Maoča brani se sa slobode. Nadležni kažu kako u Bosni i Hercegovini i dalje postoji prijetnja od terorističkih akata, ali ništa više nego u bilo kojoj drugoj zemlji u svijetu.
Godinama se zbog prisustva vehabija licitiralo brojem potencijalnih terorista u Bosni i Hercegovini. Pred svake izbore, pojedini političari iz Republike Srpske, aktualizirali su tu priču kako bi diskreditirali političare iz drugog entiteta. Broj se po potrebi povećavao sa nekoliko stotina, na nekoliko hiljada.
Prošle godine uhapšena je grupa Begtašević, osumnjičena za pokušaj terorističkog akta usmjerenog na američku ambasadu u Bosni i Hercegovini. Četvorica su osuđeni i nalaze se u zatvoru.
Potom je u februaru izvedena spektakularna akcija na selo Maoču, kada je 600 specijalaca uletilo u vehabijsko selo i uhapsilo sedmoricu osumnjičenih za protuustavne radnje i potencijalnu opasnost od terorizma. Osumnjičenici se danas brane sa slobode, uz izrečene mjere zabrane kretanja.
Ministar sigurnosti, Sadik Ahmetović, tada je izjavio kako „terorizam ne bira mjesto, vrijeme ili naciju".
Direktor Federalne uprave policije Zlatko Miletić tvrdi kako nosioci pojedinih političkih i javnih funkcija u Bosni i Hercegovini koriste priču o borbi protiv terorizma za ličnu promociju i slikanje, a u suštini, kada je u pitanju sigurnost u Bosni i Hercegovini, nisu uradili gotovo ništa, ili vrlo malo.
"S toga, jako je važno da vrlo odgovorno i vrlo svjesno priznamo taj problem. To je način da se efikasnije borimo“, rekao je Ahmetović.
I zaista, ni Bosna i Hercegovina nije pošteđena. Krajem juna ove godine desio se teroristički napad i u Bosni i Hercegovini. Eksploziv, postavljen u blizini policijske stanice u Bugojnu, odnio je život jednog policajca, a nekoliko njih je ranjeno. Četvorica osumnjičenih za ovaj teroristički akt se nalazi u zatvoru.
Zlatko Miletić, direktor Federalne uprave policije, nakon ovog terorističkog akta pozvao je na jedinstvo u borbi protiv ove pošasti.
„Onaj ko je pametan u Bosni i Hercegovini je davno mogao pretpostaviti da će se ovo desiti. Nosioci pojedinih političkih i javnih funkcija u Bosni i Hercegovini koriste ovu priliku za ličnu promociju i slikanje, a u suštini, kada je u pitanju sigurnost u Bosni i Hercegovini, nisu uradili gotovo ništa, ili vrlo malo. Pretpostavljam da ćemo se mi i u budućnosti, ako ne poduzmemo hitne mjere, još dugo vremena baviti sami sobom“, upozorio je Miletić.
Parlament Bosne i Hercegovine raspravljao je u nekoliko navrata o potencijalnoj opasnosti od terorizma. Parlamentarci iz različitih političkih stranaka imali su suprotstavljena mišljenja o tome da li opasnost od terorizma prijeti Bosni i Hercegovini, više nego drugim zemljama. Potom se u medijima pojavio spisak koji je sačinila sigurnosno obavještajna agencija OSA, gdje se navodi broj od 3.000 potencijalnih terorista u Bosni i Hercegovini.
Jusuf Barčić, koji se smatrao jednim od duhovnih lidera radikalnih i najopasnijih pripadnika vehabija u BiH, pogionuo u eksploziji automobila 2007.
Denis Hadžović, iz Centra za sigurnosne studije, smatra kako su špekulacije o hiljadama potencijalnih terorista pretjerane.
„Ne mislim da je Bosna i Hercegovina nešto pretjerano izložena ovim prijetnjama. Mislim da je izložena u znatno nižoj mjeri, nego neke zapadno-evropske demokratije", navodi Hadžović.
Na posljednjoj sjednici Zastupničkog doma državnog parlamenta, održanoj 1. septembra, poslanici Dodikovog SNSD-a predložili su Zakon kojim se zabranjuje postojanje vehabijskog pokreta u Bosni i Hercegovini, kao potencijalne prijetnje od terorizma. No, ovaj prijedlog nije prošao jer su političari iz Federacije insistirali na tome da se napiše Zakon koji zabranjuje i najstrožije kažnjava svaki pokušaj terorizma, a ne da selektira određenu grupu ljudi.
„Kada neki zakon usmjerite na selektiranu grupaciju, to je vrlo opasno za to demokratsko društvo. Pozivamo da napravimo jedno jedinstvo i kompletnu regulativu koja će preventivno djelovati i moći sankcionisati sve oblike ugrožavanja bezbjednosti cijelog društva, pa i terorizam“, kaže poslanik u Parlamentu BiH Beriz Belkić:.
„Mi smo spremni da o ovome raspravljamo i da, ako treba, otvorimo javnu raspravu, da se stvari ne lome preko koljena“, smatra poslanik Drago Kalabić.
„Bolje je da se ova priča ostavi poslije izbora, da se u jednoj mirnijoj atmosferi, hladne glave, izanalizira sve ono što eventualno može biti prijetnja Bosni i Hercegovini, od raznih četničkih i ravnogorskih pokreta, pa do drugih ekstremnih pokreta. U Bosni i Hercegovini ne treba potcijeniti ni ulogu vehabija i opasnost koju eventualno, u nekom narednom periodu, oni mogu proizvesti“, tvrdi ministar sigurnosti Bosne i Hercegovine Sadik Ahmetović.
U povodu obilježavanja godišnjice terorističkog napada na Svjetski trgovinski centar u Njujorku, reisu-l-ulema islamske zajednice u Bosni i Hercegovini, Mustafa efendija Cerić, uputio je pismo suosjećanja otpravniku poslova ambasade SAD-a u Bosni i Hercegovini, Džonatanu Muru, u kojem, između ostalog kaže:
„Kao što američki narod suosjeća sa bolnim sjećanjem Bošnjaka na 11. juli, tako i Bošnjaci suosjećaju sa bolnim sjećanjem američkog naroda na 11. septembar, sa porukom da se više nikad nikom ne ponovi ni 11. jul, ni 11. septembar.“
Muhamed Jusić, islamski teolog u Bosni i Hercegovini, kaže kako Islamska zajednica nema druge mehanizme da se suprotstavi vehabizmu, osim da ga javno osudi.
Reis Cerić je učestvovao na nekoliko međunarodnih skupova na kojima je objašnjavao razliku između vjernika muslimana i militantnih vehabija, dok su mu mnogi u Bosni i Hercegovini zamjerali što se nije otvoreno ogradio od vehabija u Bosni i Hercegovini.
Muhamed Jusić, islamski teolog u Bosni i Hercegovini, kaže kako Islamska zajednica nema druge mehanizme da se suprotstavi vehabizmu, osim da ga javno osudi, te napominje da se u Bosni i Hercegovini ovo pitanje u dobroj mjeri još uvijek politizira.
„Prvo moramo depolitizirati pitanje vehabija, da ne bude da se ono koristi na tržnici dnevne politike. Drugi korak je da muslimanska inteligencija smogne hrabrosti da se uhvati u koštac sa tom ideologijom. Treća je da Islamska zajednica ne ostavlja previše prostora takvim, nego da se, kroz svoj aktivniji angažman, mladim ljudima ponudi alternativa, da se ponudi nešto kvalitetnije od ovoga što im se nudi sa Istoka i Zapada“, zakljujuče Jusić.
Opasnost od radikalizma i u Makedoniji
I u Makedoniji je bilo sukoba pripadnika radikalnog vehabističkog pokreta i Islamske zajednice. Učestvovanje Makedonije u međunarodnim misijama u Iraku i Avganistanu, osim pozitivnih efekata, kao što je približavanje ka NATO strukturama, donosi negativne posledice. Ekstremističke islamske grupacije već smatraju Makedoniju kao moguću pretnju, kažu analitičari.
„Može se desiti da oni izvrše terorističke akcije na teritoriji Makedonije u znak osvete. Međutim, bezbednosne službe uvek trebaju biti na visini zadatka i pažljivi u prikupljanju informacija i sprečavanju ovakvih mogućih akcija“, kaže profesor Vladimir Pivovarov, raniji šef vojne kontraobaveštajne službe.
Kriminolog Stefan Budžakovski, ističe da se u poslednje vreme dešavaju stvari koje opominju da treba biti spreman za eventualne bezbednosne probleme.
„Poslednji događaji, kao što je javna podrška Bin Ladenu u džamijama u Skoplju i njegovoj terorističkoj organizaciji, zatim otkrivanje i suđenje nekolicini makedonskih državljana sa poreklom iz Debra, uključenih u terorističke akcije u SAD, govore da se Makedonija ne sme izolirati, niti ne sme potceniti mogućnost delovanja pojedinaca u organiziranju terorističkih akcija“, kaže Budžakovski.
Ramadan Ramadani, hodža koji je pre nekoliko meseci isključen iz Islamske verske zajednice u Makedoniji, ali i dalje drži molitve u jednoj skopskoj džamiji, odbacuje optužbe da je na čelu vehabista.
„U Makedoniji, jedino što postoji su vernici, koji su se, kao i u drugim zemljama posle raspada komunizma, vratili ka veri. Postoji i jedna komunistička organizacija, kao što je Islamska verska zajednica, koja ponekad hoće da stigmatizira njih i takvu pojavu“, tvrdi Ramadani.
Sa druge strane, Jakub Selimovski iz Islamske verske zajednice, kaže da nije isključeno postojanje radikalnih grupa koje se pozivaju na islam.
Specijalac makedonske policije pored kombija izrešetanog u sukobu naoružanih grupa kriminalaca sa policijom, maj 2010
„Radikalne grupe, koje se pozivaju na islam, a nemaju ništa zajedničko sa njim, sve više su prisutne u svetu, a postoje tendencije njihovog prisustva i na Balkanu. Moguće je da postoje određeni uticaji takvih tendencija i na našim prostorima, ali mislim da je Islamska verska zajednica jaka i sposobna, bar što se tiče verskog dela, da se odbrani i prevaziđe ove poteškoće“, navodi Selimoski.
Polemike oko vehabističkog pokreta u zemlji imaju širi kontekst, koji ne bi trebalo uvek povezivati sa terorizmom, kaže profesor Biljana Vankovska.
„Postoje radikalne islamske struje, a postoji i priliv kapitala sa Bliskog istoka, Saudijske Arabije i drugih mesta. To se može videti čak i po arhitekturi novoizgrađenih džamija, tako da to nije tajna. Međutim, ono što čini Islamsku versku zajednicu slabom, jeste njena unutrašnja podela, a zatim i povezanost sa političkim centrima moći“, navodi Vankovska.
Vankovska smatra da vehabizam nema korena na ovim prostorima i da islam na Balkanu ipak ima neki evropski predznak, da je sasvim različit od onog u ostalim delovima sveta. Ali, ako se pojave nesuglasice i slabost u ovoj zajednici, normalno je da će ove snage naći prostor za delovanje, naročito novcem.