Susreti čelnih ljudi Srbije i Republike Srpske uglavnom su predstava za publiku, jer dokumenti koji se potpisuju uglavnom ostaju u fiokama. Tome u prilog možda najbolje govori spoljnotrgovinski deficit RS koji je veći sa Srbijom nego sa Hrvatskom, a kako kaže ekonomistkinja Svetlana Cenić, čak i Federacija BiH, bez protokola o specijalnim vezama ima bolju spoljnotrgovinsku razmenu sa Srbijom nego RS.
Cenić: Ne mogu sad da vam nabrojim tačan broj koliko ih je potpisano, mislim da se broja ne zna. Samo Sporazum o specijalnim i paralelnim vezama potpisivan je par puta, pa komisije, pa radna tijela, pa privredna saradnja, pravosuđe, obrazovanje, kultura, ne znam ko sve nije potpisivao sporazume, samo su efekti nikakvi.
Cenić: Baš nikakvi. Prvo, ako gledamo trgovinu i privredu, što se tiče ulaganja u RS to je zanemarljivo. Ne možemo reći da je ulaganje u RS kupovina Telekoma. To jednostavno nije ulaganje. Jedna država kupuje telekom druge države, a i to je naduvana cijena bila znamo iz kojih razloga. Drugo, u oblasti privredne saradnje, kad se pogleda ne samo investicije, spoljnotrgovinski deficit je na strani RS i to povelik spoljno-trgovinski deficit, što znači da mi mnogo više kupujemo iz Srbije nego što Srbija kupuje od nas. Postoje ne carinske barijere, jer ja ne znam kad ćete vidjeti bilo koje proizvode da idu u Srbiju, kad je recimo pivo „Nektar“ otišlo u Srbiju, toga jednostavno nema.
Što se tiče spoljnotrgovinskog deficita, RS bolje stoji sa Hrvatskom nego sa Srbijom. Ako govorimo o obrazovanju, vi znate da kod nas ovde ima štanc diploma koje su prihvatili, a da niko nije ocjenjivao da li to nešto vrijedi ili ne vrijedi, pa čak ne treba ni nostrifikacija, dok ljudi koji završe na Kembridžu, moraju nostrifikovati diplomu. Kvalitet obrazovanja nismo unaprijedili. Naučna saradnja – nema je sem na deklarativnom nivou. To je sve jedna manifestacija, jedan šou program, kad nam zatreba, a u osnovi nema ničega. Bilo je najave da će Srbija dati kredit za robu svoje proizvodnje, međutim te efekte ne vidimo nigde. Praktično, ako Srbija kaže da će kreditirati nešto iz oblasti iz informatičke djelatnosti, to gasi firme ovde, jer Srbija to ne proizvodi, nego eventualno sklapa.
Cenić: Manifestacija o trošku poreskih obevznika bez ikakve suštine i evo vidi koliko smo jaki. U suštini nema saradnje nikakve. Samo pogledajte spoljno trgovinski bilans Federacije BiH sa Srbijom koja nema specijalne i paralelne veze, pa to varira tokom godine, bude ili oko nule ili je Federacija u blagom plusu ili u blagom minusu. Dok je RS u stalnom minusu što govori o konkurentnosti robe, mogućnosti saradnje. Sve ostalo nema nikakvog boljitka. Ovo sve ostalo je kad zatreba Srbiji da kaže da voli RS ili se nešto dešava oko Kosova ili su izbori, kad zatreba RS, opet zbog izbora, zbog manifestacije da Srbija stoji uz nas i mi smo jaki, neka drhti ovo Sarajevo i stalno se to dešava. Mi stalno imamo te predstave.
Ja sam se nadala da će sa promjenom vlasti u Srbiji, jer znate i sami da je Boris Tadić ovde vijao više se broja ne zna, išao je i na stranačke sastanke čak, da će se to promeniti. Međutim, još uvek ne vidim tu promenu, suštinski. Nama ne treba stalno pričanje „Mi stojimo iza vas, vidi kako smo jaki“ ako će to iritirati sve ostale. Ne trebaju nam velike izjave. Ono što nama treba jeste prava saradnja nauke, obrazovanja, privrede, a ne da to večito ide na štetu RS i da smo mi večito ti koji se trpamo za Srbiju, a pri tom u Srbiji znaju o RS šta?
RSE: Da li imate uvid koliko je takvih sporazuma potpisano i kakva je njihova sudbina?
Cenić: Ne mogu sad da vam nabrojim tačan broj koliko ih je potpisano, mislim da se broja ne zna. Samo Sporazum o specijalnim i paralelnim vezama potpisivan je par puta, pa komisije, pa radna tijela, pa privredna saradnja, pravosuđe, obrazovanje, kultura, ne znam ko sve nije potpisivao sporazume, samo su efekti nikakvi.
RSE: Šta znači to nikakvi?
Cenić: Baš nikakvi. Prvo, ako gledamo trgovinu i privredu, što se tiče ulaganja u RS to je zanemarljivo. Ne možemo reći da je ulaganje u RS kupovina Telekoma. To jednostavno nije ulaganje. Jedna država kupuje telekom druge države, a i to je naduvana cijena bila znamo iz kojih razloga. Drugo, u oblasti privredne saradnje, kad se pogleda ne samo investicije, spoljnotrgovinski deficit je na strani RS i to povelik spoljno-trgovinski deficit, što znači da mi mnogo više kupujemo iz Srbije nego što Srbija kupuje od nas. Postoje ne carinske barijere, jer ja ne znam kad ćete vidjeti bilo koje proizvode da idu u Srbiju, kad je recimo pivo „Nektar“ otišlo u Srbiju, toga jednostavno nema.
Što se tiče spoljnotrgovinskog deficita, RS bolje stoji sa Hrvatskom nego sa Srbijom. Ako govorimo o obrazovanju, vi znate da kod nas ovde ima štanc diploma koje su prihvatili, a da niko nije ocjenjivao da li to nešto vrijedi ili ne vrijedi, pa čak ne treba ni nostrifikacija, dok ljudi koji završe na Kembridžu, moraju nostrifikovati diplomu. Kvalitet obrazovanja nismo unaprijedili. Naučna saradnja – nema je sem na deklarativnom nivou. To je sve jedna manifestacija, jedan šou program, kad nam zatreba, a u osnovi nema ničega. Bilo je najave da će Srbija dati kredit za robu svoje proizvodnje, međutim te efekte ne vidimo nigde. Praktično, ako Srbija kaže da će kreditirati nešto iz oblasti iz informatičke djelatnosti, to gasi firme ovde, jer Srbija to ne proizvodi, nego eventualno sklapa.
RSE: Sve u svemu, kako biste vi onda nazvali ove šetnje političara i potpisivanja i grljenja i ljubljenja i slikanje pred kamerama?
Cenić: Manifestacija o trošku poreskih obevznika bez ikakve suštine i evo vidi koliko smo jaki. U suštini nema saradnje nikakve. Samo pogledajte spoljno trgovinski bilans Federacije BiH sa Srbijom koja nema specijalne i paralelne veze, pa to varira tokom godine, bude ili oko nule ili je Federacija u blagom plusu ili u blagom minusu. Dok je RS u stalnom minusu što govori o konkurentnosti robe, mogućnosti saradnje. Sve ostalo nema nikakvog boljitka. Ovo sve ostalo je kad zatreba Srbiji da kaže da voli RS ili se nešto dešava oko Kosova ili su izbori, kad zatreba RS, opet zbog izbora, zbog manifestacije da Srbija stoji uz nas i mi smo jaki, neka drhti ovo Sarajevo i stalno se to dešava. Mi stalno imamo te predstave.
Ja sam se nadala da će sa promjenom vlasti u Srbiji, jer znate i sami da je Boris Tadić ovde vijao više se broja ne zna, išao je i na stranačke sastanke čak, da će se to promeniti. Međutim, još uvek ne vidim tu promenu, suštinski. Nama ne treba stalno pričanje „Mi stojimo iza vas, vidi kako smo jaki“ ako će to iritirati sve ostale. Ne trebaju nam velike izjave. Ono što nama treba jeste prava saradnja nauke, obrazovanja, privrede, a ne da to večito ide na štetu RS i da smo mi večito ti koji se trpamo za Srbiju, a pri tom u Srbiji znaju o RS šta?