Kako su ruske vlasti počele da ostvaruju svoju pretnju o uništavanju nelegalno uvezene hrane sa Zapada, kritičari ove ideje nastoje da ih podstaknu da umesto toga tu hranu daju siromašnima.
Uprkos brojnim kritikama dekreta predsednika Vladimira Putina o uništavanju nelegalno uvezenih prehrambenih proizvoda sa Zapada od 6. avgusta – na godisnjicu od kada je uveden embargo kao odgovor na sankcije zapadnih zemalja zbog ukrajinske krize – ruska Služba za veterinarski i fitosanitarni nadzor "Roseljhoznadzor" saopštila je da je uništeno 290 tona prehrambenih proizvoda koji su obuhvaćeni sankcijama, a da je izuzeto 407 tona.
U Belgorodu na jugozapadu Rusije počelo je uništavanje 10 tona sira, u Orenburgu će biti uništeno 20 tona sira, a u Sankt Peterburgu isto toliko sira i 17 kontejnera švercovanog mesa. U Smolensku je planirano uništavanje 40 tona paradajza i 73 tone bresaka i nektarina iz Evropske unije, uvezenih pomoću falsifikovanih turskih sertifikata. Pored ostalog, u Moskovskom regionu će biti uništena nelegalno uvezena svinjetina iz Poljske, kao i 28 tona poljskih jabuka i paradajza, prenose ruski mediji.
Vladimir Putin
Dekret, koji je prošlog meseca potpisao predsednik Vladimir Putin, stupio je na snagu u četvrtak i predviđa uništenje svih prehrambrenih proizvoda koji su uvezeni iz EU, SAD, Kanade, Australije i Norveške. Podsetimo, iz tih zemalja je zabranjen uvoz mesa, ribe, kobasica, povrća, voća i mlečnih proizvoda.
"Ovi proizvodi predstavljaju opasnost, jer nemaju nikakvu oznaku, bilo kakve podatke o proizvođaču, nema informacija o datumu proizvodnje ili isteku roka, dakle, opasni su i ne treba da se prodaju ili da ih ljudi konzumiraju”, rekao je Andrei Palchikov, šef regionalnog odeljenja ruske veterinarske i fitosanitarne kontrole (Rosselkhoznadzor) u ruskom regionu Belgorodu.
Kako je ranije rečeno u Federalnoj službi za veterinarski i fitosanitarni nadzor (Roseljhoznadzor), biljni proizvodi će biti bačeni na deponiju, a uništavanje mesnih i mlečnih proizvoda će se obaviti spaljivanjem, jer su to proizvodi visokog biološkog rizika.
Ideja da savršeno dobra hrana treba da bude uništena, a ne da se bolje iskoristi odmah je izazvala negodovanje javnosti, pa je pokrenuta online kampanja da se ta hrana da siromašnima. Aktivistkinja Olga Savelyeva pokrenula je internet peticiju pozivajući Putina da zaustavi uništavanje hrane. Skoro 280 hiljada ljudi potpisalo je peticiju upozoravajući na moguće posledice “igranja sa hranom” usred ekonomske krize.
Autorka te peticije smatra da je ruski embargo izazvao porast cena primoravši tako penzionere, velike porodice i ostale pripadnike siromašnijih grupa da ograniče konzumaciju tih proizvoda. Embargo Moskve uvozu hrane sa Zapada doprineo je porastu cena hrane za više od 20 odsto u julu, prema zvaničnim statistikama. Ruska policija je saopštila da je od početka godine zaplenila više od 550 tona nelegalno uvezene hrane.
“To je ludo, glupo i zlo”, rekao je moskovski sveštenik Aleksey Uminskiy. "Ova hrana može da se distribuira preko dobrotvornih grupa koje pomažu ljudima u nevolji, beskućnicima, izbeglicama i starijima.”
Ekaterina Shulman, profesorka na ruskoj predsedničkoj akademiji nacionalne ekonomije i javne uprave kaže da se u ruskoj kulturi bacanje hrane smatra tabuom:
"Nekoliko generacija u našoj zemlji živelo je u uslovima bilo nestašice hrane bilo nestašice određenih namirnica. To se ponavljalo generaciji za generacijom. Ako nije bilo totalne gladi onda je bilo onog što smo nazivali deficitom kada smo išli u Moskvu da dobijemo egzotične specijalitete kao što su puter ili jaja. Mi imamo specifičan odnos prema hrani kao velikom blagu.”
Vlasti su u međuvremenu pojačale mere da uhvate prestupnike koji krše embargo na uvoz hrane. Ministarstvo poljoprivrede je navelo da se krijumčarenje zabranjenih prehrambenih prizvioda desetostostruko smanjilo od kada je Putin krajem jula izdao dekret o uništavanju. Bilo koji prehrambeni proizvod koje vlasti smatraju ilegalno uvezenim ili jednostavno sumnjivim biće uništen.
EU je saopštila u junu da će produžiti sankcije Rusiji do januara 2016. Moskva je odgovorila produžavajući svoj embargo za još godinu dana, do avgusta 2016.