Dok srpski državni vrh prisustvom na paradi u Moskvi demonstrira podršku tradicijama antifašističke borbe, spomenici u Srbiji koji simbolizuju taj deo istorije već dugo su meta raznih vandalizama i izloženi devastaciji.
U Vojvodini su značajno oštećeni i najveći spomen-kompleksi vezani za NOB - Spomen muzej Batinske bitke i Spomenik slobode na Fruškoj gori, simboli antifašističkog otpora građana Vojvodine.
Na apele koje upućuju udruženja za zaštitu nasleđa antifašizma zavodima za zaštitu spomenika, nadležnim ministarstvima i republičkoj Vladi da se devastacija spreči i oštećenja saniraju - još uvek nema odgovora.
Vladislav Radaković, predsednik Pokrajinskog odbora saveza antifašista Srbije, navodi da su tokom prethodne godine sa fruškogorskog Spomenika slobode sistematično uklanjane bronzane ploče sa imenima poginulih, a oštećene su i figure boraca. Ukupna šteta se procenjuje na oko 150.000 eura.
"Ovog proleća suočili smo se sa najtežim oštećenjem tog spomenika. Utvrđeno je da se već mesecima sistematično kradu železne ploče kojima je on obložen i na kojima su urezana imena boraca poginulih u narodnooslobodilačkom ratu. Ta oštećenja su tako velika da nije jasno kako je bilo moguće skinuti tolike ploče, a da to niko ne primeti i ne spreči", kaže Radaković.
On ističe da je reč o tonama materijala i da su, verovatno, bile potrebne dizalice da se te velike ploče uklone. Radaković izražava sumnju da se taj materijal kasnije nekome prodaje.
"Zato mislim da je teško ući u trag i otkriti počinioce, ali očito nije bilo ni volje. Mi smo se obratili Zavodu za zaštitu spomenika kulture iz Sremske Mitrovice i rečeno nam je da oni nisu u mogućnosti da postavljaju nadzor nad spomenicima, ali da su svi slučajevi prijavljivali SUP-u i podnosili krivične prijave, ali da se ništa nije dešavalo. Rečeno je, takođe, da bi se mogle postaviti kamere, ali da je obnova spomenika teško izvodljiva ako se ne obezbedi potpuna zaštita, jer se krađe mogu ponoviti", navodi Radaković.
Dok je spomenik meta kradljivaca, u njegovoj blizini niče crkva, podignuta bez ikakve projektne dokumentacije, napominje se u izveštaju Vojvođanskog kluba sa savetovanja o stanju spomenika kulture u Pokrajini.
"Sve to je počelo 90-ih godina, kada se krenulo i sa krivotvorenjem istorije vezane za NOB, ali i kasniji period SFRJ. Tada su se menjali i nazivi ulica, a menjani su i udžbenici, iz kojih su izbacivani mnogi značajni događaji iz NOB-a", ističe Radaković.
Svetlana Bakić za RSE
U Pokrajinskom zavodu za zaštitu spomenika kulture podsećaju da je ovakva situacija nastala i zbog nepostojanja zakonske regulative. Kako je za RSE izjavila Svetlana Bakić, pomoćnica direktora ovog zavoda, dosadašnji zakon o zaštiti spomenika kulture prestao je da važi, a da novi nije donet, te je stvoren nekakav vakuum.
U Zavodu su popisana sva oštećenja nastala od devedesetih do danas, mada, kako navodi Bakić, iz političkih ili ideoloških motiva su stradali, uglavnom, simboli bivšeg režima, dok pijetet prema poginulima nije doveden u pitanje.
"Pored svih upozorenja koja su činjena, a upozoravamo i danas da je podignita crkva bez ikakve projektne dokumentacije, kao i zvonik koji zajedno sa crkvom narušava kompletnu funkciju spomen kompleksa, a takođe i glavni ulaz na Aleji velikana, zahtevamo objašnjenje za ovakve postupke, zahtevamo da reaguju nadležni organi, a posebno inspekcija u skladu sa Zakonom", ističe Svetlana Bakić.
Slično kao i fruškogorski Spomenik slobode, ozbiljno je oštećen i zapušten i spomenički kompleks odnosno spomen-muzej posvećen Batinskoj bici, jednoj od najznačajnijih na teritoriji Vojvodine. Tokom proteklih godina pokraden je i veći deo postavke, čak i muzejskog inventara, dok je manji spasen i sklonjen u depo somborskog muzeja.
Kako navodi Mikloš Olajoš Nađ, član glavnog odbora Društva za istinu o NOB-u i Jugoslaviji, deo tog spomeničkog kompleksa nalazi se na hrvatskoj strani i očuvan je.
Savez antifašista je, takođe, povodom devastacije ovih spomenika uputio pisma MUP-u Srbije i Ministarstvu za rad, socijalna i boračka pitanja, sa zahtevom da se preduzmu odgovarajuće zakonske i zaštitne mere.
"I ostali spomenici na teritoriji Vojvodine uglavnom su ostali bez ikakvog nadzora, te su zabeleženi slučajevi uklanjanja ili uništavanja bisti heroja iz NOB-a, kao i Josipa Broza ili su prosto ti spomenici na druge načine devastirani. Oštećenja i tragovi vandalizma uklanjani su, uglavnom, zahvaljujući angažovanju mesnih zajednica na kojima se oni nalaze", napominje Mikloš Olajoš, ističući da je suštinski problem u svemu tome odnos vlasti prema čitavom nasleđu SFRJ, a da su devastacije spomeničkih obeležja i pre svega falsifikovanje istorije posledice toga.
Istoričar Mirko Grlica u odnosu aktuelne vlasti prema nedavnoj istoriji vidi samo nastavak jedne loše i, moglo bi se reći, primitivne tradicije na ovim prostorima.
"Kod svih korenitih promena društvenih uređenja prvo stradaju spomenici koji govore o režimu koji je promenjen. To se događa i sada, kada je došlo do pokušaja temeljne dekonstrukcije čitavog vrednosnog sistema koji je postojao u SFRJ, a istovremeno se pokušalo postavljanje novog vrednosnog sistema vezanog za nacionalne identitete. Mislim da taj proces nije završen, i činjenica je da je dosta spomenika starog režima, ipak, ostalo. Ta nekakva nedefinisana, fluktuirajuća situacija o nasleđu iz prošlosti i ranije je postojala, odnosno, to kod nas nikada nije bilo preterano jasno definisano", navodi Grlica, te dodaje:
"Svakako da takav stav nije dobar za društvo koje nema definisane ni ciljeve ni puteve kuda želi da ide, a na kaju krajeva, ni okvir države nije definisan. Međutim, to što jedno društvo ne čuva svoje istorijske vrednosti i tradiciju jeste loša osnova za pravljenje nekog novog sistema. Ali, to je stvar pre svega vlasti, ona je ta koja treba da nametne novi sistem. No, ona očigledno sada ima neka druga posla."