"Moj komšija, čovek sa više 50 godina života napustio je posao i otišao u Nemačku. Moj najbolji prijatelj je sa porodicom otišao u Englesku. Ima više od 60 godina, a njegova žena je napustila posao koji je ovde imala", ispričao je za Radio Slobodna Evropa (RSE) Subotičanin Robert Tikvicki.
Pominje još jednog prijatelja, po struci mašinskog inženjera, koji se odselio u Mađarsku, pa posle tog nabrajanja zaključuje: "Razmišljam o tome takođe. Dosta mi je više ovakvog života."
Iskustva više agencija koje u Subotici organizuju odlazak, administrativnu i praktičnu podršku za potencijalne gastarbajtere pokazuju da je najčešći motiv zbog kojih stanovnici ovog grada u blizini granice sa Mađarskom napuštaju zemlju - manjak životne perspektive.
Odlaze ne samo mladi, već i ljudi starije dobi, kao i oni sa nižim obrazovanjem
U najgorim slučajevima reč je o materijalnoj bedi pa je bilo kakav posao u inostranstvu ponekad jedino rešenje. Nije mali broj ni onih koji, pošto nemaju pasoše država članica Evropske unije (EU), prihvatuju rad na crno u nekoj od evropskih država.
Međutim, pomoću EU pasoša, odnosno dokumenata do kojih su došli zahvaljući mogućnostima koje pružaju Mađarska i Hrvatska za one koji primarno nemaju njihovo državljanstvo, mnogi Subotičani uspevaju da nađu legalni posao u inostranstvu. To za posledicu poslednjih godina ima sve masovnije iseljavanje i iz same Subotice.
Glavne destinacije tih ljudi su Mađarska, Austrija, Nemačka, ali sve više Velika Britanija i Irska. Odlaze ne samo mladi, već i ljudi starije dobi, kao i oni sa nižim obrazovanjem.
"Pre svega to su ljudi u četrdesetim i pedesetim godinama, koji su u procesu tranzicije izgubili posao i još nisu stigli do penzije, ali im je teško da pronađu novi posao. To su bivši radnici `Zorke`, `Severa`, `20. Novembra` i tako dalje. Oni su stručni, imaju dobre radne navike i odlaze da bi nešto zaradili”, kaže Kornel Bajtai, novinar i dobar poznavalac rada agencija specijalizovanih za nalaženje posla preko granice, kojih u Subotici ima nekoliko.
Suboticu ljudi najčešće napuštaju zbog neperspektivnosti
"U strukturi novih gastarbajtera primetno je da je sve više ljudi koji su živeli od zemlje. Oni od toga više ne mogu da se izdržavaju pa su prinuđeni da nalaze poslove po evropskim fabrikama. To dovoljno govori i o stanju u vojvođanskoj poljoprivredi, koja je nekada bila razvijena i od koje se solidno živelo", navodi Bajtai.
Naravno, Subotica nije izuzetak. Slično je i u mnogim drugim mestima, posebno pograničnim.
"Najpribližnije, masovnost imigracija se može utvrditi tokom izbora. Tako smo u opštini Senta, takođe u Vojvodini, zabeleželi da je tokom poslednjih izbora bilo 8.000 glasača manje. To je gotovo trećina od ukupnog broja stanovnika te opštine. Mislim da ni u Subotici situacija nije bolja", ocenjuje Bajtai.
Gotovo svako u Subotici ima nekog člana porodice, prijatelja ili poznanika koji je otišao ili se sprema da ode iz zemlje.
Mirjana Dokmanović kaže da zna puno mladih koji studiraju, a zatim i ostaju u nekoj od evropskih zemalja:
"Dosta je dece mojih poznanika, prijatelja i rođaka koja studiraju u inostranstvu. Oni uglavnom nemaju nameru da se vrate. Ovih dana je nekoliko mojih poznanika otišlo u inostranstvo."
Mladi najčešće odlaze na studiranje u inostranstvo i tamo ostaju: Centralnoevropski univerzitet u Budimpešti
Zoltan Šifliš otac je tri ćerke i sve su već odavno negde u Evropi i Americi. U sličnoj situaciji je i većina njegovih prijatelja.
"Iz mog okruženja mladi koji su se opredelili da studiraju u Mađarskoj, uspeli su da se zaposle u struci i vrlo su uspešni, pred sobom već imaju lepe karijere. Ta deca u ovoj sredini i sa tim znanjem, na žalost, ne bi mogla da prosperiraju. Znam bar desetak mladih čiji je lični i profesonalni uspeh vrlo zavidan. To dokazuje da mi imamo veoma talentovane i kreativne mlade ljude, ali oni u ovoj sredini ne mogu da se ispolje. Ovi mladi su otišli upravo zbog toga što ovde ne vide perspektivu", rekao nam je Šifliš.
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku Srbije po podacima sa popisa iz 2011. godine (objavljenih 2015.) iz zemlje je emigriralo 61.342 ljudi starosti od 15 do 29 godina.