Šutanovac: Vojska nije skrivala Mladića

Interna vojna istraga pokazala je da Vojska Srbije i Vojnobezbednosna agencija (VBA) proteklih godina nisu skrivale haškog optuženika Ratka Mladića, izjavio je u intervjuu za RSE Dragan Šutanovac, ministar odbrane Srbije. Šutanovac između ostalog govori o slučaju „Topčider”, konferenciji NATO i zemalja partnera u Beogradu, odnosu Srbije sa Severoatlantskim savezom, i učešću srpske vojske u mirovnim misijama.

Šutanovac: Konačna informacija o vezama između Ratka Mladića i tadašnje Vojske Jugoslavije, će uskoro biti završena i imaćemo konačan stav naše agencije po pitanju toga kako je penzionisan, gde se krio i sa kim je bio u kontaktu vezano za Vojsku Republike Srbije. Moram da kažem da svi oni koji su u godinama za nama optuživali Vojsku Srbije time da je učestvovala u skrivanju biće jako razočarani jer to naprosto nije istina. Ja sam se od prvoga dana trudio da dokažem da se u Vojsci Srbije ili Ministarstvu odbrane ne troši nijedan dinar budžetskih sredstava da neko štiti Mladića i mislim da će taj izvještaj to i pokazati, a onda ćemo videti, kada se napravi celokupan izveštaj, gde se taj čovek zaista kretao i kako je završio u tom selu u Vojvodini, napušten i ostavljen od svih onih patriota koji su svoj patriotizam merili količinom novca kojeg su imali dok su ga čuvali.

RSE: Dakle vodi se istraga o tome? Ko vodi istragu?

Šutanovac: To je unutrašnja istraga u okviru Ministarstva odbrane. Vodi je Vojnobezbednosna agencija. To je prikupljanje informacija koje su nam dostupne i koje će biti vrlo relevantne. Zaista nemamo razloga da bilo šta od toga skrivamo.

Informacija koja se formira kao konačni izvještaj neće promeniti tok istorije ni na koji način, upravo će potvrditi ono što vam govorim i tu neće biti ničega što bi bilo bombastično. Naprotiv, mislim da ćemo morati te bombastične vesti da tražimo negde van sistema odbrane. I u ovom slučaju se pokazalo da je Vojska Srbije čista i po meni časna.

RSE: Kada govorimo o Vojsci Srbije to je poslednjih nekoliko godina. Onaj kritični period je dok je postojala Vojska Jugoslavije. Dakle 2002. godine. Da li istraga seže dotle? Šta pokazuje? Da li je on zaista skrivan? U kojim objektima i ko je njega zaista podržavao?

Šutanovac: Očekujem da se i ta stvar demistifikuje. Moje lično ubeđenje je da Služba u tome ni na koji način nije učestvovala, niti da su učestvovali neki organizovani segmenti bilo koje službe. U ovom trenutku ne mogu da dam nijedan detalj više. Kada kažem Vojska Srbije, mislim na tih sedam – osam godina, ne samo na Vojsku Srbije. Od onog momenta kada je usvojen Zakon o saradnji sa Haškim tribunalom, mislim da niko iz redova Vojske nije učestvovao u tome. Ne znam da li tu sad postoji neko ko je nešto učino nesvesno, ko je bio dezavusian, ali to je sad stvar koje će pokazati ozbiljna istraga.

RSE: Ako se kaže konkretno da se skrivao u Stragarima i još nekim drugim vojnim objektima, da li to znači da mu je pomogao neko iz Vojske?

Šutanovac: Ja sada ne bih da vršimo tu analizu, ali mi bi morali odvojeno da posmatramo onaj vremenski termin u kome nije postojala obavezna saradnje sa Haškim tribunalom i termin kada je postojala obaveza sa Haškim tribunalom. To što je bilo ranije, na neki način nije bilo protivzakonito, ali svakako da to nije trebalo da se radi. Mislim da će konačni izvještaji biti takvi da će svima biti jasno šta se dešavalo. Siguran sam da će se u svetlu naših mistifikacija svega i svačega naći oni koji će imati svoje viđenje stvari, koji znaju bolje, ali mi je žao što oni nisu izašli u javnost ranije, pa rekli gde se on nalazi, da ga nađemo, a ne da paušalno optužuju i da pri tom nikada od njih nismo dobili neko saznanje gde se on nalazi. Ono što se zna, u momentima kada je došao u Srbiju, da je imao određni odred koji je njega obezbeđivao. Kasnije se taj odred polako rasformirao kako je, pretpostavljam, nestajalo novca i uticaja. On je ostajao bez jednog po jednog i na kraju je on ostao sam. Činjenica je da je čovek koji je zatečen u Lazarevu, bleda senka onog generala kojeg gledamo na televizijama. Zaista mislim da je, to je moj lični utisak, u stvari njemu najviše laknulo kada su se pojavili policajci na tim vratima, što je on na neki način i demonstrirao tim što im je rekao odmah ko je, šta je, ponudio im da sednu, pre nego što krenu u pritvorsku jedinicu da izvrši lekarske preglede koji su mu bili neophodni.

Ne komentarišem suđenja

RSE: To bi značilo da on nije imao neku ozbiljniju institucionalnu podršku. Kako je onda moguće da sve te godine nije mogao da bude pronađen?

Šutanovac: To pitanje postavljam i sam sebi, ali kada sam video u sudnici Radovana Karadžića, bilo mi je potpuno jasno kako je bilo moguće da ne bude pronađen, kao što je bilo jasno svim građanima Srbije kako tako čovek može da promeni svoj lični opis. Iz razgovora sa ljudima koji su imali kontakt sa Mladićem nakon njegovog privođenja stekao sam utisak da je mogao da bude u nekom javnom prostoru, a da bi ljudi teško prepoznali o kome se radi.

RSE: Bilo je puno špekulacija oko slučaja Topčider i stradanja dvojice vojnika u kasarni Topčider, objekat Karaš. Ima li nekih novih saznanja o tome, pogotovo što se pričalo da postoji mogućnost da je taj slučaj u vezi sa Mladićem i da je njegovo obezbeđenje učestvovalo u tome?!

Šutanovac: Taj je slučaj na Sudu i ja ne komentarišem suđenja. Ako pogledamo da se zbog tog vremenskog perioda, u kome su neki jataci štitili Mladića, sudi određenim ljudima sa idejom da je on bio negde drugde u to vreme, znači da nije moguće da je bio na dva mesta. Ono što mogu da vam kažem i po onome što sam imao priliku da vidim, on u tom objektu nikada nije boravio i to je konačan sud koji sam ja dobio, a sve drugo neka pokaže sudska istraga. Ja bih voleo više nego iko od tih ljudi koji su toliko zabrinuti, zaista, da se taj slučaj razotkrije i da dobije svoj epilog, takav da svima bude jasno šta se desilo.

RSE: Ima li Ministarstvo nekih indicija šta se tu u stvari desilo? Da li je u pitanju kriminal?

Šutanovac: To ćete morati da konsultujete Sud. Nije način da ja o tome pričam u medijima.

Odnosi sa NATO-om korektni

RSE: U Beogradu će biti održana konferencija NATO-a i partnerskih zemalja. Po prvi put na tako visokom nivou je vojni sastanak u Beogradu. Šta Beograd dobija tim samitom?

Šutanovac: Sama činjenica da je Beograd izabran kao destinacija na kojoj će se održati skup, dosada potvrđenih 55 predstavnika vojski, koje dolaze sa svih kontinenata sveta, govori da se Beograd, ali i Srbija, vraća na mapu onih gradova koji mogu da organizuju tako velike skupove. Mi tvrdimo da se Vojska Srbije, pored toga što se utemeljila među građanima Srbije i postala institucija sa najviše poverenja od građana Srbije, i u inostranstvu predstavila u najboljem mogućem svetlu i da je poštovanje koje postoji u svetu, u stvari dovelo do toga da se tako velika konferencija održi upravo u Beograd, što je nama velika čast i pored svih onih minornih grupa koje to osporavaju.

RSE: Kako je NATO izabrao baš Beograd za tu konferenciju?

Šutanovac: Ta konferencija se uglavnom održava u gradovima koji nisu u samom NATO-u. Prošla konferencija je bila u Finskoj. Ne mogu da kažem na koji način se donosi odluka, ali mislim da se pre svega biraju mesta gde ta konferencija može da se održi na kvalitetan način i da bude sigurna i bezbedna, da se osećaju dobro. I to je pokazatelj da Srbija ispunjava sve te uslove.

RSE: Srbija je zvanično vojno neutralna. Da li održavanje ovog sastanka u Beogradu znači aspiraciju NATO-a da Srbija postane članica NATO-a ili aspiraciju Srbije da jednog dana bude u NATO savezu?

Šutanovac: Ova konferencija nije ni strateška ni politička, nego pre svega jedino bezbednosna. Ova konferencija ni na koji način neće, ni udaljiti, ni posebno približiti Srbiju NATO-u. Naprotiv, Srbija će tražiti da ispunjava svoje potrebe u okviru Partnerstva za mir. Mi smatramo da je to u ovom trenutku sasvim dovoljno u okviru saradnje Srbije i NATO-a.

Sa druge strane, Srbija je od 2006. godine članica Partnerstva za mir. Mi smo tek nedavno etablirali našu kancelariju sa oficirima i podoficirima Vojske Republike Srbije u okviru NATO-a. Mi tražimo veći prostor jer smatramo da naša vojska još uvek ne crpi sve benefite i mogućnosti koje pruža Partnerstvo za mir a koje crpe razne druge vojske.

RSE: Kakav je odnos Srbije, pogotovo Srpske vojske, sa NATO savezom zbog bombardovanja 1999. godine?

Šutanovac: Odnosi sa NATO-om su korektni i u okviru Partnerstva za mir. Bilateralni odnosi sa zemljama NATO-a su znatno bolji i imamo dosta dobru saradnju. Sa druge strane, mi koji rukovodimo sistemom, nemamo pravo na emociju, kao oni koji nisu odgovorni za sistem i koji nisu odgovorni za boljitak života u Srbiji. Znači, bilo koja emocija koja bi nas vodila u raščlanjavanje 1999. godine, trebala bi da nas vodi u 1941. i 1914., u Balkanske ratove. Bojim se da u toj situaciji Vojska Srbije ne bi imala apsolutnu mogućnost ni sa kim da sarađuje na jednom fer i poštenom nivo. Moram da podsetim da smo mi u našoj istoriji ratovali i sami sa sobom, pa bi bilo pitanje kako bi se organizovali u okviru svoje države. I sa druge strane, nismo naišli na one oficire koji su odobravali 1999. godinu, naprotiv, većina tih ljudi kada razgovarate sa njima o toj temi imaju jedan nelagodan osećaj, ali ne mogu oni da budu krivi za to jer nisu ni na koji način uticali.

Gradimo čvrste veze sa zemljama iz okruženja

RSE: Dokle će Srbija biti vojno neutralna i zbog čega je vojno neutralna?

Šutanovac: Pitanje vojne neutralnosti nije pitanje za Vojsku i za samo Ministarstvo odbrane. To je pitanje pre svega za Parlament i za stratešku orijentaciju ove zemlje. U ovom trenutku postoje opravdani razlozi zbog čega je Srbija izabrala stanje u kome i faktički jeste. U deklaraciji o Kosovu i Metohiji konstatovala je da je Srbija vojno neutralna. Postoje još uvek te emocije koje su problematične sa aspekta Srbije. Mi gradimo čvrste partnerske odnose sa svim zemljama okruženja. One su većinski u NATO-u i nama je to interes.

Danas u svetu, pre svega u Evropi, postoji pet zemalja koje su članice Evropske unije, a nisu članice NATO-a, što znači da ne moramo nužno da budemo u NATO savezu da bi bili u Evropskoj uniji, ali sa druge strane je činjenica da su sve zemlje koje su nedavno ušle u EU upravo išle tim putem. Ono što je nama rečeno na svim zvaničnim sastancima, od Srbije se neće tražiti da pristupa NATO-u pre nego što pristupi EU, odnosno od nas se neće ništa zahtevati ukoliko mi to ne želimo.

Moj posao na čelu Ministarstva odbrane i menadžmenta koje rukovodi ovim Ministarstvom je da standardizujemo Vojsku po najboljem mogućem standardu, u odnosu na sredstva koja dobijamo u našem budžetu. Mi to radimo i to upravo po NATO standardu iz prostog razloga što to jeste trenutno opšte-priznati i najbolji svetski standard koji se tiče odbrane, vojske, vojne industrije itd.

RSE: Koje su glavne mirovne misije koje se planiraju? Adenski zaliv? O tome se dosta govori. Kako će to izgledati?

Šutanovac: Vojska Srbije, kao i svaka druga vojska u svetu, ne može biti na zahtevanom nivou ukoliko nema određene aktivnosti koje su u realnom vremenu i u realnim okolnostima. Sa druge strane, pored toga što Vojska u realnom vremenu ima najbolju moguću obuku, država dobija jedan kapacitet koji se zaista najbolje oličava u tome što je naša spoljnopolitička pozicija bila u vremenu kada smo imali najveći broj vojnika na Sinaju. Tada su se svi ponosili sa time šta je Tito tada radio, a očigledno ne želimo da uporedimo pa da kažemo: „Čekajte, pa što mi ne bi i danas došli u poziciju da budemo važni onima koji su važni”.

Pet mirovnih misija u kojima smo trenutno su Liberija, Kongo, Obala Slonovače, Kipar i Liban. Dobili smo sporazum po kojem ćemo pojačati svoje prisustvo na Kipru i to mi je izuzetno značajno jer smo tu u želji da budemo zaista u partnerskim odnosima sa zemljama i sa jedne i sa druge strane. Imamo potpisan sporazum sa Evropskom unijom. Pre nekoliko dana je potpisan i drugi sporazum koji omogućava učešće u Ugandi, u školovanju medicinskih timova iz Somalije, ali i simbolično sa našim mornarima, iako nemamo more, ali imamo i dalje mornare koji će biti na grčkim i francuskim brodovima u obalama Somalije i koji će doprineti na neki način bezbednosti i borbi protiv pirata.

RSE: Kad će prvi pripadnici vojske ići u Adenski zaliv?

Šutanovac: Upravo smo u razmatranju svih tehničkih pretpostavki i ja mislim da to može da se ostvari vrlo brzo. Ne bih davao rokove, ali u toku ove godine definitivno.

Pokušavamo da otvorimo nova tržišta za izvoz oružja

RSE: Namenska industrija? Kažu da je izvoz oružja i vojne opreme nadmašio izvoz malina po kojem je Srbija bila poznata. Da li u poslednjim mesecima srpska vojna industrija ima problema zbog dešavanja u severnoj Africi?

Šutanovac: Praktično smo došli do finalizacije određenih ugovora i dogovora, pre svega sa Libijom i desilo se to što se desilo. Kao što nama samima nismo mogli da predvidimo, tako nismo mogli da predvidimo ni tu situaciju. Danas pokušavamo da nađemo neka nova tržišta, ali bez obzira na to, određeni deo naše industrije mora da se menja i da se prilagođava vremenu u kojem živimo. Na sastanku koji sam imao ovih dana sa sindikalcima dešavalo se čak da se vratimo u 1985. godinu i rezultatima iz te godine, što je meni bilo jako simpatično. Taj žal za mladošću je prisutan kod velikog broja ljudi, ali nije realna osnova za razgovor o rezultatima koji su ostvarivi u 2011. i 2012. godini.

RSE: Najavljivali ste ugovor sa Libijom o izgradnji neke vrste vojno-medicinske akademije. Tamo je 400 miliona dolara. Alžir nam je zemlja koja je interesantna u tom smislu. Šta se sad dešava sa tim poslovima? Da li su ti poslovi došli u pitanje?

Šutanovac: Izuzev Libije, koja je u takvoj situaciji u kakvoj jeste, svi drugi poslovi idu nekom svojom dinamikom. Od velikog posla koji smo napravili, tih 400 miliona, stigla je i prva avansna uplata.

RSE: Koliko?

Šutanovac: Dovoljno. Dovoljno u odnosu na ugovore. Pokušavamo da otvorimo i nova tržišta i moj lični projekt vojne bolnice, o kojem sam svojevremeno razgovarao sa sinom gospodina Gadafija, Saifom Gadafijem, i u Beogradu i u Libiji, je projekat od kojeg neću odustati, pa ako ne bude u Libiji, onda u nekoj drugoj zemlji. Mi smo ga ponudili na više zvaničnih sastanaka nekim drugim zemljama za koje znamo da također imaju potrebu za jačanjem i vojnog i civilnog zdravstva. Ove godine očekujem da bude nešto niži nivo nego prošla.

RSE: Koliko je bilo prošle godine?

Šutanovac: Prošle godine je bilo 250 miliona, kao i pretprošle godine. To su rekordne godine, unazad više decenija. Toliki je income od izvoza. Veliki ugovori koji su krenuli u ovoj godini će tek sledeće godine imati najveći deo realizacije. Ugovor od 400 miliona, koji smo pominjali, traje pet godina, znači on mora da se podeli, ali to je praktično najveći pojedinačni ugovor, mislim od Titove Jugoslavije. Ukoliko startujemo ugovor koji očekujemo u Kuvajtu, to će biti pojedinačno najveći ugovor. To je remont tenkova T-84 koji smo već demonstrirali i očekujemo njihovu posetu ovde, da im demonstriramo još jednom. To je izuzetno veliki ugovor, možda bude nekih 500 – 600 miliona. U Iraku se čeka formiranje Vlade, tu naprosto ne možemo ništa da promenimo. Čekalo se budžetiranje u Americi, pošto je također kasnio budžet za Vojsku.

Sve su to stvari koje su naprosto lančano povezane i koliko god mi želeli da budemo izolovani, mi naprosto zavisimo od velikih zemalja. Mi smo zaista dali maksimum i utrošili velika sredstava jer putovanja u zemlje kao što je Nigerija ili Kuvajt, ili Indonezija, koji će uslediti vrlo brzo i Angola, su jedino iz razloga da učvrstimo malo našu saradnju i pre svega na vojno-ekonomskom planu da vidimo šta je to što možemo da izvezemo. Tako da činimo maksimalne napore.

Za sada je rezultat očigledan. Naglašavam, situacija je daleko od idealne. Još uvek nije na zelenoj grani i trebaće još puno energije da se to dovede na nivo da mi kažemo da je to stabilna industrija koja ima stalni posao. Bio bih zadovoljan ukoliko bi ovu godinu završili sa 200 miliona dolara. Meni će u stvari najveće zadovoljstvo biti ukoliko fabrike ni u jednom momentu ne prestanu da rade i imaju posao non-stop.

RSE: Šta se dešava sa kupovinom aviona? Koji će avioni biti i hoće li uopšte biti kupovine aviona za Vojsku Srbije?

Šutanovac: Završena je studija našeg vazduhoplovstva o tome koje su to letelice koje mogu da zadovolje kriterijume neophodne za obezbeđenje našeg neba. Tu ima više ponuđenih letelica. Naravno zbog finansija, uslova plaćanja, negde i od politike i od toga šta mi možemo da izdržimo u smislu obuke, u ovom trenutku nemamo konačnu odluku. Taj datum se bliži i voleo bih da se taj posao završi u mom mandatu. Ako bi neko pitao šta je najveće dostignuće, pored profesionalizacije Vojske, to bi svakako bilo i to da makar četiri ili osam novih aviona nadleće nad Srbijom.