U Hrvatskoj i Severnoj Makedoniji, gde su parlamentarni izbori održani kasnije nego u Srbiji, nove vlade već uveliko rade, a u Srbiji nije poznato čak ni ime mandatara.
"Mislim da su u pitanju taktički razlozi Aleksandra Vučića kao predsednika, ne samo države nego i stranke (Srpske napredne stranke)", tako za Fejsbuk stranicu Radija Slobodna Evropa (RSE) Zašto? Stefan Surlić sa Fakulteta političkih nauka (FPN) u Beogradu objašnjava što ni posle više od dva meseca nema naznaka o formiranju nove Vlade Srbije.
On navodi da predsednik Srbije želi da drži u statusu neizvesnosti sve aktuelne političke aktere koji pretenduju da budu u Vladi Srbije.
"I tehnički mandat vlade mu odgovara da se u međuvremenu bavi svim važnim pitanjima, posebno na međunarodnom planu i po pitanju Kosova u pregovorima sa Prištinom pod medijacijom Vašingtona i Brisela. Zato što na taj način niko ne postavlja pitanje zašto vlada nije aktivnije uključena u celokupan proces", ocenjuje Surlić.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je 7. septembra, nakon nove runde dijaloga Beograda i Prištine na visokom nivou u Briselu, da će čim bude formirana nova Vlada Srbije poslanici Skupštine biti upoznati sa razgovorima o Kosovu.
Da će uskoro biti poznati članovi nove vlade, kao i da će biti promena u Nemanjinoj 11, gde je sedište Vlade Srbije, Vučić je obećao još 20. avgusta tokom gostovanja na TV Pink.
Prethodno je poručio, takođe gostujući na TV Pink, da će Srpskoj naprednoj stranci (SNS), čiji je predsednik, predložiti dva koncepta za formiranje Vlade – prvi, prostu koaliciju sa jednom partijom i drugi, neku vrstu koncentracione Vlade, pa da se za 1,5 godinu ide na nove parlamentarne izbore. Priznao je da je bliži drugom konceptu, ali nije želeo da kaže o kojoj je partiji reč ako bi bio prvi koncept.
"Deluje mi da će se više ići ka koncentracionoj vladi", kaže Surlić napominjući da termin koncentraciona vlada može samo uslovno da se koristi jer SNS ima apsolutnu većinu.
Izborna lista Srpske napredne stranke osvojila je na izborima 21. juna 188 od 250 poslaničkih mandata u Skupštini Srbije i može komotno sama da formira vlast.
"I u tu koncentracionu vladu bi ušle samo još dve liste parlamentarne. Eventualno, pretpostavljam, da će on uzimati neke aktere koji se nalaze van parlamenta i tako predstaviti da je reč o nekoj nacionalnoj, široj vladi", navodi Surlić.
Okosnicu odlazeće Vlade Srbije čine Vučićev SNS i Socijalistička partija Srbije, ministra spoljnih poslova Ivice Dačića. Osim naprednjaka i socijalista, sada su u parlament ušli samo još Srpski patriotski savez, predsednika beogradske opštine Novi Beograd Aleksandra Šapića i manjinske stranke - Savez vojvođanskih Mađara, Stranka pravde i pomirenja-Demokratska partija Makedonaca, Albanska demokratska alternativa-Ujedinjena dolina i Stranka demokratske akcije Sandžaka.
"Ali ako se odluči za takvu opciju (koncetracionu vladu, prim. aut.), onda je to iz razloga raspisivanja izbora na svim nivoima u vreme kada dođu na red izbori za predsednika države, da će on tada raspisati i izbore za parlament i lokalne", procenjuje Stefan Surlić sa FPN-a.
Kako protiče vreme od izbora utihnule su i spekulacije medija ko će se naći u novom sazivu Vlade. Sam Vučić je govoreći o formiranju vlade 29. avgusta, ponovo na TV Pink, rekao da "mnogi neće biti zadovoljni", ni unutar stranke koju vodi, "a kamoli na sveukupnom političkom nivou".
Aleksandar Vučić po Ustavu kao predsednik Republike predlaže Narodnoj skupštini kandidata za predsednika Vlade koji može da obezbedi izbor Vlade. Ali će kao lider stranke, koja je osvojila apsolutnu većinu, očito imati i presudnu reč u izboru i mandatara i novih članova vlade. Upitan da li očekuje kadrovske promene u Nemanjinoj 11, Stefan Surlić sa Fakulteta političkih nauka kaže da očekuje u pojedinim ministarstvima.
"Mi sada možemo samo da nagađamo zato što se sva imena i predlozi nalaze kod jednog jedinog čoveka, to je predsednik Vučić, i samim tim mi nemamo ni predstavu koga bi on mogao za određene resore da postavi jer niko nije prezentovan kao ekspert i stručnjak koji bi mogao da zauzme resor za koji je već promovisan", navodi Surlić.
On ocenjuje da će se ponoviti već uobičajena i dobro poznata praksa da se na iznenađenje stručne javnosti, ali i šire društvene javnosti, biraju određeni kandidati za vrlo ozbiljne resore.
Kabinet premijerke Ane Brnabić je prva Vlada koja je u Nemanjinoj 11 od dolaska Srpske napredne stranke 2012, godine izgurala ceo mandat. Mandati ranijih vlada prekidani su vanrednim parlamentarnim izborima.